Preporuka: Interstellar

“Ne idi danas u bioskop, dolazi francuski premijer i u gradu je odvratna gužva, načekaćeš se prevoza, u povratku će da pada kiša, a projekcije ćeš da imaš kad god hoćeš.”

                                                                                                                                 Black Hole

Ne dešava se baš svaki dan da je Srbija > Velika Britanija, a Beograd > London, međutim, potrefilo se da je novo Nolanovo čedo pre stiglo u domaće bioskope nego u grad u kome treba da napišeš esej od 20 strana da bi zamolio prolaznika da ti pogura auto da upali. Takvi ziceri jednostavno moraju da se iskoriste.

Ne sećam se da sam ikad nešto sa tolikim nestrpljenjem iščekivao kao premijeru Interstelara. Još tamo negde krajem prošle godine kad je izašao tizer za trejler i kad se fragmentalno naslućivala radnja koja se vrti oko svih tih wow klinačko-nrdovskih termina koje zavoliš još od prvog puta kad se zapitaš “otkud ja, ti, mi, vi, oni ovde, ko nas je poslao i šta je naša svrha?” sam znao da ovo ne da ne može da razočara nego će i biti jedno od najboljih filmskih sf ostvarenja ikad.

E sad, jebiga, ja sam sve samo ne neko ko ume da prepozna i valorizuje umetnost, tako da me zabole dupe da pokušavam objektivno da vagam nešto što je relativno a pritom nema ni masu, ni energiju ni brzinu, tako da INTERSTELAR JE DO JAJA INTERSTELAR JEBE INTERSTELAR DA PRESTIGNE BEKSTVO IZ ŠOŠENKA NA IMDB-u JER SE SVIMA NA KURAC POPEO!

Film zaista ima sve ono što treba da ima i sve ono što mora da ima. Do pre par godina lepa muška glava na zgodnom telu, a sad glumčina sa Oskarom, Mekonahi,  i dalje nosi malo Rasta Kola u sebi što je svakako plus. Majkl Kejn nastavlja sa ulogama mudrosti kao i poslednjih 30 godina, En Hatavej je slatka i pametna, Kejsi Aflek je malo ljakse, Met Dejmon je kratak ali upečatljiv, crnac je glumio crnca, a Džesika Čestejn je da ostaviš ženu i sitnu đecu i odeš s njom na Kamčatku.

Naravno da ima i patetike, sve vreme se tu negde umeću “ljubav kao jedina sila koja prkosi jednačinama”, porodica, iracionalne odluke zbog emocija, ali jebiga, jednostavno skapiraš da uloženih 165 miliona dolara mora nekako da se vrati, da taj konzument treba iz bioskopa da izađe potrešen emocijama a ne da bude zgužvana limenka kokakole koja će da se baci pod prvi tramvaj jer ČEMU ŽIVOT POSLE 3 SATA DEPRESIJE?

Ako su nešto bogovski odradili to je stimulisanje svih onih skrivenih receptora iza ljušture kvalitetnog hejtera. Jebiga, u jednom trenutku se okreneš oko sebe i shvatiš da pola sale plače a druga polovina grize sopstveno meso i udara nogom u stolice da to isto ne uradi. Kako ti posle nekom da objasniš “e otišo sam da gledam sf film i plako sam ko pička pola sata”. Dušmanski s njihove strane poprilično. Uz sve nadrealno emotivne scene u pozadini piči, ko drugi do Hans Cimer, gospodar Maj nejm iz Maksimus Desimus Meridijus momenata koji ti nateraju srce u dušnik i izazovu ti nagon da skočiš mami u krilo (lošija opcija) ili da pobiješ 10 000 Bugara (bolja opcija).

SAJNS BIČ! Ima itekako. Topla preporuka za svakog da pre gledanja filma pročita definicije termina kao što su crna rupa (3 bambija i tepsija bureka sa pralinama za prvog Bosanca koji u komentaru napiše “heheh Blek Hol kad piše o crnim rupama, zapravo piše o sebi”, crvotočina, horizont događaja, multiverzum, string teorija, kvantna mehanika, dilatacija vremena i slično inače bi moglo da se desi da imaš osećaj da gledaš kineski film sa finskim titlom. E sad, naučne činjenice su svakako pod znakom pitanja za mnoge stvari, nešto je hiperbolisano, nešto bi moglo tako da bude, nešto uopšte nije tako, nešto je metafora, al jebemumater, to je es ef i umetnička sloboda Nolana&Nolana, a ne sednica glavnog odbora DSS-a, ko se hvata za te fakte, nek jede govna. Uostalom, ceo film Efekat leptira ima pogrešnu premisu u odnosu na pravi efekat leptira, pa koga zabole, film je kul.

Ako imaš 500 kinti, Interstelar je prava investicija za tebe. Ako nemaš, pozajmi ili ukradi. Malo je filmova koje treba gledati u bioskopu, ovo je jedan od njih, ne čekaj torente sa kvalitetom šporetskih snimaka. I naravno, ne bismo se zvali Tarzanija da se u tekstu ne nalazi opaki spojler OPAAAAA!