Negujmo srpski jezik al aj ne ovako

Da ste ovim člankom ispali glupi ispali stee..

Napisa ti koji iza veznika stavlja zapetu, piše ‘trebamo’, produžava već završene rečenice bez odgovarajućih znakova interpunkcije, itd…

Tacno je to sto si ti napisao, ali to nije poenta teksta. Da napravim analogiju sa matematikom. Norma u matematici je da se parametri funkcije pisu u zagradi, ali iako su na primer sin i cos funkcije, niko ne pise cos(x), nego samo napises cosx. Ako kojim slucajem nemas x, nego neku kobasicu, stavices zagradu da ne bi doslo do nesporazuma. Naravno, niko se ne buni zbog te zagrade, stavise vecina programa ce da prepozna bez zagrade sta si ti hteo. Vecina normalnih ljudi shvata da je rasprava o toj zagradi cisto gubljenje vremena, jer je informacija preneta kako treba u oba slucaja. Naravno da treba postovati pravila, jer bi u suprotnom nastao haos, ali ne treba ih postovati radi postovanja pravila, ili, jos gore, da bi pokazao da si iznad nekog i omalovazavao ljude koji to ne rade. Pomesati jer i jel nije ok, to ipak menja znacenje recenice, ali to sto je neko progutao slovo ili napisao trg malim slovom tamo gde treba velikim ne menja sustinski znacenje i samim tim je besmisleno da neko tu drvi o tome toliko.

Класична ментолчина која виче ”ФАШИЗААААМ!!!!!11111” на било шта што му се не допада. Наравно, ту је убачена и класична комуњарска прича да било шта што захтева од човека да сам себе унапређује у ствари представља класну поделу (на овом месту повраћам од патетике). Ако је аутору идеал уређења друштва и језика анархија, онда је то у најмању руку тужно, али и опасно, будући да ове текстове много људи чита и можда неко помисли да је ово исправан став.

Ako neko ne nauci pravopis i gramatiku u skoli onda to dosta govori o toj osobi. U moje vreme to su bili glup(lj)i ljudi, a sada mozda nisu glupi ali su lenji i ne zanima ih, sto opet govori nesto o njima. U svakodnevnom zivotu i poslovnoj saradnji ljudi su s pravom oprezni i uzdrzani sa onima koji nisu u stanju da savladaju padeze i odvajanje reci. Jednostavno, to pokazuje njihove limite. Verujem ja da postoji veliki broj onih koji ce nepoznavanje ovoga pokusati da objasne i opravdaju svim i svacim (smatrati pozeljnim cak!) ali to je jednostavno linija manjeg otpora i “ako ne mozes da naucis ti napravi da je to dobra dora i da to tako u stvari sada treba”. Ljudi koji ne znaju da se izrazavaju, pisu spojeno i odvojeno i sta treba i sta ne treba, jesu ljudi sa ogranicenim intelektualnim kapacitetom. Pa koliko zagovornika da “to nije bitno” bi pristalo da im pise tuzbu i brani ih na sudu advokat koji ne zna pravopis i padeze? Evo, zivo me zanima. Pozz

Prvo filharmonija, sad ovo. Čekam još jednu prepotentnu kampanju za het-trik.
U moje vreme, svejedno da li je Milicin i Miličin. Jebiga kad apdejtuju pravila ko Adobe Fleš.
A mislim da plakati ne shvataju koliko je meni potreba da se inatim veća od potrebe za upakovanim pravopisom.
Ipak, za kraj, lenjost je ono što ti najviše usere pravopis. Više od neznanja.

xexe paori pavi ste prwi koji pljooju kad neko ne poshtuje pravopiss. .!. .!.

Fatality…

Kroz tekst se provlaci misao da ovi debilni posteri nece nista da postignu, da je problem mnogo dublji te se ne moze prekriti tek tako. S obzirom na kompletno stanje letargije i “bole me kurac” magnovenja, ostaje nam samo anarhija, jer sve ostalo ne pije vodu. A ako si ti mnogo pametniji, samo izvoli! Napisi tekst u kome ces lepo da odradis analizu i das ucinkovito resenje. A da budem iskrena, isti ste mrsomudi obojca.

Pismenost je bitna u smislu sto je to cesto prirodna posledica obrazovanja. Dakle, kad vidis da je neko pismen, elokventan, mozes da zakljucis da je taj neko obrazovan, a da pritom ne pravis veliku gresku.
Sto se tice znanja iz opste kulture, rekla bih da ono treba da postoji kao posledica zadovoljavanja radoznalosti koju svaki covek poseduje, dakle nebitno je koliko je sirok taj spektar tema. Bitno je da covek uci i radi jer se tako razvija mozak i formalno razmisljanje.. Sa druge strane, ako posedujes znanja iz razlicitih oblasti, to daje mogucnost povezivanja istih, i samim tim dolazenje do jako kreativnih i dobrih ideja. Naravno, ovo opet znaci da je to znanje iz opste kulture korisno za pojednica, ali mislim da ne treba da se koristi kao neka heuristika koju ces da koristis kada zakljucujes kakav je neko.

Slažem se. Ali niko nije rekao da pravopisna pravila ne treba da postoje, samo je pitanje da li je bitno da ih se svi drže doslovce, pod uslovom da napisana/izgovorena rečenica nema više značenja. Opet, ima toliko ljudi koji konstantno govore “sumljam” i “preključe” a nisu svi iz istog plemena.

Slažem se sa autorom i predlažem: sklonite plakate sa ovim nebitnim i beskorisnim likovima i lijepo cijeli grad oblijepite plakatima sa Vučićevom glavudžom i nekom porukom o boljem životu i srećnim ljudima za dvije godine. A jezik ko jebe…

Molim lepo, ljudi su lepo objasnili umetnicku vrednost Ekremovih pesama, tako da tu vise nema dileme: http://antologijaestrade.blogspot.com/2015/04/blog-post.html :D

Problem je što smo mi u borbi za golu egzistenciju i primenjena znanja zaboravili na postojanje kulture, kao duhovne vrednosti, koja nema nimalo manji značaj od konkretnih primenjenih znanja, a koja nam uglavnom služe za sticanje materijalnih vrednosti. Da nije bilo duha i istorijske kulturne svesti, pitanje je da li bismo danas uopšte živeli u civilizaciji, da li bismo imali svoj jezik, običaje, književnu tradiciju, muzičku, itd. Na kraju krajeva, da bi znao da li te nešto zanima moraš nešto i naučiti o tome. Niko ne kaže da treba da znaš svaku Bahovu kompoziciju, da treba poznavati čitav opus jednog pisca ili slikara, ali obrazovan i kulturan čovek treba da poseduje, recimo, opšte informacije o tim ljudima, koji su učestvovali u stvaranju, održavanju i napretku svetske misli, scesti i kulture. A onda na osnovu ličnog ukusa,koji se između ostalog, gradi upoznavanjem duhovnih i kulturnih vrednosti, će odlučiti da li o tome želi da zna više ili manje. Međutim, ukoliko te apsolutno ništa drugo ne zanima, osim toga kako da neko znanje primeniš radi sticanja materijalne koristi i udobnosti, onda to dovoljno govori uopšteno o širini uma jedne osobe. A kad je reč o pravopisu, neko je gore lepo objasnio, da ne postoje ta kruta pravila ili da ih niko ne poštuje jezik bi izumro odavno, a on je jedan od glavnih nacionalnih obeležja, a država, nacija i jezik su ipak tekovine i osnov modernog doba, civilizacije i kulture.

Sve što si rekla je promenilo moje prvobitne stavove. Obrazovanje nam je potrebno u toku odrastanja jer ako se na vreme ne pomučimo da pamtimo i učimo, intelektualno ćemo degradirati. Ali ljudi sa široki spektrom znanja nisu uvek “pametni” jer repetitivnost ne daje čoveku sposobnost da “bolje razmišlja” ako npr. nema sposobnost da razmišlja i nelinearno. Nije svaka informacija koju učimo potrebna niti svaka informacija daje mogućnost nove ideje. Ipak, u suštini si više u pravu i više tačnih argumenata iznela nego ja :C

Drustvo nam se degradira, mi sami se degradiramo. Ranije su ljudi voleli da sire vidike i sticu nova znanja, hvalili smo se kako su nasa skolska deca na svim medjunarodnim takmicenjima bila pametnija od mnogih drugih. Bili smo pametni, sposobni. Smejali smo se amerikancima sto ne umeju da pokazu Australiju na mapi, sto im na uputstvima za blender pise “ne gurati ruke” i druge vise nego ocigledne stvari. A danas nasa deca i ljudi zele da znaju sto manje, samo ono sto im direktno treba, Nema veze od cega se pravi jogurt, daj samo me nauci kako izgleda tetrapak. A za Madagaskar su culi samo kao za ime crtanog filma. Prolazi vreme starih pametnih generacija, ove koje sada postaju aktuelne, mladi koji treba da vode napred, tupavi su i lenji, a genearcije koje sada skolujemo ce tek da nam zadaju glavobolje. Pa odakle da izvucemo pametnije politicare, iz koje mase? Ako je ova corba koju kusamo losa, tek cemo kusati jos goru.

Koliko pametnih komentara, uživala sam čitajući. Ali, zašto svi znaju ko je Ekrem?! Zašto sam ja morala da saznam?!

Odličan tekst. Ovo sa fašizmom je nepromišljeno preterivanje i bespotrebno bode oči, ali poenta kulturnog rata protiv prezrenih na svijetu je jasno podcrtana, i u ovom slučaju je to najbitnije.

Paradoksalno je što će danas upravo oni među prvima uskočiti da brane ideale čistog jezika, iako ga najčešće ne govore. Toliko je jaka kragna koja ih davi.

Razumljivo je i što od ovakvih tekstova preskaču moždani talasi većini čitalaca pošto zapišavanje naroda dugo nije nailazilo na otpor. Zato su ovakvi tekstovi za svaku pohvalu. Samo snažno protiv anti-narodne politike.

A dovoljno je pogledati odudaranje od francuskog govornog i pisanog jezika da bi se videle nepraktičnosti okoštalog pravopisa, čak i kada zanemarimo političku liniju.

Pa majku ti jebem snobovsku bezobraznu, ko je odgojio generaciju koja je “tupava i lenja” ako ne “stara pametna generacija”? Ako su im deca “tupava i lenja” možda oni nisu bili baš tako pametni? Pičko mala bezobrazna, šta bih dao da si se rodio u nekom blatu na nekoj planini da ti uvale ovce da čuvaš u osmoj godini, ili u nekoj rupi u predgrađu s ćaletom alkoholičarem i kevom tabletašicom pa da kažeš da su ljudi koji “ne znaju da se izražavaju” ljudi sa “ograničenim intelektualnim kapacitetima”? Govna malograđanska, nemate pojma o životu ali znate da se proseravate, treba vam nabiti diplome u bulje i ne vaditi dok ne naučite da gledate van svog malog govnarskog pseudointelektualnog staklenog zvona.

“Omladina danas obožava luksuz. Imaju loše manire, prezir prema autoritetu; Nemaju poštovanja prema starijima i ‘kokodaču’ na mestu gde se radi; Ne ustaju kada stariji uđu u sobu, kontriraju roditeljima, šapuću u društvu; Ne žvaću hranu i terorišu svoje učitelje.”

– Sokrat
U svakom vremenu je bilo različitih ljudi i različitih mladih. Ne sumnjam da je vama bilo mnogo lepše dok ste vi bili mladi i da će se meni ovo užasno vreme činiti kao bolje kada ja ostarim i zapamtim ono najlepše iz vremena kada sam ja bio mlad. Uveravam vas da je moje pitanje u svojoj suštini mnogo više teoretsko nego praktično. A da se u teoriji pokazalo kao ispravno, imalo bi nekog smisla i u praksi. Isto tako budite sigurni da se omladina i dalje ponosi što zna kada je bio Prvi srpski ustanak ali da je i dobro i dovoditi stvari u pitanje jer to doprinosi mentalnom zdravlju.

Управо зато да се њима не би манипулисало, људи треба да имају ширину образовања. :) Ако би историју изучавали само историчар и генерали, шта би спречило државу или довољно моћне појединце и организације да пласирају нетачне информације?
У Албанији су учили да је Енвер хоџа открио струју све до скоро. А то је могло да прође зато што није било довољно образованих који су могли да процене да то није истина. :) Данас-сутра на твој живот можда неће утицати директно да ли је Први светски рат почео 1914. или 1915. али хоће, на пример, ако у уџбеницима буде писало да га је Србија започела нападом на Аустро-Угарску и да због тога треба да платимо ратну одштету Мађарској и Аустрији. :)
Друго, ни практична знања, тј. примењена, нису настала тек тако. Данас се ретко ко бави ламбда рачуном или Тјуринговим машинама, а управо је из тих теорија из прве половине 20. века поникло данашње рачунарство. У оно време је бављење тиме било чисто трошење времена на чисто апстрактно разматрање, али без тога данас не бисмо имали рачунаре и програмирање.

Поред тога, доста проблема данас се решава знањем из више области, тако да уско образовање више није довољно.
На крају крајева, што више човек мисли, то је већа вероватноћа да нешто оствари.

Pa prozivaj ono sto sto nije tacno. Ako nije tacno.

Зависи ко приговара. Ако то један политичар замера другоме у препуцавању у некој емисији, онда је то чист ad hominem.

Али, ако то чини неко ко језик изучава, онда је ту на сцени брига о језику.

Правопис је тако написан да чак и да знаш сва правила опет остаје много слободног простора за разне импровизације. Много недоречености, много остављеног на сопствено тумачење.

У Србији, чак и са Правописом, влада чиста језичка катастрофа и срамота. Срби ужасно лоше знају свој језик, горе него Немци свој, Руси свој итд. У Русији се, на пример, 11 година у школи учи правопис. Они за тих 11 година науче више правила о свом језику него што их има у нашем Правопису и нико не кука да их је много и да је то фашизам.

Погледајте анкете на улици у Србији. Ниједан пролазник није у стању да састави реченицу од почетка до краја. Замуцкивање, одсуство елементарне школованости језика.

Tags: podrum matice srpske u kome žive zombiji i gulovi

КАКО ЗНАТЕ????

Evo ja se nisam rodila u blatu, ali su mi se roditelji rodili u poprilično siromašnim poljoprivrednim porodicama i čuvali ovce, neretko baš i u blatu. Njihovi roditelji su krvničkim radom do poslednjeg dinara, koji su vrlo surovo zarađivali, davali na njihovo obrazovanje, jer su za razliku od tebe i ti neobrazovani ljudi bili svesni značaja obrazovanja. Babe i dede mi nisu imali više od četiri razreda osnovne škole, ali su mi uvek govorili da učim i da se obrazujem i nikada u svom životu ih nisam čula da nekoga oslovljavaju sa “pičko mala bezobrazna”, “govna malograđanska”. Dakle, da bi bio kulturan i čovek nije neophodno obrazovanje, a ti očigledno nemaš ni jedno ni drugo ni treće. Vidiš, u tome je razlika, a ti slobodno nastavi sa svojom terminologijom, jer upravo njom potvrđuješ ono o čemu se ovde pisalo, ali nemoj u svoj koš trpati i pristojne ljude koji možda nemaju diplomu, ali imaju svest i potrebu za znanjem i kulturom. Niste vi u istom košu i nećete nikad ni biti!

Daleko od toga da sam u bilo kom trenutku rekla da ne treba da postoji konkretno primenjeno znanje, koje će nam pružiti i materijalnu satisfakciju. Naravno da da, jer valjda zato i radimo i opredeljujemo se za određene profesije kako bismo stekli primenjivo znanje koje će nam obezbediti materijalnu satisfakciju i zahvaljujući kome, takođe, dugujemo za civilizacijski napredak. Međutim, moja poenta je bila, da pored te materijalne satisfakcije, postoji i ona druga strana, a to je duhovna koja nam omogućava da uživamo i u drugim stvarima koje nisu primarno usmerene na materijalnu dobit, a koje su takođe uslovile razvoj civilizacije, direktno i indirektno. Da bi znao da ti se balet, opera ili klasična muzika ne dopadaju moraš ih čuti, odgledati i tek nakon toga prosuditi zašto ti se to nešto ne dopada. Isto tako, kako bi nastali istoričari, biolozi, fizičari, matematičari, programeri ili lingvisti da u školi nisu dobili primarna znanja na osnovu kojih se tokom odrastanja i sazrevanja odlučuješ, šta te zapravo zanima manje ili više. Zato je osnovno obrazovanje obavezno! Srednje obrazovanje već nije, a fakultet još manje, a i srednje škole i fakultete upisujemo već na osnovu nekih znanja i interesovanja stečenim u tom obaveznom osnovnom obrazovanju. Logično je da će se ljudi prema širini znanja i interesovanja razlikovati i da uvek treba vrednovati više čoveka koji želi više da se trudi, da nauči, koga više različitih aspekata njegovog postojanja može učiniti srećnim i zadovoljnim, nego onoga koga ništa ne zanima, koji i kad ima priliku i mogućnost da nešto uradi, sazna, nauči, njega mrzi da se pokrene ili mu ništa ne pričinjava zadovoljstvo izuzev materijalne dobiti koja vrlo brzo prelazi u pohlepu. Čovek je po prirodi životinja sa instiktima, ali se od životinje razlikuje jer ima razvijeniji mozak i svest o kulturi zahvaljujući kojoj više ne živi u čoporu nego u civilizaciji.

Државне институције и треба да подупиру кампању о језику и брину о њему да се не би дешавало да било која група грађана може да се прогласи стручњацима за језик и прописује сопствену норму. Са друге стране, такве кампање сигурно не доносе добит, тако да пословни свет нема интерес да их финансира. Тако углавном и јесте, част изузецима, ако их има.

Не очекујемо ваљда да уместо Министарства просвете бригу о језику води ТВ Пинк?

Како кажу, лепота је у оку посматрача. Ја у плакатима не видим политику јер је у томе нема, већ само напор да се неке честе грешке искорене. Идеју да плакати имају политичку димензију, па чак и да су чист фашизам, први пут чујем овде.

Да су фашисти или политичари на плакатима, па и да разумем, а овако, и поред најбоље намере, читава та прича о фашизму и политици чини се управо онаквом каква јесте – бесмисленом.

Nemate pojma, jezik se mora odrzhati po svaku cenu, po svaku knjigu, po svaku rechenicu, po svaku rech.
Uostalom, pitajte Irce.

Loša vam je poenta ovog teksta. Norma u jeziku nije fašizam, već potreba da se ustanovi standard, a standard je konsenzus koji upravo sprečava varvarstvo u jeziku. Standard zapravo pomaže očuvanju jezika kao komunikativnog sredstva za različite oblike komunikacije – žargon i lokalizmi su u tom smislu znatno svedeniji. Srpski, onako kako danas izgleda, najbolje pokazuje šta se dešava ako se ne primenjuje standard. Skora istraživanja su pokazala da je fond upotrebnih reči prosečnog mladog čoveka u Srbiji oko 100, a da test iz srpskog jezika iz gradiva šestog razreda osnovne škole ne može da položi preko 80% ljudi. Pritom je reč o elementarnim, paradigmatskim stvarima.

Dobrim delom se slažem. Mada mislim da materijalna dobit nije primarna kada je reč o praktičnim znanjima ali i daleko od toga da je smatram potpuno nebitnom.

АХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХХАХАХА Боље се информиши о томе шта је фашизам уместо што остављаш смешне коментаре овде. У плакатима нема ни ф од фашизма па је боље да тако нешто не говориш, иначе ће ти се смејати.

:) od tebe i ne očekujem pametniju repliku….

Tvoj komentar je upravo to o čemu je autor pisao B-) hvala

Фашисто! :D

Mislim da problem nije u pravopisu. Problem je mnogo dublji. U idealnom slucaju bi te dokumente pisali ljudi koji su prosveceni i kojima pismenost dolazi prirodno prosto zato sto su dosta citali. Dakle, ako ti u formalnim dokumentima mozes da naidjes na neke katastrofalne greske, problem se ne resava tako sto ces te ljude sad kao da ucis pravopisu, problem je sto su ti ljudi ocigledno nedovoljno obrazovani da se bave takvim stvarima… Khm privatni fakulteti khm veze

kako je ovo njesra, narod gladan i nezaposlen jbt el nema na sta pametnije da se trosi kinta?

Naravno da su ljudi kojima je problem da savladaju gradivo trećeg osnovne i zadrže ga u glavi manje vredni, oko 70% čoveka, ne vidim zašto je to diskutabilno. Naravno, ako se još lože na patriotizam i srpstvo, onda im vrednost pada na nekih 16%, jer koji se kurac ložiš kad ne znaš da letiš.

I jebem ja lingviste koji su uveli pomocni glagol “jesam”. Dva su pomocna glagola “hteti” i “biti”. Kao sto je Kosovo de jure Srbija tako je “jesam” de jure “biti”. Dokle god to ne isprave ne priznajem njihove napore i kampanje. Mogu da mi puse…

Svaka stvar koju “društvo nametne” (tj. mi sami al’ odabrani) kao bitnu će društvo i poštovati. Ako društvo usvoji da je poznavanje citata iz “Mein kampf” bitnije od saznanja kako upaliti logorsku vatru, ljudi će to poštovati i time mogu da zadivim određenu individuu ali to znanje, samo po sebi ne daje meni praktičnu sposobnost. Moja pamet mi zato daje sposobnost da primenim svoja trivijalna znanja i zadivim nekoga. Tu pamet smatram “bogom danom”, genetički nasleđenom a možda i uvežbanom ali je ne poistovećujem sa sposobnošću da memorišem velike količine informacija. To nije sposobnost razmišljanja. To je “samo” pamćenje. Ali sve se svodi na prvi iskaz.
“Naravno, ovo opet znaci da je to znanje iz opste kulture korisno za
pojednica, ali mislim da ne treba da se koristi kao neka heuristika koju
ces da koristis kada zakljucujes kakav je neko.”
A dokle god gramatički nacisti budu smatrali nepismene ljude kao “nižu rasu” imaćemo problem. Jer ako troje ljudi razmišlja na jedan način, i četvrti u grupi će se povesti istim primerom. Ma koliko ljudi bili ubeđeni da imaju “super-mega-giga” karakter.
Ljudi na selu nisu u istoj poziciji kao ljudi u gradu. Ali mi bez tih seljaka ne možemo. Iz moje porodice, pripadam trećoj generaciji koja je živela na Vračaru ali to mene ne čini boljim i većim od nekoga ko je došao u Beograd, bilo iz sela, bilo iz druge države, ako ta osoba više doprinosi “mom” gradu nego ja.
Biti kulturan nikako nije loša stvar, ipak, više se divim ljudima koji mogu uspešnije da se snađu kada bi sutra npr. počela zombi apokalipsa.
Imam druga koji je iz Bosne, Bio je asistent na Mašinskom fakultetu, ima sjajne ocene, prosek mu ne znam. Ali i pored toga, zna da popravi lavabo (zajedno smo porpavljali jedared), razume se u električne instalacije, zna da založi vatru. Sa praktičnim znanjima bismo bili bliži civilizaciji kakva jeste nego sa poznavanjem Rembranta, koga ne umem da cenim jer nisam obučen kao neki drugi ljudi, o kojima ne mislim loše, jer ne znam toliko o kompoziciji, prenošenju emocije kroz pokret četkice i mešavine toplih i hladnih boja, pa ne mogu, niti želim da potpuno sudim. Ali mišljenje ću imati.
U toku jednog dana sam posumnjao u poentu pravopisa. I dobio odgovor od vas i shvatio još više. Nisam baš odlučio da odbacim sve kulturne norme i da počnem šetam go po gradu ali volim da dovodim stvari u pitanje čak i kada ne mislim stoprocentno tako.
Ideje i njihovi zaključci se često prelamaju negde pri polovini.

Mislim da imate proliv, a ovaj tekst je prosto prduckanje preko tog proliva. Rezultati se osjete nosom. Znam da nije vaše da “štiitite” nacionalni identitet, i bolje bi bilo da se ne osvrćete na jezik kao obilježje postojanja naroda i njegov identitet. No, biće da je ovo za vas preteško. Najlakše je pljuckati i prduckati. Teško onom ko je u vašem društvu