Prirodni neprijatelji snošaja

Bogovi su te pogledali – gajba prazna, ušo tiket, tri prelaza (1-X, X-2, 2-1), riba tri klase (fizički) iznad tebe pristala da dođe. Nekako si je nagovorio. Sad, da li je do toga što je čula da si ološ prema ženama ili što si ološ uopšte, ali to je prevagnulo da ti ipak da šansu. Međutim, ne lezi vraže, mnoštvo prepreka vreba da ti opstruira snošaj. Cockblockeri na sve strane.

Dok se vozite ka gajbi, smotao si tuki u gornji levi, da se ne izlomi i da u prolazu kroz bus ne češeš erekcijom po ramenu sve što sedi. Ćutljivi ste nego obično. Predjebična tenzija. Očekivanja. Ti ćutljiv, jer samo misliš o onome što sledi i ne možeš da funkcionišeš normalno, ona misli o hiljadu i dve stvari.

Precum ti se cedi i natapa ćega i farmerke, polako počinje da probija na površinu. Nabreko si, glavić ko čekić (a i ekser bi njime mogao da ukucaš). Ona se možda nećka, jer ne zna ni sama kako je pristala da pođe s tobom u Ritopek/Gajdobru (jer Gajdobra je najdobra)/Novo Selo/Borču/Donji Do/Bele Vode/Jakovo/Vrmdžu/Sisevac, te si je stavio do prozora da sedi, malo njive da gleda i divlje deponije (to uvek odobrovolji ribu), a i do prozora, da se ne predomisli, pa na brzinu da ne iskoči negde na pola puta.

Na silu si se nekako normalizovao, jer će muda da ti poplave i oteknu (ako još uvek budeš toliko uzbuđen, a ne ejakuliraš), te si uspeo da pronađeš nekakvu temu da malo spustiš loptu, međutim, pakao kreće.

Situacija prva:

Dok bi malo da spustiš loptu, opustiš atmosferu, na prednja vrata ulazi kockoliko definisani rođak iz nekih nedefinisanih krajeva. Viđaš ga samo po sahranama. Gura se za repete radže za dušu pokojnika, pljuje koštice iz Rafaela (jer običaj je da se dobro hasa na sa’ranama), a čak te i tamo, čim pop umukne pita uvek isto:

“Đessss roki moj! Šta ima? Karaš li nešta? Ma i u dupeee! Ima l’ kakvih kurava za pojebati i sa mnom roki podijeliti? Kaš da te vodim na Bugarke neke?”

Ne jebe dva posto ribu do tebe. Upoznaješ ih, čisto da mu postane jasno da ne treba da priča više o jebanju. Ali on ti namiguje, pred njom i kezi se ko da ćete zajedno da je trošite.

Situacija druga:

Bila ti je riba u osnovnoj. Jedna od onih popularnijih riba. Dok nisi provalio da je svačija riba. U međuvremenu, od prvog momenta kada su je jebali u dupe svi viđeniji likovi osnovne školice, do danas, mnogo toga na njoj se promenilo. Lice joj je postalo masno ko tepsija bureka, a i malo bureka joj upravo visi iz ugla usana (pored herpesa koji je dobila pušeći nekom lokalnom narkosu). Kipti salo iz osam brojeva manjih farmerki. Ono malo sisa je nestalo. Povuklo joj se u ramena. Kosa joj je masnija od ulja iz Rakovice 65. Ko da se češlja meduzama. Kvar na kecu ne deluje strašno, bar ne pored dvojke, koja potpuno fali. Izbila, kad se napila i igrala oko šipke u busu. Moliš se da te ne vidi, ali ona te spazi s onih istih prednjih vrata. Razvlači osmeh, podriguje na čajnu i eto je, ljubi te, hoće da ti sedne u krilo, iako je nisi video 12, 13, 14, 15 godina… Mada i taj period ne garantuje da njena prva rečenica neće biti:

“Dobro da sam te srela. Upravo idem od lekara. Bila na prženju… Jesam li od tebe dobila one polne bradavice? Jedino tebe mogu da se setim.”

Situacija treća:

 Tvoji slave slavu. U najbolju ruku veruješ u nešto, ali ne veruješ u crkvu. Ne postiš sredom i petkom, jer i da si vernik, toliko zgrešiš drugim danima (i toliko si loš čovek) da je sreda i petak samo fazon za foliranje. Svaki pravi vernik zna da nije pravi vernik, svi ostali misle da su pravednici neki.

Opet, pop te gotivi. Voli kada dođe da sveti vodicu, a ti mu se sagneš (da mu poljubiš ruku). Sad, već u startu se pitaš otkud popA u busu, jer se zna – niđe popa bez mečke nove, ali eto, ušo dve stanice, da prekrati. Našao dobro mesto za parking, gde neće da mu ogrebu merdžana i ne lezi vraže – pop u busu. Ušao na srednja, jer su najveća. Bus prolazi pored crkve, svi se krste i prinose žrtve, sem njega, on gleda ko će da mu ustane, da sedne.

Kad jebiga, ugleda tebe, priđe, pruži ti ruku – kažeš: “Ljubim ruke pope!”, on je i dalje drži pruženu, čeka da je celivaš. Dođe ti da mu daš celajvu/selajvu (engl. – pljuvačku) po sred face a ne da mu ista celivaš.

Započinje neprijatan razgovor o grehu. O abortusima. O paklu. Riba do tebe misli da si sektaš ili da je sam pop poslat da spreči začeće sa Sotonom koji je zapravo u tvom obliku. Oterao bi ga u 125 kuraca, ali ne možeš zbog svojih. Srećom, neko je umro u kraju i pop silazi da uzme pripadajući keš, jer, zna se – bog ne prima u Raj/Dženet bez članarine. Raj, to ti je kao teretana, mora se plati da bi mogo unutra.

Situacija četvrta:

Ma kurac! Pošli tvoji u Lapovo na svadbu, ali kevu zvao privatnik kod kojeg joj gine kičma kao ciga na radovoj tekmi, i ćale morao da je zbaci iz sedla svog škodilaka negde već  kod Bubanj potoka. Ako se ne vrati za posao – otkaz. Ko će posle da plati trista evra kredita mesečno koje ste uzeli da biste hasali i vraćali druge dugove? Neće sigurno ćale, njega su privatizovali za dinar, a njegove plate i penziono su otišli u vikend džeparace nekog napaljenog tatinog sina.

Taman si stavio ruku na sisu, zavukao jezik, kad eto je keva, ulazi u bus. Ništa od prazne gajbe sine. Neš’ jebat! Prilazi, samoinicijativno se upoznaje s tvojoj ribom. Razvukla je kez, iako joj je krivo što je u autobusu, te uz njega nema i štrudlu da ponudi snajku. Ustaješ kevi da sedne, njih dve započinju razgovor u kojem te keva ocrnjava. Našle su zajednički jezik, prozivaju te. Keva pokazuje tvoje slike kad si bio beba, hoće da je navata za snajku. Pokazuje i tvoj bebeći kurac. Hteo bi da dodaš da je riba mogla da oseti preko farmerki malopre da je danas on daleko veći, ali jebiga.

Džabe pričaš gajbi kevi, da je to urbana riba, načitana i da to nju ne zanima, keva je ipak uvlači u priču o novoj turskoj seriji. Pravi je storyteller. Da ima gusle i da se rodila pre 200 godina, toliko bi dobra bila u kenjanju da bi Vuk od nje sakupio još jedno 900 epskih pesama.

Ti kuvaš kafu, a muda su ti nabrekla ko biku i boli te svaki pokret. Vlasnik fabrike kartona za jaja zove kevu i kaže da ipak ne mora na posao večeras i znaš da je tvoj snošaj pokopan. Amin. Nek’ mu je laka zemlja. Još jedna dobra erekcija, koja se satima držala junački ode u nepovrat. Straćena.

Karma je čudo. Jebao si polutku čisto da pojebeš, nisi je zvao opet, niti si odgovario na njenu prvu poruku o tome kako se zoveš, da zna (da ne bi deca o kojoj je već počela da mašta imala isto ime ko ti ) – i eto, vratilo ti se ovako. Nisi hteo popu da ljubiš ruku, a? E, pa viša sila je udarila snošaj blokadu. Od sve gladne dece u svetu, svih siromaha, svih bolesnih, svih ratova, bog je ipak odlučio da se pozabavi tobom i tvojim seksom. Muda su ti se otegla, bole te, ne mogu ona da čekaju večno. Pokrenuta je proizvodnja hektolitara sperme za prskanje, postignuta radna temperatura i svi uslovi i onda – prc. Ali pogrešna vrsta prca.