Dok još nismo bili puni love, i muvali ribe na ključeve kajena parkiranog u Strahinjića, morali smo da prilazimo devojkama sa nekom PRIČOM. Da,da, ni meni nije sada baš najjasniji taj koncept. O čemu da pričamo koji kurac ako ona studira farmaciju, živi u Krnjači i ide na pilates? Glasala je jednom jer joj je Tadić lep, navija za Zvezdu i kaže da Džajić baš dobro igra nego je sad nešto u zatvoru.
Ovako flaša votke, deset rud bulova okolo, se pa re matori, pričaju priču bolje nego Tolstojevski. Elem, svaki početak je težak, pa tako i naš, i nerado ga se sećamo. Al u danima kada je Marija Šerifović konačno priznala da je Tole Karadžić, i nama naviru te neke sjetne uspomene sa početka i nelordovski prilazi.

LAŽ

„Laž je uvek dobra, čak i kad nije“ rekao je naš proslavljeni nobelovac, Mlađan Dinkić, i verujte, bio je u pravu, slava mu. Očajna vremena zahtevaju očajne mere, i potpuni nedostatak srama mod, bi trebao da uključi u odrđenom trenutku. Jer ako kažeš da ti je ostalo još dvanest ispita na istoriji, da si poslednji put jebo kad je Blagoj Georgiev žario i palio stadionima jelen super lige, da zarađuješ za život tako što ponekad budeš maskota džinovske jagode u Ušću i da sline povremeno obrišeš o rukav, jebi ga, nećeš jebati. E sad, verovatno nećeš ni ovako, al iz čiste radoznalosti, valja napraviti uporednu studiju.

– Pa dobro Ivane, šta radiš ti u životu?
– Ništa, pikam VoV, fudbal, četvrtkom gledam evroligu, i tu i tamo spremam ispite.
– Aha, a šta reče, na kom si faksu?
– Na filozof…
– Ivane, izvini ali, jebem li ti majku što si mi prišao.

– Izvini što upadam u razgovor, al načuo sam da pričate o Srećnim ljudima?
– Da, eno ga Neca u veceu, puca se pajd…
– Pa ne znam samo kako to možete uopšte. Mislim jeste Šikiju konačno umrla baba i ostavila mu stan na Novom Beogradu, al pored ovakve situacije, stvarno nije vreme za zezanje i šalu.
– Kakve situacije?
– Pa ja obično nisam ovakav, ali situacija u Ukrajini? Palestina, Sirija, deca vojnici u Africi? Ne, stvarno ne mogu, idem malo da se iskuliram napolje….

Bacaš pljugu u saksiju, uzimaš jaknu, istrčavaš napolje, sedaš na stepenice ispred sa glavom među šakama, i razmišljaš dal bi sad pojeo burek ili samo kroasan.

– Ej, izivni za ono malopre, stvarno nismo znale da te to potresa toliko…Oćeš do mene da slušamo Južni vetar?

MUZIKA

Devojke tripuju da dobro poznaju muziku. Nikad nisam upoznao devojku koja će ti poput likova iz Železnika, lepo i iskreno reći „slušam sve, još kad su dobri ekseri pfff…“ Neee, ne, to mora da se precizira i da zvuči tako kao da je ona doktor nauka Trik efiksa. Ne daj Bože da upoznaš ribu koja sluša isključivo R’n’b… Taj pakao burazeru, ne želim nikome. E, sad, da bi startovao ribu sa nekom pričom o muzici, moraš da budeš apsolutan retard. Al, jebi ga, ima nas svakakvih, pa ono…Pitaj njenu drugaricu šta sluša, priđi, pravi se da znaš o čemu priča i posle pet minuta pitaj „Oš se jebat“. Ili budi DOKTOR prave muzike, muzike koja otvara vrata do ženskog srca.

– Jao što sam slušala mnogo dobru stvar od Pejnt an Fjuneral, poslala mi Lana, to je u Kanadi sad hit!
– A jel slušala neka od vas Zoku bosanca?
– E ajde ljakse, idi pa prodavaj plastiku zajedno sa njim….
– Devojko vidi se da ne znaš elementarne stvari. Da si poslušala pesmu „Vrati se vrati Kristina“ i legendarni stih gde kaže kako sinu priča pijan bajke, shvatila bi problem odrastanja dece sa ocem koji ima problem sa alkoholom jer ga je ostavila žena i pobegla sa vozačem kamiona nije lak, ali ima svojih prednosti. U sledećoj numeri „moja žena ima švalera“ jasno opisuje ljubavni trougao u kom se ni kriv ni dužan, okrutnom igrom sudbine našao. Nažalost, šofer nije poslušao „Pištolj i bosanac“ i sada je blizu smrti, al kad je otišao da ga ubije, klečao je i plakao i molio ga da se smiluje. Al naš Zoka je plemenit, moderan heroj i oprašta ali ne zaboravlja!

Poluotvorena vilica, pogled u drugaricu pa u tebe: – Ajmo do tebe!

RURAL

Mnogi ljudi mešaju ruralan Vidikovac-Cerak prilazak devojkama sa besmislenim opijanjem i povraćanjem po njenoj najboljoj drugarici. Ne, jednostavno postoje trenutci kad vas mrzi da lažete, da pričate sa njom o tome šta je volela da sprema bivšem dečku satima, da je izvodite u bioskop da gleda Adama Sendlera i da ne srčete supu. U tim retkim ali, inspirativnim trenucima nadahnuća, prilazak i najnadrkanijoj ribi na planeti a la Biljana Srbljanović treba da izgleda poput jebene pobede.

– I tako oni pokradu te izbore, a mi, OMLADINA, krenemo u masovan protest, i jasno poruč…..
– Al ste ružneeee…..
– Izvini, meni se obraćaš?
– Tebi, tebi. Da sam teži tri kila imao bih veću sisu nego ti.
– Ma št….Aj se jebemo!

Sve u svemu dobri moji rođaci, ne razmišljajte puno jer nećete jebati. A da, uvek možete da pridjete sto riba za jedno veče, i po svim zakonima prirode, bar će jedna hteti da se jebe. Ili to ili hloroform.