SPECIJALNA EMISIJA: Beda i sirotinja naših političara!
Poštovani gledaoci, dobrodošli u prvu jubilarnu i tradicionalnu emisiju zabavnog karaktera: “Sa Tarzanijom tačno u 18 i 57”. Glavni sponzor emisije je vulkanizerska radnja: “Šlauh” iz Resnika koja je proširila svoje poslovanje i na tržište izbacila svoj novi dijetetski proizvod za mršavljenje i jačanje vilice na bazi recikliranih pneumatika sa konjske zaprege i fleka za krpljenje gume od bicikle. Kako navode iz “Šlauha”, žvakanjem isključivo ovog proizvoda mesec dana po samo deset časova dnevno izgubićete i do 30 kilograma i dva prednja zuba. Toliko o sponzorima za sada, od nečeg mora da se živi hehe, naši zanimljivi i slabo situirani gosti su, usled užasavajuće lošeg materijalnog stanja već postali razdražljivi, uvrću ruku kamermanu da im oda gde je sakriven vinjak i prete da pojedu tonca. Izlaziće jedan po jedan, da se međusobno ne pokolju ovde, zajedno mogu samo u noćnom terminu kad omladina i srčani bolesnici džonjaju.
Reklame!
Pozdravite gospodina Rasima Ljajića gromkim aplauzom za šta ste uostalom i plaćeni celih 350 dinara po emisiji.
-Dobrodošli Rasime, sedite. Kako zdravlje? U tabloidu navode da vam je nokat urastao u petu od silnog rada?
-Dobar dan i vama. Peta odoleva. Nije loše, držim se da kucnem o drvo…
-Nema ovde kod nas drveta, sve kineska plastika, najjeftinije, kriza. Evo vidite, leti je oseru muve, pa ne može da se spere, dve ribaće četke smo rashodovali – ne pomaže.
-Nema veze, teško se primeti, malo jedino što žulja leđa kad se naslonim, ali prijatno mi je ovde kod vas.
-Naravno da jeste, vidimo da vi ni stolicu svoju nemate mučeni, mi smo eto imali sreće da steknemo po koju iako nas marketinške agencije, da prostite, jebu k’o da nismo rod. Vi ste prijavili da ne posedujete ništa, osim mesečne naknade za pozicije potpredsednika vlade i ministra trgovine u iznosu od simboličnih 108.000 dinara.
-Istina, ali ne žalim se!
-Kako objašnjavate činjenicu da do svoje gotovo 50. godine života i značajne uloge u politici niste uspeli da pazarite bar neko polovno vozilo niske kubikaže ili garsonjeru od 18. kvadrata u Borči?
-Tako vam je to… politika je jedan veoma nezahvalan poziv u kom čovek ne može ništa za sebe da stekne, ali nama to ni nije cilj – mi smo u službi naroda! Evo, iskoristio bih ovu priliku da pitam gledateljstvo da li neko izdaje jeftin stan u širem centru Beograda?
-Možda da okačite na drvo da tražite cimera zarad podele troškova… Rasime, uzmite malo čvaraka, ne stoje džaba na stolu.
-Hvala, ne mogu. Pronicljivo! Uredan sam, nepušač, muziku ne puštam glasno i redovno bacam đubar. Nadam se da nije problem što koristim vaš prostor…
-Nikako, saosećamo sa vama i volimo pomoći. Molim vas da sad oslobodite stolicu za našeg sledećeg gosta, iz režije mi već prete ortopedijom jer je za pola sata na programu desetočasnovni filmski maraton u kom ćemo prikazivati sabrana dela u kojima Lisa Ann tumači glavnu žensku ulogu.
Reklame!
Poštovani gledaoci, plan nam je bio da ugostimo i ministra pravde, mlađanog gospodina Nikolu Selakovića, ali on je nažalost bio onemogućen da dođe pa ćemo vam pustiti snimak telefonskog razgovora sa njim.
-Gospodine Selakoviću, ovde redakcija Tarzanije, šta radite sutra u podne?
-Ne mogu glasno da pričam, načuljite uši…
-Da niste bolesni, promukli od glasnog pevanja i ladne ceđene pomorandže?
-Majka mi je u drugoj sobi, gužva zeljanicu, znate sa njom živim. Sere mi što sam sinoć do tri posle ponoći požrtvovno branio skladište deuterijuma, pa kao: “Mr’š u krevet, vi’š kolko je sati, neće ministarstvo pravde samo da se vodi”. Gluposti ženske, al ne verujem da će mi dozvoliti da dođem u emisiju, soba mi je svinjac, prašina k’o piškota pa moram srediti.
-Razumemo gospodine, neki drugi put. Srdačan pozdrav.
Reklame!
Evo nas opet nazad, reklame za Žvaćeks su obimne. Dragi gledaoci čuli ste, ministar je opravdano odsutan te odmah prelazimo na gospodina Milutina Mrkonji… Milutine pustite tonca, vidite da je žilav sav, ispašće vam plomba… APLAUŠČINA!
-Dobar dan, sedite, evo dat je signal Smilji da nasecka nakoso kulena i švargle, sa’će, samo malo strpljenja.
-I rakiju, kaži joj. KAJSIJA!
-Stiže. Recite mi, da li smatrate da je normalno da ministar saobraćaja nema automobil?
-Jašta! Kriza zahvata sve pore našeg društva, a prvo mi političari osetimo njen muški udar na svojoj koži.
-Imate li bar položeno za “B” kategoriju?
-Naravno, terao sam ja svojevremeno sopstvene motorizovane kočije, ali eto… bio sam prinuđen da ih prodam jer je kafanski dug rastao neslućenim intenzitetom, a za nas političare je automobil luksuz u ovom vremenu.
-Takođe, primećujemo da se neobjašnjivo gojite?
-Stres sine, stres.
-ZATO NAŠ SPONZOR IMA REŠENJE! Evo poklanja vam pola kile “Žvaćeksa”, ima da budete k’o Olivera Jeftić do svinjokolje.
-Može i za Ivicu, njemu treba bar 4 kile.
-Naravno. Da nastavimo, od sopstvenog krova nad glavom takođe ništa?
-Ni u najavi, cene nekretnina su paprene, čekam da se situacija na tržištu stabilizuje pa da uzmem stambeni kredit sa razumnim rokom otplate te pazarim bar neku adaptiranu garažicu kako bi potomstvu bar nešto ostavio u amanet.
-Ne bismo želeli da smo u vašoj koži gospodine i to ne samo iz estetskih razloga. Možete sad ustati, eno Smilja nasekla domaćinski, buljuk suvog mesa, aranžirala u kablici za zapiranje novorođenčadi. Ako ne možete sve pojesti odmah, kažite da vam se upakuje u salvetu, ili ako ne stane nek mota u stoljnjak, ljudi smo, razumemo vašu situaciju.
Reklame!
I naš poslednji gost, pozdravite ga kao navijači Fenerbahčea svoje ljubimce nakon ubedljive pobede nad Galatasarajem. Dinkić Mlađan!
-Raskomotite se.
-Hoću, Milutin je stavio noge na sto, ali ja neću.
-Ne zameramo. Hteli smo mu reći da se oseća kao u svojoj kući, ali kako istu nema bilo je neumesno.
-Uviđajno.
-Vidimo da ste se vi znatno bolje snašli od svojih kolega koji su vam zagrejali stolicu.
-Pa… i moja nepokretnost je mogla biti pribavljenae jedino uz pomoć sjajnih stambenih kredita koji su na usluzi svim građanima mojom zaslugom, da ne budem lažno skroman.
-Jasno. Na primer vidimo da ste prijavili terasu od 40 kvadrata. To je baš… kako da kažem… teniski teren. Sušite odela na njoj? Manji voćnjak?
-Sušim. Nemam vremena za voćarstvo. Moram priznati da tolika terasa i nema neku funkciju, ali eto… pogreši čovek, kupi više nego što mu treba, pa se kaje.
-Ni vi nemate prevozno sredstvo? Čak ni Fiću iz Kragujevca.
-Rekao je Milutin, to je luksuz za nas. Imao sam nekad divnog četverotočkaša, Pežo 206 iz 2001. godine ali sam bi prinuđen da ga se odreknem. Prodat je.
-Šta ste kupili od novaca koje ste dobili za nadoknadu?
-Parking mesto.
-Zanimljiv potez… vidim da ste prijavili parking od 16 kvadratnih metara, ali šta će vam kad nemate kola?
-Za goste, kad mi neko dođe pomalo umoran od posla ili pripit da ne mora da se parkira na zelenu površ, paukovi rade k’o mravi.
-Čujete?
-Čujem, šta je to? Neko nasilje?
-Nije, nije… Lisa Ann stenje i britko zapomaže, to je način na koji nam iz režije govore da kupimo prnje i teramo se kućama. Vi i ja bar imamo gde, šta će jadni Rasim i Milutin, lako je nama…
-Ponekad bih suzu za njihovom subdom pustio. Emotivan sam čovek.
Reklame!
Eto dragi gledaoci, to bi bilo sve. Vidite kakve divne i skromne ljude smo vam doveli i to radi toga da biste shvatili koliko je njihov posao nezahvalan. Možda se pitate kako neko ko sa visokim obrazovanjem, nadljudskim radom i gromadnom inteligencijom do pete decenije života nije bio sposoban da stekne svoj kutak u novogradnji i bar Golfa II, sad može da vodi državu i svima nama pomogne da to steknemo. Ne morate da se pitate, vidite u kakvim uslovima žive, to je odraz njihovog poštenja, ali i iskrenosti. Nikad ne lažu, čak ni kad treba pred javnost da iznesu svoju materijalnu prazninu. Divni ljudi, domaćini. Do sledeće emisije, uživajte u izobilju u kom živite, vidite kakve sve bede i sirotinje u našoj državi ima.
