Ružna istorija Južnih Slovena I

Etimologija je ozbiljna nauka, sama reč već zvuči zajebano, onako da te odbije odmah na početku. Kao i sve u ovoj dimenziji postojanja, postavljena je baš na početak ovog teksta s razlogom – i to baš s tim razlogom na koji misliš ako si stigao do kraja ove rečenice. Sada se lepo kulturno pozdravi sa genetskim škartom koji je digao ruke od daljeg čitanja, jer ti si gospodin čovek, mužjak jakih živaca koji može da svari surove zaključke iznesene ovde, pa zategni pertle na cokulama toliko da prekineš cirkulaciju i kada se bol pretopi u trnjavinu, a trnci u osećaj neuništivosti jer vidi brate nemam više stopala plutam jebote! – kroči dalje i primi pričest ovde ispričanu.

 

Tulsa Dum, rodonačelnik etimologije

Golemo znanje pohranjeno u kolektivnoj svesti autora Tarzanije je ozbiljno usmereno ka istraživanju velikih pitanja, pitanja identiteta. Šta znači „ja“? Šta nazivamo „mnome“? Kako koji kurac niz zvukova „mnome“ (ozbiljno, probajte to da izgovorite strancu i gledajte kako mu se pogled defokusira tako da ne može da prati ni hemijsku olovsku) isto znači „ja“ a ne „žvać“ ili „jebaću te“? Godine refleksije i refleksologije, potkovane terenskim istraživanjem – otišle su u kurac jer smo rešili da pišemo na Tarzaniji, za šta je dovoljno malo internet risrča, mić-dva skanka i veče provedeno u mrsomuđenju sa ortacima šatrointelektualcima. Dakle, evo što nam etimologija, inače nauka o poreklu reči, imena, pojmova, stvari, govori o tome ko smo zapravo mi, Srbi, Sloveni, ovdašnji.*

Odsek za istraživanje i razvoj Tarzanije

Sloven: Slav

Bilo jednom jedno rimsko carstvo koje je bilo kao alternativni univerzum ovom našem danas. Sloboda govora, sloboda seksa, sloboda vere, plus dekadencija na nivou, samo bez antibiotika, unutrašnjeg sagorevanja i automatskog oružja, tri stuba današnje civilizacije.  Jesu sve te lepote važile samo za građane i bile omogućene ropskom radnom snagom u zbiru dovoljnom da pokrene hadronski kolajder, ali ne može se poreći da je sve zajedno to radilo toliko dobro da i dan-danas postoji, u ovom ili onom obliku, u svakom aspektu „zapadnocivilizacijskog“ društva.

E, u tom carstvu, koji je kao i svaka druga tvorevina ljudi definisana jezikom, riđokosa plemena sa istoka koja su bila dovoljno blesava da se migolje i migriraju ka teritoriji tada i dalje najorganizovanije države na svetu su prvo dobijala kolektivno po pičci, pa su dobijala kolektivnu bukagiju. Štaviše, zahvaljujući svojoj telesnoj konstituciji i hroničnoj dezogranizovanosti, bila su toliko bogat izvor kvalitetnih robova da je pravo čudo što ih nisu koristili kao gorivo, ono, Lucijuse vatra gasne, pa Klaricija reci im da ubace još jednog džindžera u pećnicu, zar sve ja moram sam. I tako im je dato kolektivno ime: Slavi. Robovi. Naša pametnija severna rodbina koja je otišla da se maklja s Germanima je najebala dosta kasnije, ali kratkotrajnije,  što se vidi i po njihovom današnjem broju poena u Civilizaciji, ali prc bato, baš nama imaju da zahvale za svoj nadimak iz mladosti koji se eto zalepio, kao kad lokalci u Komptonu celu familiju zovu Krekeri zbog malog Rašida.

Jer Rašid valja krek.

Pustićemo te da to malo upiješ. Da, dečko, deo si robovske rase. Bar u očima starih Rimljana. Onim okrutnim, svetlosivim očima nad orlovskim nosem, pod visokim patricijskim čelom, jer stari Rimljani su bili više kao današnji Lombardinci, svetle puti preplanule suncem, ona žabarska ciganija su u stvari Heleni, naseljenici iz starogrčkih kolonija na jugu čizme. „Una faca una raca“ indid.

Dobar pokušaj. Ali i dalje bleda kopija originala.

Srbin:  Serv

To što su Rimljani bili baje, naravno, ne znači mnogo na duge staze jer gigantski crv Bardlarhnor u središtu Zemlje se stalno vrti pod pritiskom stomačnih gasova, rotirajući planetu, prdeći lavu i bolujući u kurcu za nas sićušne parazite na njegovoj kori. Njihova je počela da dogoreva i dobar deo Evrope je zapao u haos. To je bila prilika za najkurčevitije među robovima da izvade svoja spolovila na crkavajućeg lava, kako je to besmrtno opevao Homer, i da se izbore za bolji status i uslove rada: da niko ne može baš bukvalno da ih proda nekom drugom, da ćeš ako ubiješ jednog odgovarati malo ozbiljnije nego kada se oplajvažen od malvazije pokenjaš u akvadukt i da će se bičevanja svesti samo na to kada nešto ozbiljnije zaseru. Čestitamo, prešli ste nivo, sada niste robovi, sada ste sluge tj. Servi. Ništa se zapravo nije promenilo jer je vlast s kojom je ugovoren ovaj naš prvi domaći brejktru u oblasti ljudskih prava ubrzo nepovratno pala toliko jako da je već tri veka iskopavaju arheolozi, a Servi su ostali da se kurče kako su oni nešto bolji od ostalih robova. Videli smo kako je to do sada prošlo.

Britanska mapa iz XIX veka. Kažu da su Albion osnovale izbeglice iz Rima. Pa ti vidi.

 

U nastavku: Kako jebote onda Hrvati i zašto koji kurac Slovenci?

*najbolje je što nismo Sloveni uopšte jer taj pojam nema nikakvo značenje posle milenijum i po ukrštanja sa drugim plemenima kao što su Iliri, Dačani, Cincari i Turci, nego smo identitet zadržali na osnovu lokacije, jebote koja glupost u stvari – Srbi smo samo zato što smo rođeni na ovom konkretnom parčetu zemlje, užas.

Tagovi:

istorija
  • Asdf

    Ne znam da li je tacno ista sto si napisao ovde, ali jedno je cinjenica, a to je da sam se usro od smeha citajuci!