31/10/2014

5 najvećih šmekera fantastike

Posted on 19. Sep, 2012 by in Nekultura

Još u davno, mračno doba pre interneta, kada su ljudi razmenjivali ideje na daljinu pomoću magijskog rituala koji je uključivao sipinu ceđ i koru drveta i kada je jedini seks bio analan, začet je rat koji traje do dan-danas: sukob između gikova oko toga koji fentezi junak je najveći baja i ko bi kome mogao da odseče muda a ko kome da ih poliže. Radujte se radošću velikom, jer najzad je došlo sudnje vreme da gikove rasteramo kućama, da tiho jecajući sapunjaju pevca uz hentai, i da jednom za svagda objasnimo ko su zapravo najveći mamoploditelji ikada ispali iz spisateljskog pera, crtačke olovke ili bolesne mašte. Pod jedan…

Konan

Počnimo sa proverenim, očekivanim, sigurnim fiksom. Konan. Simerijanac. Pljačkaš. Ratnik. Gladijator. Kralj. Paradigma plemenitog varvarina čiji sistem plemenitosti sadrži stavke kao što je da ti iščupa mozak s kičmom ako probaš da ga zezneš. Privlačnost Konana (ne u gej smislu) je pre svega u tome što stoji nasuprot civilizaciji i svim njenim sranjima kao što su korumpirani službenici i retardirani vladari, i u tome što Konan predstavlja otelotvorenje Hobsovog načela da je prirodno stanje stvari takvo da je čovek čoveku vuk, ali sa sekirom u rukama, a da je civilizacija samo prolazni bag. Ipak, Konan je baja kakav bi svaki tarzančić poželeo da bude pre svega zato što se ne plaši da učini pravu stvar – pa sad što prava stvar najčešće kulminira u odsečenim glavama i umakanju malog Konana međ jedre butine, bože tj. Krome moj.

Konan je tako moćno uber alfa mužjački lik možda najviše zato što je nastao kao ventil za frustracije jednog gika koji nije bio baš prilagođen društvu, čoveka opsednutog istorijom, mitologijom, narodskim pričama i svojom kevom, Roberta E. Haurda. Robi je imao (ne)sreću da živi u sred Teksasa u sred Velike depresije… Gde je bar lepo mogao da gaji svoju malu depresiju, koja je bila sasvim dovoljna da ga natera da smesti sebi metak u vugla isto veče kada mu je keva umrla. Razumemo ga na neki način: znao je da je postigao životni het trik i da nema čemu dalje da se nada – smislio je ne samo Konana, nego i Brana Mak Morna i Solomona Kejna, koji zaslužuju onorabl menšn na ovoj listi. Još da je znao da će sve što je pisao poslužiti da lansira filmsku karijeru Arnolda Švarcenegerjegertregera, verovatno bi se ubio i ranije.

Oberin Martel

Pesma leda i vatre je prepuna šmekera od kojih polazi šmekerska sperma na oči samo kada čitaš o njihovim šmekerskim podvizima i potezima. Evo, Kal Drogo – velika faca, vođa ljudi, alfa-ratnik, ima i drogu u imenu, ali nažalost, mesto je zauzeto, imamo već Konana na listi. Prirodni kandidat bi bio i Tirion Lanister, ali ipak ne. Šmekerizam jeste stanje uma, ali naše fantazije su i stanje tela (mišićavog, nedepiliranog i ispunjenog feromonima za sve žensko) – a, realno, ko bi želeo da bude kepec, pa još lep kao ono što ostane u klozetskoj šolji svakog jutra iza Mrkonjića? Žao nam je, paraolimpijska varijanta ovog teksta će da bude za par nedelja, probajte tad gosparu Lanistere.

Dugo smo se lomili da li bi gusarski husar Viktarion Grejdžoj bio dovoljna dileja da nosi titulu najvećeg ploditelja među plodovima imaginacije G. R. R. Martina, ali on se vozi na brutalnu direktnost i surovost, a kreativan je kao stafordski terijer, što malo smara u praksi. Daleko bilo da tvrdimo da veliki mamojebi moraju da imaju i prateće diplome sa Oksbridža (fakultet za studije Oksa) I Kejmforda (institut za proučavanje kakvoće svrša), ali određeni nivo visprenosti se očekuje ako želiš da živiš život punim tarzanskim plućima. Zato je, kada su redakcijom protutnjali vetrovi histeričnih citata iz Plesa zmajeva, kletvi Dotrakija i Blekovog ljiškog pasulja, na poljani ostao da stoji samo jedan jedini – Crvena Kobra Dorna, Oberin Martel! Lepotan, sofisticiran, bez pardona i trunke feminiziranosti će ipak da naguzi sve što mu se svidi, britak i smrtonosan u borbi, u diskusiji i u krevetu, bez previše skrupula koje bi ga terale da radi fer stvari kao što je korišćenje kontracepcije i ne-korišćenje otrova u borbi. Čovek koji je izašao Planini na, khm, ferku, i ubio ga, doduše poginuvši pritom, ali uz verovatno najmudovitiji stav i repliku u istoriji fiktivnih dvoboja. I da, ćale osam ćerki, a svi znamo šta kažu za one iza kojih ostaju samo ženska deca…

Sefirot

Final Fantasy jeste jedan od najčuvenijih japanskih RPG serijala, uprkos tome što nije RPG, a nije ni fentezi. Ali to ti je što ti je kada dozvoliš Japancima da koriste engleske reči bez nadzora okupacionih snaga. Danas su dogurali do šurnaeste igrice u serijalu i, kao i što je pravilo kada se nešto tako besomučno eksploatiše, novije igrice imaju šarm i primaljivost manikira Jorgovanke Tabaković. Što će reći da se od igrača zahteva pre svega da umeju da pritiskaju X na kontroleru da bi učitali sledeću cut-scenu i da budu emotivno i intelektualno na nivou 12-godišnjaka da bi uživali u “priči”. Dobro, ima tu i dalje dilerski kvarnih fora za onu sortu subljudi što svršavaju na beskonačan grajnding i ne mogu da spavaju (sa svojim nežnoplavim vunenim ćebencetom) ako ne sakupe sve sumanute “tajne” koje može da smisli ekipa Japanaca na dspiju.

Ali, nekada nije bilo tako. Paradoksalno, kruna Final Fantasyja je bila baš igra koja je pokrenula trend “više jadno animirani crtać nego igrica”. Ali, ipak je imala originalnu i epsku priču (koju od tada ponavljaju u svakom sledećem Final Fantasyju, iako je šatro svaki priča za sebe), revolucionaran fajt, gomile kul tajnii najkuljeg feminiziranog zlikovca ikada pikselizovanog: Sephirotha.

Jeste, Sefirot liči na Elrika, ali ko se još seća Elrika? Jeste, nekako je emo i kao stvoren za devojčice, ali je i šampion megalomanije i “aj dont giv a fak spaliću ti i ženu i decu a onda otići da se gudriram” hladnoće, pored toga što je šizofreniji od glasača LDP-a. Sefirot je nastao onako kako bismo svi mi voleli: kao eksperiment u kome su mu u kevu ubrizgali vanzemaljske ćelije dok je još bila trudna, i to ćelije organizma koji postoji da bi uništavao planete! Ajde nadjebi to! Iz tog eksperimenta se rodio ultimativni baja, ratnik i uništitelj svega što mu stane na put, pravi ubermenš koji otelotvorava sitne fašističke fantazije u svima nama, pa je zato istovremeno i tragičan, jer je em usamljen em neshvaćen – šta će, kada je objektivno bolji od svih. Kao što je slučaj sa svim skotovima, sve to je samo pojačalo njegov potencijal kod ženskog roda, te su baš zbog Sefirota milioni uložaka širom sveta ostajali nepromenjeni po nekoliko dana… Jer devojčice koje su uz FFVII po prvi put otkrile čari Plejstejšna nisu mogle da se odlepe sa kauča dok ne doguraju do kraja igrice i vide Sefirotovu konačnu formu, čuvenog anđela sa jednim krilom.

Usagi Jodžimbo

Jedini pravi Japanac na ovoj listi uopšte nije Japanac, nego zec. Doduše, Mijamoto Usagi je po mnogo čemu verzija legendarnog japanskog narodnog heroja i katana-mastera, Mijamota Musašija, samo sa glodarskim zubima i ušima umesto perčina. Što je, moramo priznati, jebeno genijalno. I nikako ga ne čini nekakvom parodijom, jer njegove priče se događaju u stripu tj. u svetu u kome su svi junaci čovekolike životinje.

Serijal tvorca Stena Sakaija je poseban ne samo po tome što je smešten u mešavinu feudalnog i mitološkog Japana nastanjenu inteligentnim životinjama, nego i po tome kako kroz priče o zecu roninu prikazuje tu odvaljenu kulturu verno i sa puno ljubavi i detalja. Kroz ove kultne stripove smo uživali u Usagijevim doživljajima, a kroz te njegove doživljaje smo naučili kako izgleda ceremonija čaja, kakav je bio život seljaka u feudalnom Japanu, i naravno, šta znači biti top samuraj: ne samo da imaš epsku veštinu vitlanja sečivima, nego i plemenitost, saosećanje i, na kraju krajeva, ljudskost, sa svim manama i sranjima koje to vuče sa sobom. To što je sva ta ljudskost sabijena u jednog zeca, koji se pritom zove Zec Telohranitelj (što na japanskom znači usagi jodžimbo) samo podiže faktor gotive na 11. A na preko 9000 ga u našim očima baca to što je Usagi stari ortać sa Nindža Kornjačama (tvorci ova dva stripa su bili ortaći i razmenjivali su ponekad likove, kao mi u redakciji onaj jedan kondom). I Usagi je toliki car da nije bio dobar samo sa njima, nego i sa najvećim šmekerom i carem na našoj listi, bajom po imenu…

Gru

Ne, ne taj Gru… Iako se može reći da je njegova hip-hop karijera oduvek bila u domenu fantazije.

Dakle, Gru:

Naš pobednik je onaj izvorni, jedini pravi Gru: najveći varvarin među avanturistima i najveći turista među variocima, Gru Lutalica, poznat i kao Gru Glupi. Istina, rekosmo da je određeni intelekt neophodan za vrhunskog šmekera, makar to bilo i primitivno lukavstvo… A Gru nema ni traga nijednog od ta dva. Ali, ne zaboravi, rekli smo i da je jedini problem u tome kada nepamet vodi do nezanimljivosti. A sa Gruom je slučaj sasvim suprotan. Gru je car iz svih pogrešnih razloga – osim jednog: što ume da vitla svojim dvema katanama i kolje ljude na buljuke kao car. Gru je glup, naivan, u suštini dobričina koji samo pokušava da skrpi život u svetu prepunom likova i pojava koje jedva čekaju da jednom varvarinu uvale kruti (pogledaj samo neku od strana ovog stripa i divi se oku i strpljenu za detalje Gruovog “ćaleta”, crtača Serđa Aragonesa). Ako ne znaš, ili ako do sada nije očigledno, Gru je parodija Konana, i na mnogo načina je dopadljiviji od originala. Jer iako je funkcionalno debil, Gru nekako uvek uspeva da upadne u gotivne avanture, iz kojih skoro uvek ništa ne izvuče osim žive glave… Uglavnom preko nekoliko stotina mrtvih glava.

Gru je porazio armije, izjedao kraljevske trpeze, potapao brodove prostim prisustvom na njima, uništavao neprocenjive artefakte pogrešnom upotrebom i rušio civilizacije – a da mu nikad nije bilo baš najjasnije šta je tačno uradio. Tu mu ne pomažu ni minstrel koji ide za njim i u ril tajmu opevava njegove podvige (i podprckuje ga u mozak), kao ni objašnjavačka naravoučenija koje autori meću na kraj svake epizode. Gru kapira šta treba činiti samo kada izbije neka šorka (mada ni tada ne kapira baš uvek za koga treba da se šuri, pa najčešće pobije obe umešane strane) ili kada ima nešto masno na stolu. A u oba slučaja ima samo jednu reakciju – da jurne ka tome sa sečivom u rukama. I povrh svega, žene ga uglavnom ne dotiču –  zato što nije poenta da ih ubiješ ili pojedeš. Već samo takav stav bi bio dovoljan za pobedu u našim očima. Sve ostalo je čist bonus.

Baci nam svoje omiljene šmekere iz fentezija u komentare. Ali iz FENTEZIJA, ne SF-a i horora, to čuvamo za drugi tekst.



Tags: ,





   





  • plumb brandy

    Drizzt do’urden. Nije ploditelj kao Simerijanac,ali bi mogao da mu stane na crtu…i preživi

  • http://www.facebook.com/krupljaninz Зоран Крупљанин

    Gru je glup ko stup :)

  • Edard Stark

    Oberin Martel je pravi izbor…

  • Orry

    A mogli ste ubaciti pokojeg baju iz djela oca fantastike…tipa Beren, Turin i tako to…

  • nemanja

    A Metabaron? Ko ne zna strip se zove Kasta Metabarona. MIslim da je scenarista Chodorovsky, a ima razne crtače…To je serijal o dinastiji galaktičkih samuraja. Pravi megalomanski strip i hibrid epske i naučne fantastike.

  • Ariel Ultra

    Meni su Metabaroni uvek bili više SF, pa mi tako ne ide na ovu listu.

  • peki

    zna li neko gde moze da se nadje na internetu da se cita usagi yojimbo ili groo?hvala, pozdrav

  • http://www.facebook.com/slazic Stefan Laki Lazić

    Boromir! Zato sto prima strele i kolje, cuva hobite, postuje caleta, stiti burazera i najvaznije, Srbin je 100%!

  • Four

    Dirk Gently BOGOTAC!!!!

    I Geralt od Rivije iz “Poslednje zelje“

  • http://www.facebook.com/profile.php?id=630336309 Дон Теодосије

    Al’Lan Mandragoran – ako se dobro secam, serijal Tocka Vremena, lik nakurcen do zla Boga!