I šta mi daske sad da radimo?
Muškarci su grandomani. Nikada nisu i neće biti u stanju da primete sitnice, poput ogrlice na ženskom vratu, ili boje posteljine na kojoj trenutno leži. Zato će one velike stvari koje ih interesuju biti doživljene kao pet puta veće. Takođe, sve to će probati da još više uvećaju, ne bi li napravili kult ogromnosti. Tako dolazimo do velikih automobila, glomaznih telefona, bioskopskog platna u dnevnoj sobi i preparata i alatki za enlardžing. Ista stvar se dešava sa sisama. Sisa je pojava koja muškarca čini enormno srećnim od malih nogu. To je prva stvar koju će staviti u usta, i taj nagon će ga pratiti dok ne umre, ili ne postane peder. Spajanjem činjenica da su muškarci grandomani i da vole sise, dolazimo do zaključka – MUŠKARCI VOLE VELIKE SISE.
E sada, postavlja se pitanje šta da radimo mi sirotice koje to nemamo? Mi, koje je vila Sisić pogledala i rekla: „Jbg, nestalo.“ ? Celog života nadamo se čudu. Sa 12 godina mislimo „ma porašće u srednjoj“ – sa 18 „ma porašće na faksu“ – sa 25 „ma porašće u trudnoći“. Al’ one ne porastu nikad… Priroda ne deli simetrično blagodeti, i devojke kojima niko nikada nije video oči su od starta u prednosti. Da bi nekako odbranile bezsisnost, daskare su oformile četiri mišljenja, koja su (jbg, moram da priznam) itekako pogrešna:
1. Devojke sa velikim sisama su glupe – Netačno. Ovde nije bitna pamet, koliko potreba da se ona upotrebi. Svi vole da vide sisatu žensku. Ona je toga svesna, stoga nema razloga da se puno napreže da bi dobila šta hoće. Dovoljno je da otkopča dugme više, i ola! Plata stiže prvog u mesecu. Odnos sise-pamet je najprostija formula korišćenja resursa u potrebnoj količini. Kad zagusti, još kako ume da bude pametna.
2. Devojke sa malim sisama su pametne – Netačno. Opet je to odnos resursa. Kad nemaš sve na izvolte, nečim moraš da skreneš pažnju. Zbog toga daske blebeću k’o sumanute, trude se da koriste „pametne“ reči, drže istoriju umetnosti u malom prstu. I ponajviše, šminkaju oči.
3. Devojke sa velikim sisama su kurve, jer se oblače kao kurve – Opet netačno. Svako se hvali onim što ima. Zašto bi znojila meso u rolci, kad može da ga luftira dekolteom?
4. Moj dečko kaže da voli što ja imam male sise – Hahahaha. Da, isto kao što voli boje koje donese proleće u martovskim danima. Svestan je on da je zaglibio sa ravnicom, pa mora nekako da uteši i sebe i nju. Fetiš prema malim dudama je zastupljen u minimalnoj količini, tako da ne treba igrati na tu kartu.
Kad uklonimo ove predrasude, šta ostaje? Žene su jebeno čudo. Kol’ko god ne želele da priznaju, većinu stvari rade zarad muškaraca. Da Bog nije napravio Adama, žene se nikad ne bi depilirale, obrve bi ih bole u oči, a noktima bi drale tapete. Žena želi da se pred muškim društvom pokaže u najboljem svetlu. Stoga je bitno izbaciti sve adute. A šta izbaciš kad nemaš prednji adut? Ostaju dve opcije:
1. Čarape – uvek bile i biće spas za mlade devojke. I mama je to radila, i baba je to radila. Kupi dva broja veći brus, uroljaj najduže čarape u lopticu, i navuci rolku. Ponosno šetaj i večito nameštaj brus, jer devojke sa sisama to rade. Samo pazi da ga ne povučeš previše, blam je kad ispadnu (čarape).
2. Silikoni –najlakše je zaraditi na ludim ženama. Kad su čarape provaljene, našao se neko pametan da smisli ugradnju implanta. Svet je poludeo za njima, a kompleksi su postali rešivi nadohvat ruke. Mana ovoga je što finansijsko stanje u Srbiji nudi mogućnost da ti silikone ugrađuje mesar iz Kostolca, a ti se posle pitaj zašto su tako asimetrične, i zašto jedna ima oblik svinjskog papka?
Naravno, sad će neko reći NIJE SVE U SISAMA. Čula sam ja to hiljadu puta. Tešila sam samu sebe, tešili su me drugi. I slažem se, nije. Ali, činjenica je da smo same sebi nametnule osećaj faličnosti. Nezajažljive smo, nikada nam nije dosta. Žene vazda traže neka prava, te pravo na rad, na glas, na odabir muževa… Onda moda, debele, mršave, šešira bez, pušenje in, krzno valja – krzno ne valja. Lakiraj nokte, pravi brazilku, nadograđuj kosu… I na sve to, budimo domaćice i majke! Pa pored svega toga, zašto ste za ime Boga još i insistirale na što većim sisama?
Ako psiholozi, sociolozi i drugi drndači psihe odluče da jednom izmisli mernu jedinicu za mušku radost, velika je verovatnoća da će se zvati SISA. Tako ćemo čuti najčudnije razgovore, poput „Dobio sam povišicu, osećam se k’o ogromna sisa“, i „Puk’o mi tiket, totalno sam bezsisan“. Jasno je, što veća sisa, veća radost. Ipak, mene teši što će na samom dnu lestvice morati da se nađu daskare. Tako ćemo konačno i mi dobiti svoju svrhu, i ponosno reći: „I moje sise neko hoće da meri!“.
