Katana – majka Japancima, maćeha dušmanima

Svima vama koji ste tamanili horde zombija, demona i ostalih utvara iz Bugarske po raznim igricama poznato je ultimativno oružje, mama svih oružja, stvar zbog koje se odričete kombinacije četvorostrukog bacača plamena/rakete/mitraljeza i grickalice za nokte i u virtuelne ruke uzimate najbolje sečivo ikada iskovano: KATANU!

Katana, svima draga i svima poznata, napravljena je davno, pred kraj 13. veka, od strane Japanskih kovača kojima su pripretili da će im ukinuti manga stripove ako ne naprave nešto što ce izdržati čeoni sudar sa mongolskim oklopom i posle toga ipak moći da oguli četvrtastu lubenicu. Međutim, da li zbog preterane ljubavi prema mangama ili zato što ih je usralo, japanski kovači su smislili princip kovanja sečiva koje će posle tri meseca mlacanja po jednom te istom komadu čelika biti u stanju da preseče 7 (slovima sedam) ljudskih tela naslaganih jedno na drugo, iz zamaha! Jest’ da su baje koje su njima zamahivale bile samo malo manje kul od nindži, ali što je mnogo, mnogo je! Naravno da mongolske glave i udovi nisu predstavljali problem za Mama katanu. Nakon istorijskog kovačkog uspeha i usavršenja čelika, japanski kovači su fasovali dve atomske bombe i sada jedu živu ribu i hobotnice. Toliko o njima…

U primerima iz prošlosti vidi se da su se posle tog istorijskog uspeha Japanci prema svojim, skupim i teško nabavljivim, sečivima počeli ponašati bolje nego prema svojim ženama, ljubavnicama i konjima (kontam da konje nisu, ili… hm…). 
Zamisli situaciju, dođe ti lik samuraj na gajbu da blejite malo, cirkate sake i blenete u trešnje. Ti kao svaki dobar domaćin uzmeš njegovo oružje (tada su samuraji u drušvene posete isli naoružani kao ex ekipa iz Zemuna) i ostaviš ga negde da ne smeta. Međutim, ne lezi vraže, ili u koji god kurac su japanci tada verovali da je zlo i ima rogove, tvoj nespretni sluga ili eventualno žena slučajno nagazi na drugarovu sablju i on to vidi. Situacija se instant menja iz totalno cool i ležernog cirkanja u prozivanje familije, bliže i dalje, i potezanja tog istog sečiva uz povik “ajde da ga merimo bre!”. Ti šta ćes, u nedostatku keša i kvalitetnog mača, potežeš svoj kuhinjski nož Impa Zemun i bivaš proburažen i lagano panglovan od strane nagaženog sečiva i njegovog gazde. Naravoučenije: ne gazite Turci oranje, a domaćine sečivo svojega gosta.

Postojalo je par načina na koje se utvrđivalo da li je kovač odradio dobru šljaku i iskovao ono sto se skupo platilo suvim zlatom i vlažnim devicama.
 Prvi i najmanje popularan način među domaćim življem bio je sledeći: bajo samuraj nabavi sebi čakiju i nestrpljiv da je isproba, u deficitu Mongola, cimne najbližeg seljaka da priđe i vidi da ovaj nije iza ćoška. Seljak naivan poput peštanske sobarice, priđe, sablja zapeva zviiiiiing i ako se glava sa ramena ubogog sužnja otkotrlja u random pravcu, buržuj će biti zadovoljan, a radnička klasa obezglavljena. Bukvalno.

Drugi način (manje varvarski, ali i dalje cool): nabaviš katanu i odeš u prvu KP ustanovu gde bezobraznici i ništarije odrađuju svoj dug društvu. Nađeš nekog zatvorenika, zamahneš i ode glava. Isti princip, samo je po ušima dobio neko ko je verovatno to i zaslužio. 
Napomena: samuraji sa tim svojim uber nadrkanim sečivima nisu hteli da seku istetovirana tela, kao ni tela koja su imala neku kožnu bolest, loša karma, šta li je… Da su mene ukebali u feudalnom Japanu, za 3 dana bih bolovao od svih mogućih bolesti i bio više iscrtan od onog gej lika iz Prison Break-a. Možda to što Jakuze izgledaju k’o Marvelovi stripovi i nije slučajno…

Oklopljena Družba Pere Kvržice

Naravno, ludi Japanci ne bi bili ludi Japanci da nisu smislili i treći “lud sam k’o voćkica” način testiranja sečiva, a to je sledeće: nađes potok, brz, lep i hladan i sačekaš jesen da potok krene da nosi lišće, ili, ako si pametan, poneseš svoje test lišće i odradiš sledeće: baciš lišće malo uzvodno, zabodeš katanu u potok sečivom prema izvoru i čekaš. Ako se prolazeće lišće raspoluti pri kontaktu sa sečivom, manga kovači su odradili dobar posao i neće im zabraniti gledanje Nindža Ratnika na Foxu i smejanje uz totalno retardirane fazone voditeljskog dvojca naše gore listova (vidiš slučajnost). Sad smešan deo. Ako nadolazeće lišće zaobiđe oštricu mača Japanci su verovali da su takvi mačevi uber opaki i da u njima obitavaju neki duhovi kojih se lišće plaši ili šta god. Sumnjam da su mongolski oklopi i sečiva delili ubeđenje lišća, ali šta sad.

Trivia: 
Opšte poznato je da su i džedajske cave koristile iteraciju katane u svojim gej pohodima, samo što njihov mač koji slučajno podseća na veliki svetleći dildo dok se njime maše proizvodi zvuk zzzoooooomm (kao pokvareni fen), dok katana u tišini peva pesmu smrti i odsečenih udova.

Eto koliko je katana u stvari kul!

Prerasli nož za burek

By Radomir Basta Google

Tagovi:

istorijaoružje