Pet novih pristupa studentskoj prehrani: #1 Energija

Kad god uhvatim neki kuvar u ruke smorim se od liste neophodnih sastojaka koje ni Aspiriniks nije stavljao u čarobni napitak. Te mleko od jednoroga, te kulen od himena, te šafran koji je apostol Pavle uzgajao zakućom. Realnost je da dotični sastojci u gro slučajeva nisu neophodni kako se navodi, već samo odlični i poželjni. Ali ako nemaš malo iskustva sa kuvanjem, nema načina da pogodiš šta je neophodno a šta ne. Zato se neko setio pa je sačinio kuvar za studente. Ali ta jela, tačnije recepti, ni po čemu nisu jevtinija nego da si recimo uzeo, kupio dobar biftek, isti onaj koji će pojesti i porodični čovek ne-student, i pripremio ga kod kuće; na stranu podatak da i ta sama knjiga košta od 5 do 25 evra. Zašto svi lažu, zašto mažu, zašto moraš da se njakaš pet godina po kujni da bi tek empirijskim pristupom stekao neko P od pojma? Ha, zato što je tako, nije zapad kolega socijalistički drug da ti pomogne, nego da ti proda. Na kraju baciš i krpu i peškir i lonac i preplaćeni kuvar, i fino oženiš neku koja će time da se bavi, a jednako nema pojma. Ali spremanje sopstvene hrane je i dalje potencijalno najbolji, a bez daljneg najjevtiniji način da se prehraniš. Razmotri ove osnovne savete i pojašnjenja, prihvati ih privremeno pa ih testiraj, i ako budeš zadovoljan podeli saznanje sa prijateljima. Prehranjujemo studentariju tako da šmeka i zadovoljava potrebe angažovanog tela i uma!

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”36″ size_format=”px” color=”#f27a11″]UGLJENI HIDRATI[/typography]

Svakog laika nutricionistu ćeš najlakše prepoznati po tome što mu u tri izgovorene reči samo jedna neće biti “ugljeni” ili “hidrati”. Odavno se još velika frka oko toga diže, i svi se nešto prave pametni i frljaju se nazivima makronutricionih grupa, bez da ih razumeju na nivou hemije srednje škole, tek toliko da bi razlikovali složene od prostih ugljenih hidrata. Ja takođe nisam ekspert, ni u hemiji ni u nutricionizmu, ali manimo se gadljivosti na frljače pojmovima i složimo se na trenutak – da, sve organsko što unesemo u sebe sadrži dominantno ili ugljene hidrate, ili proteine, ili masti, ili vitamine.

[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]jebiga, znam ja kako da ne jedem meso i bez da mi neko objasni za 9,99 evra[/typography]

Unos masti (glavni izvor: sva biljna ulja i životinjske masti) je čoveku važan zbog vršenja važnih strukturalnih i metaboličkih funkcija, iako je nepravedno omražena zbog toga što se najlakše pretvara u naslage masti u organizmu kada se ne povede računa. Proteini (glavni izvor: belance, mleko, meso, mahunarke) su ključni za rast i razvoj mišića, ugljeni hidrati su najpoznatiji po svojoj funkciji da prave energetske rezerve (glavni izvor: žitarice i hleb, krompir, pirinač, testenine), dok su vitamini još jedna ogromna tema, a prosečni student nema vremena da i o njima vodi računa.

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#f27a11″]Šta ovo znači za mene kao studenta sa lošim budžetom?[/typography]

Suštinski, da je ključno da pravilno unosiš UH. Primećujem da svi mi nešto hasamo i njupamo tek da creva ne džedže prazna, a studentkinje su čak uverene da je šargarepica nedeljno odličan način da se preživi. Ako se makar za doručak napuniš ovim energetskim baterijama, učinio si sebi desetostruko više dobra, nego da pojedeš neznamšta i koliko uveče u deset. UH su poznati i pod nazivom saharidi, a dalje se dele na mono- i disaharide (oba su “šećeri”, daju ti pola sata ubrzanja i posle k’o da ništa nisi jeo) i konačno na one koji nam zapravo trebaju – polisaharide. Oni se na sporiji i složeniji način pretvaraju u energiju, naime organizmu treba 3-4 sata da ih natenane metaboliše, pa ih zato konzumiramo kao primarne izvore glutena, tojest vidimo ih kao dobre rezerve energije. Kaže se da mozak radi “isključivo na šećer” i to je u velikoj meri tačno, i kad je frka a umoran si – hasaj čokoladu da se razbistriš. Ali kada te čeka čitav dan intelektualnih izazova a ne pola sata usmenog ispita – doručkuj polisaharide.

[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]ugljeni hidrati za doručak i ručak – energija za ceo dan[/typography]

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#f27a11″]Šta da jedem?[/typography]

Ako želiš da ne budeš gladan i umoran – jedi hleb, krompir, testeninu ili pirinač.  Suštinski, ako doručkuješ pahuljice bez šećera, hleb (zrnasti i crni=bolje) ili druge dobre izvore UH koji ih sadrže i do 90% u svom sastavu, možeš sebi da priuštiš da ne jedeš ponovo i do kasno uveče. Izbegni šećer u doručku i gledaj da jedeš pre prve kafe. Upravo si sebi olakšao budžet za grickalice i prvu pomoć u vidu pljeskavice od 250 dinara, a zamenio taj trošak doručkom od max. 50 dinara.

[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]balansirani doručak koji ti neće dosaditi i da ga svaki dan jedeš[/typography]

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#f27a11″]Za strastvene kuvare[/typography]

Smatra se da idealan obrok sportski ne preaktivnih ljudi sadrži grubo 20% masti, 40% proteina i 40% ugljenih hidrata. Za doručak masti mogu i treba da budu niže, a UH da ih nadomeste. Ovsene pahuljice sadrže super balans za jedan doručak, još punomasno mleko u to i bombona. Ako voliš topao doručak, prosto ih prokuvaj. Hladno mleko, ovsene pahulje i kockice oguljene zelene jabuke su jedan od mojih omiljenih doručaka uopšte. Pečena/kuvana jaja plus hleb ili krompir su takođe dobar doručak, a za nas bivole mož i neki kobas ili slanina u jaja. Kuvani pirinač sa tu-i-tamo komadićima barenog povrća su hit-doručak mnogih azijata, i ne bez razloga – toplo je, sadrži vlakna, i koliko god da pojedeš neće biti previše, a i dalje ne košta više od 50 dinara po doručku. Kačamak/palenta je isto keva, poznajem neizlapele 80-godišnje ljude koji ovo doručkuju poslednjih 50 godina.

[typography font=”Cantarell” size=”12″ size_format=”px”]prosti ugljeni hidrati – skupo rešenje kratkog daha[/typography]

[typography font=”Waiting for the Sunrise” size=”24″ size_format=”px” color=”#f27a11″]Sumarum[/typography]

Načinili smo prvi korak ka pametnijoj i jevtinijoj prehrani. Mnogi od nas, svakako, ne vole/ne mogu jutrom da se zadržavaju kod kuće ni minuta duže nego što im je potrebno da operu zube, ali čak i oni koji nemaju vremena da se bave kuhinjom mogu da imaju u vidu šta jedu ako do sada i nisu baš, pa da umesto kroasana sa čokoladom u pekari ranom zorom uzmu 3-4 projice i carpuju diem.

Šta ti najradije doručkuješ? Smatraš li da može i još jevtinije i pametnije? Ostavi nam komentar, a o novim pristupima jevtinoj prehrani čitaj sledećeg utorka, kada ćemo govoriti o tome kako se i na prvi pogled možda ne previše ukusna hrana u kuhinji može učiniti ukusnijom, bez da budžet za klopu poraste.