5 vrlina koje pogrešno doživljavamo

Ok, jasno je da je ovaj svet jedno prilično govnjivo mesto. Čudan je mehanizam po kom šljaka; nagrađuje ljigavštinu i poltronizam, a ošine bičem po kičmi za principijalnost i džentlmenski fer plej. Jebiga. To jednostavno treba prihvatiti i postaviti se na pravi način prema okolnostima; ili plivaš prsno kroz sranje ili pišeš tugaljive pesme o svemu i kačiš ih na Fejsbuk.

I takva postavka stvari je sjajan alibi čovečanstvu da i sve lične nedostatke i neuspehe pripiše okrutnom ustrojstvu sveta. Tako je valjda lakše podneti… Ipak, za dosta toga krivi smo isključivo mi i naša fabrički ugrađena sujeta. Čak i kad su u pitanju osobine na koje smo tako ponosni, kao na primer:

Iskrenost

Postoje ti ljudi koji sebe vide kao beskompromisne borce za istinu. Verujem i da se zamišljaju u nekom kostimu superheroja sa ogrtačem koji daje na dramatici i zajebanom muzikom u pozadini.

Priča je svima poznata. Oni su, kako tvrde, previše iskreni i to ih često skupo košta. Jebiga, takvi su, ne umeju da glume ili slažu…

Možda zvuči dirljivo, ali sačekaj sa slow clapom.

Naime, postoji razlika između iskrenosti i otvorenosti.

– „Primite moje saučešće. Znate, dugo sam poznavao vašeg pokojnog supruga i šta reći… Stojan je bio smradina od čoveka. Nikad nije plaćao ture, uvek se grebao od drugih. Čak i kad smo išli na kurve u Mirijevo, nije dinara dao, a dobio je i blajv i snošaj…“

Dakle, o nekim stvarima se jednostavno ne priča, a za one druge postoji mesto i vreme. U pitanju je prosta socijalna konvencija. Ako si nesposoban da je ispratiš, to je u redu, ali onda nemoj da tripuješ romantičnu tragiku svoje sudbine i samosažaljenje baziraj na drugim osnovama. Nema nepravde, sam si kriv.

Skromnost

Skromnost je odsustvo hvalisanja, nametanja, ego tripovanja i sl. Jedni je smatraju za vrlinu, dok drugi tvrde da je samo budale smatraju za vrlinu.

Međutim, kad nešto radiš, uradi to muški. Ako si već izabrao da budeš skroman, onda nemoj da ideš unaokolo i da se žališ kako uvek najbolje prolaze gadovi, koji se na sav glas i svim sredstvima bore za svoj cilj. Ok, jeste mučno gledati mediokritete koji se hvale i nameću nečim što ti sa povezom preko očiju i uznapredovalom gangrenom na desnoj podlaktici možeš da uradiš triput bolje. Ti jednostavno ne želiš da budeš deo te prljave igre, nego strpljivo čekaš da svet primeti i oda priznanje onome iza čega stojiš.

Ali, oduvek si znao da to tako funkcioniše! Dakle, posledice tog nepravednog sistema te nisu snašle. Ti si ih izabrao. Ok, znam da opcije nisu bile sjajne, ali ako si doneo odluku onda je i stoički iznesi.

Jedna izreka kaže – ili prestani da se žališ, ili prestani to da radiš. Samo toliko.

Najbolje namere

Ovo je klasik. Desilo se verovatno svakom od nas. Spika je standardna – nešto uradiš iz najbolje namere ali umesto da ispadneš car, zapadneš u sranje.

To se uglavnom dešava jer iz najbolje namere želimo da uradimo najbolju moguću stvar, a nju određujemo polazeći od sopstvenih okvira i iskustava.

– Jovanka, dođi ’vamo. Nisam zaboravio na današnju godišnjicu… Štaviše, kupio sam ti poklon! Pogledaj!
– Jao Radovane vraže, hihi… Ovako nisi bio brižan još od momačkih dana… Baš si me obradovao! Mogli bismo večeras da se malo prisetimo mladosti, a?
– Hehe, pa mogli bis…
– ŠTA SI MI OVO UZEO RADOVANE?!
– Kako šta? Pa peglu. Najnoviji model, ’naš kako šprica paru. A znam da si se žalila na onu staru, pa eto.
– Jao, zašto nisam poslušala oca, lepo mi je govorio: „Jole sine, ne idi za budalu…“

Dakle, lepo je imati dobre namere, ali nije dovoljno. Da bi ideja uspela, potrebno je poći od želja i shvatanja osobe zbog koje i jeste ceo taj trud. Ukoliko ne odradiš taj korak kako treba, onda nemoj da govoriš kako su ljudi nezahvalna stoka koja ne ume da ceni ono što činiš za njih. Ti si taj koji je sjebo stvar.

Nekonformizam

Neki ljudi su rođeni buntovnici. Iz kevine utrobe su se promolili u kožnoj jakni sa nitnama i pesnicom stisnutom u vazduhu. Kroz život jezde muški, sa mudima. Ne priklanjaju se ničemu i ne odgovaraju nikome. Oni su svoji. Oni imaju principe. Oni veruju! Život prema njima nikad nije bio nežan, ali oni nisu ustuknuli. Pa nisu oni sise neke! Što ih ne ubije to ih ojača! A oni će i dalje da teraju po svom, u inat svima!

Naravno, sa takvim stavom je teško bitisati. Život zrelog čoveka ipak zahteva fleksibilnost i spremnost na kompromise radi održive kohabitacije. Na šta bi svet ličio kada bi svako od nas počeo da se busa u grudi i teatralno zahteva od drugih da mu se povinuju?

Ipak, svako ima pravo da bude takav. Ali bar nek shvati da je već dovoljno smešan i bez patetičnih fraza o tome kako život nema razumevanja za usamljene lutalice poput njega, kad je zapravo on taj koji ne razume život.

Uspeh

Jedna od najčešćih izjava popularnih izvođača sa naše estrade glasi: „Mene mrze jer sam uspela, a ljudi u Srbiji ne opraštaju uspeh.“

Čekaj, stani… Mi Srbi imamo svojih loših strana, ali ovo nije jedna od njih. Kako je moguće da toliko ljudi uspe da se ostvari u svojim disciplinama, doduše radom, trudom i zalaganjem, a ne skandalima, tračevima i spavanjem sa ključnim osobama, a da ih ljudi ne mrze već poštuju? Da li je problem u tih 7 miliona Srba ili u toj jednoj, uspeloj individui?

Dakle, ne radi se o tome da li si uspeo, nego i kako si uspeo i koliki si imbecil pri svemu tome. Ovo je slobodna zemlja u kojoj ti niko ne osporava pravo da budeš imbecil, ali onda nemoj da se tešiš iluzijama o tome da te hejtuju jer vrediš i jer si postigao nešto, za razliku od njih. Ne, jednostavno si iskoristio svoje pravo.