Nemoj da umreš glup – Tautologije
Glavni razlog što muškarci žensko „ne“ pretvaraju u „ma nećka se kurva, oće sigurno“ i „ne, zvaću policiju“ u „garant voli grublje“ je potpuno odsustvo logičkog softvera. Sa druge strane, iako će mnogi reći da žensko „možda“ znači „da, osim kad je ne“, „da“ znači „ne“, „ne“ znači „da“ zbog njihove genetske urođene potrebe da kod muškaraca izazivaju konfuziju i uz dodatak sisa i guzice dobiju polno preimućstvo, zapravo je i to posledica ili logičke nepismenosti ili činjenice da su dotične karijes i gangrena. A sve je nus pojava očajno koncipiranog obrazovnog sistema. Taman upišeš gimnaziju ili neku stručnu školu za ometene u razvoju, ne stigneš da ošacuješ sve nove ribe i da se navikneš na promenu nastavniče-profesore a već pao kontrolni iz mate i ti zabo kedžanju iz tautologija, ne znaš de je levo. Posle to popraviš na skupovima, tačkama i ravnima ali do kraja života ostaneš hendikepiran otprilike koliko i kad ne bi naučio da ne sereš u gaće.
Tokom daljeg školovanja tautologije nigde ne pomeneš jer je bitnije da znaš tačan procenat uljnih škriljaca koji se izvoze i kako da ovladaš elektronskim sistemima za varanje na ispitima a logiku ko jebe, ona ionako samo smeta u brojnim životnim pitanjima tipa kad glasaš na izborima. No dobro, kad MI dođemo na vlast ispit iz tautologija će biti obavezan pre dobijanja glasačkog prava, vozačke dozvole i ostavljanja komentara na netu. Ali šta je tautologija zabogamiloga?
E tu u pomoć priskače naša već četiri godine stalna saradnica, Maja. Ćao, Majo.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Ćao [/typography]
Pretpostavka je da trenutno bar milion čitalaca špaklom odlepljuje sopstvene vilice s poda, jer sigurno ni sanjali nisu da Maja izgleda ovako polimatski a sa druge strane ima tu Sersei Lanister jebi me rođeni brate/rođače/ma može ko god notu. Konačno je vreme da se obelodani da je Maja pre 20-ak dana uspešno odbranila doktorsku disertaciju Lipšicovi prostori i harmonijska kvazikonformna preslikavanja na PMF-u i rešila je da bude mentor čitaocima tarzanije na njihovom putu ka izbavljenju od iracionalnih odluka i profanog razmišljanja.
Sa suprotne strane katedre, stajaće vox populi, predstavnik širokih narodnih masa i prosečni čitalac našeg sajta – Boban, podmlađen za 12 godina. Boban je sad u prvom razredu gimnazije i pokušava da se pronađe u životu i balansira između epohalne napetosti u jajima prouztokovane petnaestogodišnjom nejebicom i želje da jednog dana zameni Dejva Mareja u prvoj postavi Mejdena (mada to krije i oblači se kao zeldi). U zbiru, ne zna gde je levo.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Al zna gde je 4 TB pornjave.[/typography]
Ćao, Bobane. Prepuštamo te veštim rukama naše drage Maje, a mi žurimo da spremamo šatore, pivo i mleveno meso, Prvi maj samo što nije.
M: Bobane, šta je to iskaz?
B: Paaaa to je ona grupa, neki šatro hip hoperi s gitarama, izgledaju malo ko ratari a imaju jednu stvar sa Kojotom gde on puzi i biva lud kao i običn…
M: Obustavi! Iskaz je tvrdnja koja je ili tačna ili netačna. Na primer – jebe mi se. To je primer tačnog iskaza. S druge strane, netačan iskaz je recimo – Vučić je car. Doduše, ovo nije tačno ni doslovno ni metaforički. E sad, osim ako nisi pripadnik studentskog parlamenta, možeš da formiraš i poliatomske rečenice, tj složene iskaze. Tu u priču uskaču veznici, pa tako imaš Jebe mi se i Vučić je evnuh što je tačan složen iskaz i nadasve lepa rečenica. Aj sad pokupi bale sa stola.
B: Izvinite, omaklo se.
M: Je l jasno?
B: Ko Palmina želja za kuvanim kolenicama.
M: Vrh. Idemo dalje. Vreme je da upoznamo operacije sa iskazima. Za početak negacija koja operiše samo jednim iskazom. Ako je iskaz “meni se jebe” tačan, iskaz suprotan njemu biće netačan, odakle se da zaključiti da sam ja uvek za magiju i zabavu. Dalje, ako je iskaz Vučić je evnuh netačan, suprotnost od toga je tačna i Informer je bio u pravu, Vučić ima muda.
B: VUČIĆU PEDERU VUČIĆU PEDERU!
M: De, smiri se. Mada Vučić je peder, lepše zvuči od Vučić je evnuh, odsad radimo s tim. Ovo je bilo lako, možemo li da pređemo na konjukciju?
B: Oće i tu biti seksa?
M: Kako za koga, OPAAAA.
B: :(
M: Budi muško. Elem, konjukcija. Za nju ti trebaju dva iskaza, tj p i q i da bi konjukcija šljakala oba iskaza moraju da budu tačna, što će reći da je konjukcija digla kriterijume ko na prijemnom za Kembridž i važi samo ako se meni jebe i Vučić je peder.
B: Sad sam zbunjen, pa to onda uvek važi?
M: Momak, vreme je da počneš da gledaš ovo malo više sa teorijske strane, ovo važi samo u 25 posto slučajeva. Evo pogledaj na tabeli. I jare i pare.
B: Jasno sad. Ali ja želim nešto novo-nešto divlje, oću da je Vučić peder mnogo češće makar i teorijski, a i da se tebi… razumeš, ima li tako neka operacija?
M: Bogovi Olimpa nam hitro donose disjunkciju, koja, mladiću moj radi u 75 posto slučajeva jer je potrebno da samo od jedan iskaza valjade i ceo složeni iskaz je tačan.
B: Znači Vučić je peder u svakom kontekstu i ne može da me tuži za klevetu?
M: Osim ako se meni ne jebe.
B: Eto super. Sviđa mi se ova disjunkcija. Je l sam sad sve naučiio, je l vreme da skinem mrak i progledam kao muškarac?
M: Ne trči pred rudu, sad svakako znaš više od bar 240 poslanika ali to i dalje ne znači da si pametniji od pohovanog lokvanja. Ako ti sad budem rekla da je ovo samo bio primer za inkluzivnu disjunkciju i da u slučaju ekskluzivne disjunkcije to funkcioniše po principu ili pare ili život, tj iskaz je netačan ako se meni jebe a Vučić je derpe.
B: Ja sad znam da ništa ne znam.
M: Ali zato misliš, ergo postojiš, a to je pravi prolog za implikaciju. Imamo iskaz p: Vučić se jebe u dupe i iskaz q: Vučić je peder. Implikacija kaže “ako se vučić jebe u dupe, onda je Vučić peder” i ceo ovaj iskaz je tačan za sve slučajeve osim ako je antecedent tačan a konsekvent nije.
B: Stani! Ako je iskaz Vučić je peder neistinit, a to što se jebe u dupe je tačno, ceo iskaz je tačan. KAKO SE JEBE U DUPE A NIJE PEDER?
M: To samo znači da sam koristi strep on.
B: VIĐI VRAGA SU SEDAM BINJIŠAH, lukav li je.
M: I previše. On će držati konferenciju za novinare ako i samo ako prethodno da instrukcije novinarima koja pitanja da mu postavljaju.
B: Podlac!
M: Uštva. E to “ako i samo ako” ti se naziva ekvivalencija. P je potreban i dovoljan uslov za q i vice versa i ceo iskaz je tačan samo ako su oba iskaza tačna ali i oba netačna.
B: KAKO SAD OBA NETAČNA A TAČAN ISKAZ?
M: Prosto, ekvivalencija se pali na simetričnost i podudarnost, zabole je da barata kompromisima. Ako Bosanac tvrdi da je burek samo sa mesom, a Srbin da burek može da bude i sa rukolom u sosu od prevrelih dudinja je l ima tu sloge?
B: Ma kakvi, ima da se zapuškara.
M: Tačno, a ako jedan Boske kaže da je burek samo sa mesom i drugi boske isto to kaže iako svi znamo da su u krivu i da burek može da bude i sa usahlim klitorisima vlaških veštica, onda imamo ekvivalenciju, jaranstvo i naravno raju.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]p&q simplifikovani radi većeg umjetničkog dojma[/typography]
B: Jasno. Nego, Majo, je l možeš u nastavku da se vratiš na seks i Vučića, bojim se da će objašnjavanje logike na primeru Bosanaca biti kontraproduktivno?
M: Brzo, učiš, sviđaš mi se.
B: :shy:
M: Ne primaj se, i dalje si još zelen, kapiraš stvari tek nešto više od većine ministara, a to je kao da sam ti rekla da si blago retardirani ždral. Znaš li koja je razlika između ministra i mislećeg bića od 7 godina?
B: Pojma ne znam.
M: Ministri ne znaju razliku između ekvivalencije i implikacije. Na primer kad Vulin kaže Napadi na Vučića ekvivalentni su napadu na državu on nema pojma jer zapravo hoće da kaže ako se napada Vučić, napada se država. Bugarski terorista ako napadne pijacu u Kuršumliji, automatski napada državu Srbiju ali tu nema napada na Vučića što bi ekvivalencija morala da povlači, tako da ovaj idiot zapravo koristi implikaciju a da to i ne zna.
B: Ukapirao, ajmo dalje, želim još znanja, nezasit sam.
M: Nezasit si ko i svi tinejdžeri, to je lepo. Saćemo da pomenemo neke složene iskaze koji su uvek tautologije, tj tačni su za sve vrednosti prostih iskaza. Zakon isključenja trećeg radi kao kinez na liniji za patike, dakle 24/7. Narodski primer za to je il si čovek il si pička, gde je pička metafora za nečoveka.
B: Ili imaš mozak ili glasaš za SNS?
M: Ne baš. Onaj hrast u dvorištu nema mozak ali ipak nije glasao za SNS.
B: A moja baba ga ima pa zaokružila Vučića i podebljala, kaže čovek sa onakvim usnama ne može biti loš.
M: To ti pričam. E sad prelazimo na ozbiljne stvari, pravila zaključivanja. Modus ponens kazuje da ako iz p sledi q i ako je antecendent uslovnog tvrđenja tačan, onda je tačan i q. U prevodu ako postoji uzročnost na foru “ako treba da budeš jeben, onda gaće same spadaju” i priđe crnac i baci sapun na pod, onda se učkur automatski dreši. Nebrojeno mi se puta desilo.
B: Ako Vučić okom, onda Slina skokom i Vučić kaže Slini da napadne ombudsmana i ovaj ga napadne.
M: Taj fazon. E sad tu imaš i drugu stranu zaključivanja, takozvani metod opovrgavanja, modus tollens. Isto sve kao ovaj prethodni samo što negacija konsekventa povlači i negaciju p. Ovo ti je inače omiljena igračka političara. Recimo “Ako je opoziciji stalo do ove države, onda će podržati sve vladine predloge. Opozicija nije podržala sve vladine predloge, znači BOLE JE KURAC ZA DRŽAVU AAAAA GRAĐANI VIDITE LI VI TO”.
B: Ako smanjimo plate i penzije, opašće nam rejting. Nije nam opao rejting, dakle nismo smanjili penzije?
M: Uhh, sjajno, ostani posle časova da provežbamo De Morganove zakone i kontrapoziciju.
