Podrška bratu Rađenu

Posted on 24/05/201525/05/2015 by Miki Mile in Fizikalije

Tarzaniju.kom znate uglavnom kao sajt koji mrzi, proziva, lupa spolovilom o čelo na spavanju i bode štapom u oko, ukratko, gaji i neguje tu divnu pojavu koja se ima nazvati animozitetom. Ali istina je ta da mi imamo u sebi i još nešto ljubavi i simpatija za određene pojave i ljude i da smo tu i onda kad je naša potreba i obaveza da se podrži jedan brat. Ideja o tekstu rodila se noćas na jednoj nepopularnoj prestoničkoj lokaciji, kada se na redakcijskom okupljanju, zahvaljujući izrazitoj snazi volje i žurke, verovatno prvi put ikada, konstruktivno raspravljalo o kreativnom aspektu našeg posla.

Rezultat je bio taj da smo shvatili da se jedno važno glasilo kakvo je Tarzanija mora izjasniti povodom slučaja Rađen. Odluka je pala da to uradim ja jer sam u momentu raspravljanja bio u klozetu gde sam prirodnim putem izbacivao iz sebe koktel nekolicine rekreativnih supstanci. Moje trenutno odsustvo onemogućilo me je da, kao ostatak ekipe, na pitanje “ko će to da piše” odgovorim sa “ja ne mogu, hrčku mi je sutra slava” i sad jebiga eto.

Šta se, dakle, desilo s Rađenarom? Jednostavno, nije imao sreće. Činio je rabotu koju čini nemali broj drugih sportista, s tim što je imao ludu nesreću da ga u tome uhvate, a izgleda da ga je malko i boleo kurac jer je pao za supstancu koja u urinu rekreativca ne ostaje duže od 3-4 dana i stoga možeš lagano da ne padneš za nju ceo život osim ako ti anti-doping agencije baš ne upadaju u kuću u 4 ujutru i udaraju te šakama u bešiku. Bilo kako bilo, čovek je pao, ljudski rekao jbg gudrao sam se nema šta, i pokajao se. I normalno da se pokajao – mogli bi da ga rebnu 4 godine, Olimpijakos je raskinuo ugovor sa njim i ko će sad tražiti fotokopiju svedočanstva iz Srednje hemijske kad zatreba za Biro? Svako bi se pokajao. Ali ima li još koji razlog da se kaje ili izvinjava osim toga što će se njegovo vikend-žurkanje negativno odraziti na njegovu finansijsku situaciju? Ne, nema nijedan.

O samom dopingu smo već pisali naširoko i tu se nema puno šta ponavljati. Ovde treba možda samo napomenuti da sa samom listom nedozvoljenih supstanci postoje dva problema: prvo, na njoj se ne nalaze neke supstance koje bi lagano mogle da se nađu jer su štetne i drugo, na njoj se nalaze neke supstance koje ni na koji način ne mogu da pomognu čoveku u igranju lopte i akrobatici. Što će reći, osim što je glupa, lista je i proizvoljna.

Možemo se složiti da raznorazne steroidčine i hormončine utiču na to koliko će čovek snažno da trči, pliva, tuče ili peca šarane i s te strane je rezon za kažnjavanje onih koji ga koriste jasan, iako glup: stvaraš prednost u odnosu na druge time što opasno uništavaš svoje telo, a neko drugi možda baš i nije u tom fazonu. Tu se apeluje na jedan mit, koliko raširen toliko i netačan: sportisti su, i treba da ostanu, živi primer i ovaploćenje zdravog života. Ne treba nam Duci Simonović da bismo skapirali da je faktički svaki moderni sportista na ovaj ili onaj način dopingovan, samo što koristi supstance koje nisu (ili nisu još) na zvaničnoj no-no listi, ali koje su za njegovo telo dobre koliko i flaša frutele u koju je dodata guarana u kojoj je rastvoren step sok.

Takođe, nije stvar ni samo u dopingu – napori kojima se izlažu vrhunski sportisti su nerealni i veoma je mali broj onih čija tela ne trpe zaista zajebane posledice nakon što završe karijeru, što ide npr. dotle da Batistuta ode kod lekara i najozbiljnije traži da mu jebeno amputira noge jer ne može noćima da spava od toplih pozdrava koji su mu po potkolenicama godinama ostavljali štoperi Peruđe i Ređine, i jer bukvalno piša u krevet noću pošto ne može da stane na nogu i odšeta 3 metra do wc-a. To je nešto što je sveprisutno, ali se o tome nerado priča jer ruši jedan mit na kom vrhunski sport gradi imidž okupljališta mladih, snažnih momaka i devojaka koji pucaju od zdravlja i izvode divne šege i zajebancije na terenu kako bi se razonodili i uveselili narod. Jednostavno je, na mitu se gradi imidž, na imidžu se prave pare, a pare su do jaja.

Pored toga, kao vrhunski apsurd imamo i određen broj supstanci koje jednostavno ne mogu da ti pomognu da bolje trčiš i biješ, naročito na duže staze, i koje se u te svrhe ni ne koriste. Mislim brate KOKS i VUTRA su jebote zabranjeni pa hahahah jel me jebete? Osim ako se prestupnik koji ih koristi ne takmiči u disciplini vožnja bentlijem s kurvama ili jedenje kolača niko jebote neće biti u fazonu da konzumira lobe ili vutru da sebi poboljša performanse. Ili amfetaminčina jebena, kapiram da kratkoročno, tipa pred odlučujuću tekmu ili trku može da te podigne i okuraži, ali to je to – brate svako ko je pokušao da šutne loptu dan posle jedne brze noći zna da oće bre srce da ti otpadne posle prvog sprinta. O čemu se tu onda radi, zašto su jebote zabranjene i neke supstance koje se ni ne koriste da bi ti pružile prednost u odnosu na druge?

Tu se vraćamo na ovu prethodnu priču – stvar je, izgleda, u davanju primera, tj. bivanju dobrim primerom za decu, mlade i ostale iritantne demografske grupacije. “Dobar primer” zasniva se na mitu da sportisti žive zdrav život, a takođe su i uspešni, bogati, lepi, voljeni i to sve ide vrlo lepo jedno s drugim. Ne dozvoliti sportisti da u slobodno vreme kad se vrati s treninga zapali buksnu ili se šatro šokirati kada fudbaler osvane u medijima uslikan sa pljugom i pivom je samo borba da se mit održi. Vrhunski sportista svakako teško može drogirati svakodnevno ili pušiti dve pakle, ali to bi trebalo da bude zato što za to nema vremena i zato što od toga postaje Milijaš, a ne zato što mu je to neko zabranio.

Da se razumemo, ne tvrdim da ovu priču “fabrikuju mediji”, malo je to složenije, to je mit koji održava čitava sportska mašinerija, mit na koji padaju i mediji i oni upućeniji navijači i “sportski radnici” i, paradoksalno, i sami sportisti čak i onda kad sasvim svesno ne žive život kakav mitologija propoveda. “Zdrav sportski život” kao “primer mladima” je jedna velika priča koja se sama održava i reprodukuje i kakvu ne mora niko koordinisano i kontrolisano da smišlja i da se brine da ostane na snazi. Ta priča, kao i svaki veliki mit, ima svoj život i prihvatamo je i saživljavamo se sa njom jer smo uronjeni u nju, jer je svuda oko nas i jer je neodvojiv deo dominantnog diskursa koji se koristi kad god se priča o sportu. A opet, to sve samo po sebi ne mora da znači da je taj mit loš. Ne, on je loš iz dva druga razloga.

Prvi, već pomenut, je da je on notorno lažan. Vrhunski sportisti ne žive zdrave živote. Tačka. Makar ne u onom smislu u kom danas govorimo o “zdravlju”, a živeti zdrav život valjda znači raditi sve što možeš da telo ostaviš što duže u stanju bez bolova i ozbiljnih funkcionalnih smetnji. Ovaj ideal se, pod jedan, ne može ostvariti tako što ćeš biti vrhunski sportista – naprotiv – a pod dva, treba reći i da je ovaj ideal, jednostavno rečeno, za pičkice. Dugovečnost radi dugovečnosti zagovaraju oni koji misle da je penzija vrhunac ljudskog života i da bi sva sadašnja zadovoljstva i uživanja trebalo žrtvovati zarad nekih budućih zadovoljstava, i tako stalno, opet i opet, sve dok ne umreš.

jezuš — AKO JE DUGOVEČNOST TAKO DOBRA, ZAŠTO JE ISUS NIJE RADIO?

Drugi razlog zašto je ovaj mit đubre je priča o sportu kao izlazu. Zašto dakle sportista figurira kao tako važan uzor za klince i zašto bi on toj ulozi trebalo da prilagodi svoje kompletno ponašanje i način života? Zašto ga ne bi samo boleo kurac? Uzme, išuta loptu 90 minuta i ode kući da psuje, drogira se i jebe debele žene?

On to ne može, tj. to nije prihvatljivo, pod izgovorom da će klinci onda raditi iste takve neprihvatljivosti. Sportisti su, navodno, jako pogodni da daju primer mladima jer su oni mahom mladi ljudi potekli iz radničkih porodica i teškog siromaštva, a koji su našli izlaz iz blata. Identifikacija je servirana na tacni. Sistem oće da kaže da nije tačno da nema izlaza iz geta – ovaj sistem ima rešenje za tebe – budi kao Dijego Košta i boli te kurac! Zar ti to nije dosta? Vidi jebote koliko njih juri za loptom – nisu imali ni školu, ni poreklo, ni novce, a glej sad! Lepi, bogati, mladi, zdravi, ugledaj se malo na njih umesto što istiskuješ taj lepak u kesu pa će ti biti bolje jer očigledno ti je moglo biti bolje ali nisi bio uporan kao Jaja Ture i šta sad oćeš koji kurac. Vrhunski sport je obećana zemlja našeg doba, a tu ima jedan problem.

On je izlaz za eventualno svakog hiljaditog čoveka koji pomisli da bi mu to mogao biti izlaz. Samim tim, on nije izlaz, on je u tom kontekstu statistička greška (bez obzira što vrti bezobrazno velike pare). Vrhunski sport se zamišlja kao kompenzacija za manjak šansi koje imaš kada potičeš iz određenih klasa društva, ali on nije nikakva kompenzacija. Klinac iz favele ne bi trebalo da se “ugleda” ni na kakvog sportistu jer on 99,9 posto nikada neće moći da živi od sporta, čak i kada mu se čini da je jako dobar, i čak i kada jeste jako dobar. Sport nije nikakva opcija, nije nikakvo rešenje, sport je nekolicina upornih srećnika iz radničke klase koji su zaradili pare i dobacuju lopte da bi zabavili mahom radničku klasu koja nije zaradila pare, a pogodi ko od svega toga ima najviše koristi? Pogodi bar ko nema? Sportisti ne treba da budu najvažniji uzor klincima jer plan da će sutra milijardu ipo klinaca igrati fudbal i tako se izvući, nije nikakav plan, već najobičnija, bezobrazna obmana.

I zato, Rađene, burazeru naš jedini, samo udri. I šibni jednu i za nas. Možeš i po jednu za svakog, nas ima 15, duga je noć, samo kidaj.

Tagovi:

bjelodopingdrogicarađen

Uncle Albert

“I’m not a role model… Just because I dunk a basketball doesn’t mean I should raise your kids.”
De la Mot Fuke

To što si napisao slabo ima smisla.
Valjda bismo trebali da se zalažemo za sport bez droge, jer koji mu je smisao onda
Telo koje je na bilo koji način tretirano drogom ne ponaša se kao “obično” telo; pritom ovde ne mislim samo na njegove sposobnosti u smislu snage, već i na izdržljivost na bol i slično, a i dovoljno je da sportista izvuče liniju i da uđe odigra 10 minuta i uvali 2 gola, zato su amfetamini i koks zabranjeni. Za svaku drogu postoji razlog zašto je zabranjena. Možda će opuštenost koju pruža trava upravo da pomogne nekom da uvali 30 poena po utakmici? Nebitno je.
Znači ili da se svi drogiraju i da je sve dozvoljeno ili da je droga u sportu zabranjena u potpunosti. BOLJE JE OVO DRUGO. Zamisli potpunu slobodu kada bi imali šta bi se dešavalo? U krajnjoj liniji smrti sportista i propast sporta kao koncepta.

Sport je, kad je nastao, imao sakralnu osnovu, cilj je bio biti dostojan božanstva – ostvarivanjem maksimuma svog prirodnog, ljudskog, od boga datog potencijala. Sakralnost se izgubila, ali ideja o prirodnom čoveku koji postiže velike stvari je ostala. Taj mit o sportisti nije zasnovan na konceptu zdravog čoveka, već na konceptu velikog čoveka. A šta je veliko u nadrogiranoj životinji?

Rađen se poneo kako svaki čovek treba da se ponese, prihvatio je odgovornost. Nije kao Troicki muljao i antidoping agenciju i javnost. I zato mu treba skinuti kapu. Kad bi više ljudi u ovoj državi prihvatilo odgovornost (ali pravu, a ne deklamatorski za novine kao neki brat od čoveka čija je lična karta falsifikovana).

Pozdrav redakciji,
Genclerbirligi

Pričao sam sa par drugara koji se bave ozbiljno sportom ili koji su se ranije bavili istim dok od ozbiljnosti nisu popucali ligamenti, zašto se sport i droga isključuju. Odgovor je otprilike bio: ti pišaš krv po tri sata šest puta nedeljno, noge, ruke, bulja ti otpadaju, ne možeš da jedeš ni da spavaš koliko ti je telo isterorisano, i ti ćeš na sve to da se posereš zato što ti je u jednom trenutku eto pukao kurac pa si odlučio da ćeš da varaš ili da se radiš.
Profesionalni sport jeste teror, ali je teror koji si sam izabrao, teror u koji si uložio sve što imaš kako bi jednog dana mogao da pogledaš sve ožiljke, modrice i deformacije i da kažeš: e neka, ali sam jebao mater i ušao u istoriju. To je poenta cele priče o sportskom duhu. Sad, sportski duh i ceo taj modus operandi možda jeste iluzija- ali iluzija koja je preko potrebna. A što se rekreativnih droga tiče? Ako si se ikad preduvao, znaš koliko ti se ništa ne radi sledećeg dana. Mene i tebe boli kurac, ti i ja uzmemo onda i gledamo film dok ne napunimo baterije. A sportista će posle toga vrlo verovatno da pruži manje na treningu, za koji ga plaćaju i za koji je radio ceo život. Možda nisam u pravu, ali definitivno jako zanimljiv tekst i tema za diskusiju, svaka čast.
pepo

Pa upravo pricas u korist teksta? Ako sportista da sebi za pravo da se usere u 6 dana treninga po 3h dnevno i pruzi slabije rezultate – ko mu jebe mater, sam je tako hteo. Ovde je samo poenta u raskrinkavanju jednog mita, ogoljavanju price koja nekako lebdi u vazduhu, kao i mnoge druge, a da niko i ne razmislja previse zasto je tako.
Luka

Al’ zato ovo sto ti napisao nema apsolutno nikakve veze sa tekstom. Tekst je sluzio da objasni kako zabrana koriscenja tih supstanci velikim delom potice ne iz potrebe da se onemoguci coveku da stekne prednost, nego iz potrebe da se ocuva mit o “dobrom decku iz kraja”. Znaci ovo je vise drusteveno nego medicinsko pitanje. Problem je u tome sto vecina opijata psihoaktivna supstanca, dakle deluje na psihu, a ne na telo. Sta cemo onda sa alkoholom i cigaretama? I oni su antidepresivi, dodje Baja i zvekne pola flase viskija pred finale LS, da dva gola, i? Hocemo i njega da kaznimo? I jos bitnije pitanje, zasto necemo? Jer je alkohol sirkorasprostanjen antidepresiv i u MASOVNO PRIHVACEN U DRUSTVU, pa kao takav NIJE SATANIZOVAN. I onda cela tvoja prica pada u vodu.
A itekako bih izbegao ovu pricu o “velikom coveku”, tu se misljenja toliko mimoilaze da je jednostavno besmisleno raspravljati o tome. Ti pitas sta je veliko u nadrogiranoj zivotinji, ja kazem nista. Ali onda ja pitam tebe, a sta je to veliko u osusenom trkackom pevcu koji trci u krug 10 kilometara kao keric? I tu ide drugi deo price u tekstu, poturanje mita o “velicini” sportista kao najvecem idealu sirotinje. Meni je Hemingvej “veci” od svih kosarkasa zajedno u celokupnoj istoriji. A sta je on bio? Alkos, narkoman i kurvar, raspadnuta mesina po svim kriterijumima “dobrog decka”.
Da ne pricamo o apsurdu da je najveci fudbaler svih vremena istovremeno bio narkoman, alkos i apsolutni primer bola u kurcu…
Skywalker

Tekst je dobar,i iznosi ono o cemu ja pricam vec duze vremena ljudima oko mene.
Naime,vrhunski sport je danas PRIVILEGIJA bogatih.
Novak da bi danas bio ono sto jeste(ne umanjujem njegov uspeh ni na koji nacin) je ipak morao da ulozi neke novce(ok,njegovi roditelji) …a to za tenis nisu male pare …odakle novci ? Za nase uslove,drzati restoran brze hrane na Kopaoniku(tako se prica da su zaradili novac) je misaona imenica kada 99 % nas nema novca ni za 1 dan na tom istom Kopaoniku…Ukratko,i Novak je bio na neki nacin dete bogatasa,pa mu je put ka uspehu olaksan…Isto vazi i za Anu Ivanovic,i svakog drugog tenisera,jer tenis je burzujski sport,za finu gospodu,itd…O tenisu mozemo samo da mastamo mi koji smo sutali konzervu na velikom odmoru zato sto nam nastavnik uzme loptu cim se zavrsi cas,da ne bi neko ukrao loptu i odneo u kraj da bi djeca trcala za tom istom loptom…
Ali ajde malo i o fudbalu…I za uspeh u fudbalu je potrebno da na neki nacin budes burzujcic…da te matori vozi na treninge utakmice,kupi kopacke zbog kojih te nece ismevati druga djeca u svlacionici…itd itd…A gde je tu cast za trenera da te malo gurne u igru,iako imas dve leve noge ? Opet,u tom istom timu,neki klinac mozda talentovaniji od sve dece nema tu srecu da mu je babo direktor privatne banke…pa njega nema ko da pogura malo i obezbedi mu najnovije kopacke sa Mesijevim potpisom(ok,lupio sam,ne znam da li postoje takve kopacke)
Posebno ovde kod nas u Srbijici…Mozes da budes Gasicev sin,i da kao slucajno dodjes na Marakanu,iako si postigao svega tri gola u svojoj dugogodisnjoj karijeri spica…ili mozes da budes i najveci talenat u seoskom klubu,i da u 20-oj zavrsis u pekari,u nocnoj smeni…Kapirate obrazac ? Stalno se ponavlja…Ko je bilo sta trenirao u nekom periodu svog zivota,zna o cemu pricam…

I na kraju,sportisti kao takvi sinovi raznih guzonja…nisu navikli na zivot robova,kao mi obicni krastavci,nego bajo moj tu je taxi,tu su izlaci po klubovima,pa malo cigare,pa malo alkohola…pa malo klinkice…bude tu i da se posmrce,sto da ne,pa sutra ozenis pevaljku,pa se smoris u braku,pa izadjes na splav sa modnim kreatorom,pa se proba i kokain,i odjednom dolazimo do slucaja Radjen…jednostavno,zar ne ?

Dolazimo do zakljucka da sportisti nisu kao nekad(bar 99 % njih)…i da su cak stavise,predvodnici nezdravog i nekulturnog zivota,vukljajuci se po novinama sa kojekakvim kurvetinama,Sorajama…Stanijama,Bekvalcevima…itd.
Miki

U kurac sine, jesi pogodio da je vrhunski sport velika iluzija i šarena laža . Ali batice, bez te iluzije preostaje ti skoro ništa . Ko bi gledao desetak majmuna kako se otimaju oko lopte u bazenu, ili skaču ko majmuni po parketu, da ne postoji iluzija koju odgaja čitavo društvo da je to nešto vredno pažnje ?
Bio je neki tekstić na Tarzaniji kako su se pojedini ložili da neće da bude bombardovanja 1999, baš zato što je Divac neko mudo u Americi i šta ja znam . Radnička, a bogami i srednja klasa, dosta se loži na tu ideju da su sportisti neke važne ličnosti. Ko zna , možda su se pred kraj starog Rima obični Rimljani tako ložili na gladijatore . Hleba i igara …

Kakve ovo kurac veze ima sa Rađenom ? Pa on je , takav kakav je, godinama svesno ili nesvesno učestvovao u toj velikoj prevari . Dobro živeo na račun nje. Jebiga, sad neka plaća , šta da mu radim .
faust91

Prakoncept sporta je žrtva, tj uzdizanje do OBOŽENJA kroz fizicko savrsenstvo. Nikad priča nije bila vezana za zdravlje. I više je SAVREMENA MITOLOGIJA SPORTA kritikovana u tekstu, produkt provlačenja antičke ideje sporta kroz totalitarne sisteme (kao duhovne hrane za radne mase)
Totalitarizam (komunizam/fašizam) je prokurvao sport, ( CZ, Partizan, Real, Barsa, Fener, Galata, Livorno, Mesina- začeti kao politički projekti).. Dodali su sportisti, osim fizičke izuzetnosti barjak odbrane rase, klase, ideologije, vjere, identiteta itd..
U kapitalizmu je sportista zabavljač, ni Zevs ni Apolon, samo to-entertainer, tip koji će iole produktivnoj marvi jedan dan nedeljno predstaviti svoju fizičku izuzetnost..
Tamo je “davanje primjera mladima” ugovorom vezano za sponzore sportiste, ligu u kojoj igra, sportsku organizaciju itd. Dakle, bivaš kažnjen tako što će te se eventualno “Najk ” odreći ili će ti NBA prišiti neki smiješni penal, TI USTVARI NARUŠAVAŠ KORPORATIVNI UGLED a ne ideju sporta, ma šta ona bila.
Inače, dobar tekst..
Zvonko

Koja su ovo vremena dosla kada kokain koristi sportista iz jednog od najdosadnijeg i najneakrativnijeg kolektivnog sporta na svetu, koga ce ionako da izbace sa olimpijskih igara.
Artur Taymazov

Ovakva je situacija definitivno u sportovima gde materijalni profit potencijalno može biti veliki,apsolutno u tenisu.U fudbalu je ipak mešana priča.Vrhunski južnoamerički fudbaleri su uglavnom potekli iz siromaštva,favela itd.,ali isto tako imamo situaciju da u Evropi gde ukoliko imaš dovoljno novca škole fudbala kao što je Ajaksova ili Barsina kreiraju od tebe kvalitetnog igrača,pa makar po talentu bio ispod nekih drugih.Ali kada generalno pogledamo sam vrh ljudskih sposobnosti videćemo da velika većina najizvanredijih atleta dolazi iz siromašnih slojeva bogatih država.To je razlog zašto su Sovjetski savez(pa danas republike istog),Istočna Nemačka,Amerika,Kina proizveli takve strašne atlete.Oni sa kvalitetnim genetskim predispozicijama za određeni sport,strašnim motivom da se izvuku iz siromaštva selektovani su,a zatim su dobili najbolje moguće uslove za trening,najbolje moguće medikamente i naravno rezultat svega je dominacija ovih nacija svetskim sportom.
Daressi

Za ostale ne znam, ali Istočna Nemačka je imala jedan od najvećih (otkrivenih) masovnih doping programa svih vremena, pod tajnim pokroviteljstvom države, tako da za njih otpada prica o “dobrom i talentovanom decku iz siromašnog kraja” koji trudom dolazi do vrhunskih rezultata.

Inače, sa tekstom se slažem, zabranom se narušava koncept slobodne volje, one slobodne volje kojom se sportista odlučio na put sporta, a koja mu je sada zabranjena, navodno zbog “primera dobrog dečka”, a ustvari da bi neko pravio, kako stoji u tekstu “bezobrazno velike pare”.

Jbg, daj sirokim narodnim masama imaginarni cilj, odnosno izlaz (u smislu broja ljudi koji će ga dostići) i oni će svoje misli, trud, napor i snagu koncentrisati na to, umesto ka onome ko ih zavlači. (Radi i u sportu, ali i u drugim važnijim stvarima…).
Artur Taymazov

Ta afera oko Istocne Nemacke je propagandni proizvod zapada kako bi se demonizovao komunizam,cista politicka igra.Identicne stvari su se desavale i desavaju se u pomenutim drzavama.Nije pravljena buka oko Zapadne Nemacke,iako su pojedini njihovi sportisti padali testove,ali sada da ulazimo u analizu efektivnosti doping testova i korupcije u privatnoj organizaciji zvanoj “WADA” necemo.U ovakvim slucajevima vrsila se demonizacija sportiste kao pojedinca,ne drzave ili politickog sistema.Kada sam pominjao talentovane siromasne klince nikako tu nisam izuzimao doping sredstva(rekoh fino najbolje moguce medikamente),pa za vrhunski rezultat se ona podrazumevaju,a teznja za izvlacenjem iz siromastva ti je dodatni motiv da ih koristis.Opet niciji trud se tu ne obezvrednjuje,jer koliko god se ti bockao bices mozda minimalno bolji od proseka,ali za vrhunski nivo stravican rad je neizostavan.
Sport i jeste najeftinija duhovna hrana za mase i to je cinjenica.Koliko god nekada isao u krajnost Duci Simonovic je kompletnu situaciju oko modernog sporta korektno objasnio.
Ja se iskljucivo divim vrhunskim atletama u neolimpijskim,neprofitabilnim sportovima.Oni su ti koji se ubijaju od treninga radi telesne izvrsnosti,radi samoprevazilazenja u fizickom smislu.Njihov motiv nije eksterni,nije materijalan,oni to rade iz ljubavi,oni su jedini negovatelji telesne kulture.A da ne napominjem samo koliko su momci iz pojedinih neprofitabilnih sportova fizicki superiorniji od mnogih lelemuda koji u profesionalnom sportu mlate silan novac.