Blejanje u parku sa Bonelijevim herojima

Veseli četvrtak, sa sve širim dijapazonom izdanja, dokazao je da današnja omladina nije ziljava kako se mislilo, a da su, ustvari, njeni kritičari samo gomila matorih prdonja koji žale za propuštenom mladošću. Naravno, uspeh Bonelijevih stripova možemo delom svaliti na nostalgiju i naše starije burazere, ali će se znalci svakako setiti Vaninija koji je, pre jedno desetak godina, pukao posle sedam meseci. To je bio teret naše generacije, one koja sada po treći put obnavlja drugu godinu geodezije i puca keš na PP3+ šiframa u kladionici.

Svi konvencionalni načini da se Bonelijevi junaci približe novoj publici odavno su izlizani, mada pitanje je da li je takav marketing uopšte potreban. Današnji klinci su sasvim okej, ne treba njima naša pomoć da bi skapirali šta je ispravno. Zato smo ovog puta odlučili da spustimo loptu i pozovemo Dilana Doga i Mister Noa na pivo, u kraju. Zagor nije pozvan jer bi doveo Čika, a Marti je insistirao na Maderi, pa smo ga odjebali.

Sedim na klupici, u parku, deset sati uveče je. Histerično cimam nogu i pušim pljugu, čekam dva idola svog detinjstva. Nakon desetak minuta, iz pravca iz kojeg očekujem samo debelog metalca iz kraja, prilazi mi prilika u crvenoj košulji i crnom sakou.

Dylan Dog: Matori, izvini što kasnim, išao sam vozom, siš`o sam dole u Rakovici, pešačim već čuku vremena.
Ja: Opušteno, nigde se ne žurimo. Si dobro putovao?
DD: Savatala me mumija u Parizu, Golem u Češkoj, a i ćale opet je opet pokušao da me ubije. Osim toga, dobro.
Ja: Pa ne zvuči baš tako.
DD: Da si jebo Čehinje i Mađarice, znao bi da je dobro.
Ja: Ima logike. Oš pivo?
DD: Jok, ne pijem.
Ja: I dalje si u tom fazonu?
DD: Ma, pusti me u pičku materinu, za prošlu Noć veštica slučajno sam popio Long Ajlend, Gručo me treznio satima. Jebote, tuširao me je!
Ja: E, šta je s njim, što nije došao?
DD: Ostao u Londonu, koji će mi kurac on? Kokbloker jebeni.

U tom trenutku, Dilan me cimne i ukaza prstom u daljinu. Dolazi Mister No.

DD: De si Džeri, pizdo matora?!
Mister No: Vidi ga ovaj peder! E, Dilane, ost`o si ista žgoljava pičkica k`o i ranije.
DD: Ma jedi govna, izgledaš ko Tadić u negativu.
Ja: Si došao Pajperom?
MN: Mali, se razumeš ti u avijatiku?
Ja: Pa, ne baš. Znam za Pajpera i F117A.
MN: Vidi se, šinčina onda!
Ja: Gde je Kruger, rek`o si mi da će da bane?
MN: Razbio se ko bulja sinoć, sto mu gromova jebem, eno ga u Manausu na ispiranju.
Ja: E, jebiga. Pivo?
MN: Ima neka kašasa?
Ja: Auummm, ne, al mogu do gajbe, doneću lozu,
MN: Ma neka, nemo` se cimaš, daj mi Apatinca. Ti, sisice, i dalje ne piješ?
DD: Ne, znaš i sam.
MN: Pička ostaje pička. Baš smo Nik i ja pričali o tome pre par nedjelja.
DD: Aj, bre, najgori si. Sve pare sjebeš na alkohol u onoj vukojebini, brazilsko govno.
MN: Izvini, molim te, kad si poslednji put platio Infostan? Jebote, unajmio si retarda za batlera, pederu imperijalistički!
Ja: Da se ne lažemo, obojica živite u bedi.
MN: Vidi ko nam kaže. Dolazimo iz pizde materine, a ti nas ugostio dvolitrom Apatinskog i Klipsijem sa sirom. To sranje smrdi na leševe.
DD: Ne kenjaj, moš se jede. A i ova Frutela nije loša.
MN: Debil.
DD: Čekaj!
Ja: Šta je bilo?
DD: Moje peto i po čulo! Upalilo se!
MN: Kenja ti se?
DD: Da!
Ja: Evo ti maramice, idi tamo u šipražje, niko te neće videti.

Par minuta kasnije, Dilan dolazi osvežen.

DD: Ufff, sto mu vampira, ovo je bilo junački. Što bi sad nešto pojeb`o….
MN: Zaista. Mali, de su ti neke ribe?
Ja: Pa ne`am pojma, nisam računao na to. Eno vam Tanja i Dragana, par klupica niže, znam ih, iš`o sam s njima u osnovnu, Oš da vas upoznam?
DD: Ma opušteno, znamo mi znanje. Osim ako nećeš neku petorku da odradimo?
Ja: U redu je, samo vi uživajte.
MN: Taj fazon. Aj, onda, čujemo se mi sutra, možda prekosutra.
Ja: Ae.

Tagovi:

  • Okac

    Tuga živa, ni jednog komentara na trip o stripu. Danas klinci ne znaju ni šta je strip ni kako izgleda, moj sin pročitao pet strana i smorio se, Alan Ford mu je buđav, kaže, ćale na šta si se ti ložio?? Zombi generacije.