6 vrsta odvratnih narkomančina na Egzitu

Nakon nekoliko godina sjajne sradnje između Exit Festivala i Tarzanije, došlo je do nesporazuma u komunikaciji, tj naše alave želje nisu uslišene pa smo ove godine prinuđeni da karte kupujemo kao regularni smrtnici koji nipošto ne želimo da budemo. Tokom ove kratke ali impozantne istorije koegzistiranja i kohabitacije dva stožera sprkog društva – Tarzanije i Egzitare, napisane su hiljade reči sadržaja, u kom smo obradili raznoliku tematiku. Tačnije pokrili smo apsolutno sve što jedan festival nudi – od muzike, preko popularnih vidova ostvarivanja snošaja do vrcavih načina kako gurnuti odurnog Engleza sa tvrđave. Osim jedne stvari.

Nepisano pravilo promocije festivala (a naročito onih koje javno finansira država) podrazumeva da se ogromni ružičasti slon veličine glavne bine ignoriše kao da uopšte ne postoji iako su apsolutno svi svesni njegovog postojanja. I organizacija i policija i učesnici. Jedino možda deo roditelja gaji kakvu takvu nadu u benevolentno ponašanje naslednika. Istina je nešto drugačija.

NA FESTIVALIMA SE SVI DROGIRAJU! HOHOHOHOHOH!

I NA EXITU TAKOĐE!

Dobro, ne baš svi, ubeđen sam da sam sreo par ljudi sa zenicama regularnih prečnika, što je svakako uspeh ravan susretu sa strejt jednorogom koji prdi boje zastave samoproglašene republike Kosovo, ali osim njih svi. Što je ok, jer festvali tome i služe a usput može da se sluša muzika i prebije Britanac.

Laki pešadinci

To su domaći kadeti koji doživljavaju vatreno krštenje a pritom imaju jako veliko mišljenje o sebi, čuli su negde za jako dobru foru „bolje dva nego pola“ i prve večeri još pre ponoći završe u šatoru prve pomoći tresući se ko epileptičari. Kad se probude shvate da su upišani, usrani i ispovraćani i da ih doktori posmatraju s brigom kojom automehaničar gleda probušen hladnjak. Većina ih ujutru ode kući shvativši da je WoW ipak bolji izbor za drogiranje. Druga ekipa koja rano pogine su stranci koji tumaraju od festivala do festivala i imaju samo jedan cilj – da se svaki put što više razvale i nemaju pojma gde se nalaze. Kad se probudi u šatoru sa infuzijom, njemu je svejedno da li je na rumunskoj Transilvaniji, mađarskoj Ozori ili austrougarskom Egzitu – njemu je svakako do jaja i ponoviće istu stvar koliko sledeće večeri i tako još par godina dok organizam ne kolapsira i ne umre u dvadeset šestoj godini sa izgledom meštra Emona nakon spaljivanja.

Golemi

Kakvi golemi jebote? Oni kameni iz Heroja trojke sa korakom 3. Doduše, ovi su često još i gori a čisto da se zna, ovo stanje falusa u erekciji (ali suštinski disfunkcionanog) se postiže kad nezasito govedo jede bombone kao tik tak, a tik taka toliko proguta kao da je prethodno pojeo premia sardinu u umaku od pužolike sluzi nastale kretanjem Aleksandra Vulina. Ne zna se koja je granična doza kojom se uplovljava u stanje golema ali recimo da peti eksrer već može ozbiljno da te utemelji i da narednih nekoliko sati stojiš nepomično otvorenih i istovremeno iskrivljenih usta, zureći u tačku par metara ispred sebe. Da bi se golem vratio u čoveka, potrebno je da ima nekog prijatelja koji će ga išamarati i doneti mu vode, na kraju ga i odneti kući. Golemi koji se zateknu sami (a nije baš slabo preklapanje skupova između ljudi koji vole da na ovakve svetkovine odu solo i onih krknu deset droga ekstaza) nakon slabljenja dejstva kolabiraju i završe u horizontalnom položaju glavom na dole što je jako zajebano jer čak i golem mora da diše. Ukoliko se tom prilikom ispovraćaju postoji 80 posto šanse da umru, što svakako i nije neki gubitak za čovečanstvo.

Transcendenti

Sećate se lika koji izvodi labudov let na Egzitu? Fini gospodinčić sa džemperom preko košulje je uspeo da izađe iz sebe (i očigledno uđe u labuda) što deluje nemoguće, ali uz par Hofmanovih sličica apsolutno ništa nije isključeno. Iako festivali definitivno nisu baš bezbedna mesta za smrt ega, neki ljudi definitivno vole da se transcedentuju i otkrivaju svet roneći kroz blato, ližući prašinu i jedući brabonjke zalutalih koza. Zašto? Jer su idioti. A i što vole trensa slušati, pa kad posisaš par slika uopšte ti ne smeta što je stejdž nabijen u tvrđavino prkno gde prašinu možeš da sečeš katanom. Iskusniji ljubitelji liserginske kišjeline zgutaju ekser-dva uz sliku da izbegnu potencijalne anksioznosti i fobije od okoline jer nikad ne znaš kad ćeš videti dva Britanca koji u pozi 69 jedan drugom ližu usrane čmarove a šta prokleti narkoman može uraditi kad vidi takav prizor, ne želim ni da nagađam.

Konopljaši

Deste konopljaši, stigo Del Arno bend, naduvate mi se iz lule, hehe. Ok, ovo zvuči kao Juron Grejdžoj a ja se ipak izdajem za nešto suptinijeg čoveka, ali brate, ne postoji racionalnija u čoveku želja nego uništiti napalmom ili divljovatrom svaki delić rege stejdža koji okuplja interesente ujedinjene oko ideja – „mir brate mir“, „bolje džok nego vojni rok“ i „pogledaj me ja duvam, mnogo sam car nema veze što zaboravim da izvadim kurac iz gaća kad pišam“. Manji deo konopljaša se nalazi i na eksplozivu, ali ono što bih o njima imao da kažem nije pogodno čak ni za dip veb a nekmoli ovde gde gosn Miljan iz odeljenja za visokotehnološki kriminal patrolira. Pozz gosn Miljane, pohapsite sve konopljaše, nek umru od pendreka a ne od raka.

Klozetari

Oduvek me fasciniralo kad ljudi idu linijom većeg otpora, pišaju uz vetar ili kako god. U ovom slučaju kad neće kao svi normalni odvratni drogoši da zgutaju ekstazu drogu zalivenu s par gutljaja vode nego obave čitav skup jako komplikovanih radnji zbog očiglednih okolnosti: mrak je, okolo ima Britanaca koji povraćaju i smrde im guzice, ostatak ljudi se gura što više može, moraš da paziš na prikrivene žbirove… Zbog svega toga, vađenje kesice iz džepa, cupkanje u redu za toi toi i pravljenje kvalitetne lanje u uslovima Belzebubove radne sobe je neshvatljiv nivo mazohizma. Mada to itekako ima smisla jer su ljudi spremni da šmrču mačja govna obogaćena amonijakom i kreatinom a što se žargonski zove spid. Za ljude koji mrljaju spid nikad ne treba imati trunke empatije jer ko im jebe mater.

Kontrol frikovi

Ukoliko ste mislili da je ovo iza bagra, zajebali ste se. Oni su u poređenju sa kontrol frikovima mladunče ježa koje voli da se češka.

Ništa nije opasno po ovaj univerzum kao osoba koja uzme jedan ekser za veče i kaže „meni dosta“. „Ja znam kad da stanem“. „Nisam debil da se oduzmem kao onaj ispovraćani Britanac kome smrdi dupe tamo (šutne ga u glavu)“. Ovakvi ljudi zapravo imaju želju da vladaju svetom i pokreće ih čista zloba. Ne budi kontrol frik, čoveče.

Ok, to bi bilo to, pogane narkomančine vrebaju na sve strane, ali nemoj da te takve sitnice pokolebaju, jer ni ti nisi ništa bolji.