Stef Kari – čovek koji je đavolu prodao dušu

Gete je napravio jednu od najpoznatijih i najbrilijatnijih priča na svetu o tipu koji sa šejtanom pravi pakt u kom on đavolu daje dušu a ovaj mu zauzvrat da večno zadovoljstvo. Gigantizam ovog dela je dobro poznat a epilog je takav da je Faust pobedio i sebe i Mefistofelesa i zadržao svoj obični smrtnički život. Priča o Stef Kariju je dijametralno suprotna; premda još uvek ne znamo šta je tačno dao trenutnoj inkarnaciji đavola ali je zato dobio mnogo toga neovozemaljskog. Prostim rečnikom b92 komentatora – Stef Kari je izvalio sve basket šifre i sad se sprda sa ostalima.

Preksinoć je u jednoj od najboljih utakmica regularnog dela u poslednjih par sezona, Stef Kari načinio priličan broj isusovskih čuda te postavio ili izjednačio čitav niz raznih rekorda. Iako smo cele sezone hronično naviknuti da Kari bar jednom nedeljno podari svedocima predstavu dostojnu spadanja gaća, 12 trojki se ne viđa svakodnevno. Tačnije, videlo se tek treći put u istoriji NBA košarke. Za razliku od Donijela Maršala i Kobija, Kari jeste igrao produžetak. Ako je to „mrlja“ na izjednačavnje rekorda, onda Kariju „za utehu“ ostaje podatak da je dvanaest trojki sunuo iz samo šesnaest pokušaja. Brajantu i Maršalu je trebalo osamnaest, odnosno devetnaest, respektivno. Kao što verovatno znate, to nije jedini rekord na utakmici. Kari je uspeo da sruši sopstveni rekor po broju datih trojki u jednoj sezoni – trenutno je to 288. Ali ono što je najzanimljive je to da Kari ima čak 24 utakmice da taj rekord još nazida preko 400 (ukoliko nastavi dosadašnjim tempom) što je do pre par sezona bilo očekivano koliko i da se asteriod prečnika 30 kilometara zakuca u temelje beograda na vodi i reši nas bede.

Stef Kari je sa nepunih 28 godina najbolji šuter svih vremena – to je nešto u čemu se već sada slaže barem onoliko ljudi koji misle da je Majkl Džordan najveći i najbolji košarkaš svih vremena. Dakle, jako mnogo, ili što bi deca rekla „pitaj koga oćeš“. Kari potencijalno najveći igrač svih vremena? Kari najbolji igrač svih vremena? Kari najbolji igrač današnjice? Hm. Ok, poslednjeg dana februara 2016. godine Kari je košarkaš sa najboljim trenutnim rezultatima u konkurenciji svih kolega koji u radnoj knjižici imaju narandžastu loptu. To nije aksiom niti teorema ali je jako jako postojana hipoteza sa dovoljno kvalitetnih argumenata pro i veoma malo labavih contra.

Odgovori na ostala pitanja su i dalje jako neizvesni, ali je o njima zanimljivo ponekad razmišljati. Generalno, ljudska misao je jako rigidna. Jednom uvrežena mišljenja i stavovi se jako teško menjaju pa eto i posle decenije natčovečanske dominacije i dalje ima nemali broj ljudi u fazonu „odličan je Mesi, al Puškaš bato moj, to je igračina bio“. Ipak, čini se da nije u profesionalnom sportu odavno bilo individue za koju su tako brzo počele iskre i kuloarska šuškanja o večnoj najboljosti kao što je to Stef Kari.

Jedna od najzanimljivijih stvari kod Karija je što on trenutno menja igru na način na koji niko nije očekivao. Stvari koje se dešavaju su bukvalno promena paradigme košarke, jer jedno je kad se igra menja kao linearan dinamički proces (tipa kad na igru deluje to da su četvorke vremenom postale izuzeto snažni i visoki igrači a istovremeno pokretni sa opasnim šutem iz svih pozicija) a drugo kad ti se ni od kuda pojavi čovek koji „nerezonski“ šutira kao besan sa svih delova terena. I pogađa.

Tendencija NBA je bila takva da su na koncept igre ponajviše uticali fizički dominantni pojedinci čiji su kvaliteti bili pritom vrhunski, tipa Rasel, Čemberlejn, Džabar i na kraju Džordan. Svaki od njih je indirektno proizveo niz novih taktičkih epoha koje su menjali strukturu košarkaške igre. Nakon Džordana je postojalo opšteprihvaćeno mišljenje da bi sledeći veliki reformator i igrač tolikog uticaja morao biti neverovatan spoj brzine, skočnosti, visine, snage i meke ruke. Brajant je bio suviše Džordan da bi mogao biti nadmočniji, Džejms je svakako nešto najbliže kiborgu a da je i dalje čovek u biti, ali njegov uticaj na promenu same igre nije tektonski. Durent je delovao kao nešto što se dugo čekalo i što bi moglo ozbiljno da zatalasa filozofiju košarke ali KD će očigledno u istoriju otići „samo“ kao vrhunski hol ov fejm igrač sa gomilom individualnih priznanja i možda nekom titulom. Jedan od najboljih aktuelnih rukija Kristaps Porzingis je ono što matematički proračun predviđa kao model tela budućeg najboljeg košarkaša. Ok, jebiga, Letonac nije crnac, to možda malo kvari jednačinu, ali poenta je jasna.

Međutim, stvarnost nas ponekad podseti da u našim jednačinama nisu sve promenljive uzete u obzir. Stef ruši predvidivost na način da konzervativne iritira a ljude otvorenog uma iskreno raduje. Svaka taktička zamisao i hiljade stranica košarkaškog znanja sklapanog decenijama padaju u vodu kad Kari pobedi rezon koji vide svi oko njega a on ih ubedi da su u krivu – i iz ludila drkne trojku za pobedu sa 10 metara, iako bi svaki udžbenik očekivao tajm-aut na kom se crta akcija i traži neki otvoren šut tik iza linije za tri poena. Jedino pravilo kojim se Stef Kari očigledno rukovodi je – već viđeno je za pičke.

Jedan od najčešćih kontraargumenata bilo kakvoj povezanosti Karija i najvećih igrača ove igre je taj da „on vrhunsku košarku igra par sezona“. Ipak, čini se da taj argument ne samo da nije čvrst već donekle nije ni tačan. Prvo, Kari je u NBA došao sa punom 21 godinom. U tim godinama, Lebron, Brajant i Garnet su imali već po 3 sezone u nogama, pa samim tim i je i njegovo NBA bitisanje daleko kraće. Drugo, Karijeve sezone dok je još bio ljudsko biće (sad možemo konačno i da priznamo sebi da on nije čovek) su odlične. Kao ruki je odmah upao u fokus i pokazao opasan šuterski kvalitet i beležeći 17 i po poena i šest asistencija. Sofmor sezona za nijansu kvalitetnija a onda u trećoj (prelomnoj za većinu igrača) umesto prelaska na viši nivo, Kari dvaput operiše desno stopalo i baca skoro komplet sezonu u kantu za đubre. Tad su mu već 24 a on zapravo kreće maltene od nule. Sezona 12/13 biva odlična i za Karija i za GSW ali njega i pored 23 poena i 7 asistencija u proseku ne zovu na olstar. Golden Stejt s druge strane gura do polufinala konferencije. Ipak taj plej of kao da je pogurao Karija i on naredne sezone ipak postaje zvezda lige, konačno dočekuje poziv na ol star i biva uvršten u drugu petorku NBA. Brojke i dalje rastu. Prošla sezona je odlično poznata – titula, MVP regularnog dela, prva petorka NBA, ol star učešće i rekord u broju trojki.

Ove sezone su svi bili spremni za još jedan korak napred u pogledu kvaliteta Stefa Karija. Ali ne i za deset. U ovom trenutku samo armagedon može da ga spreči da uzme back to back mvp krunu regularnog dela, a samo Harden i Durent titulu prvog strelca, al će obojici trebati Tantalove muke da to zaista i učine. Gledajući širu sliku, GSW je na dobrom putu da odigra najbolju sezonu u istoriji NBA lige i obori rekord Džordanovih Bulsa po broju pobeda. Mnogi se slažu sa ocenom da su Golden Stejt Voriorsi iz sezone 15/16 najbolji klub u istoriji sporta, ali o tome možda nekom drugom prilikom.

Još ludačke Karijeve statistike. Čovek ima preko 50 posto uspešnosti u šutu izvan 30 stopa (oko 9,15 metara). Sa svojim telom koje ne liči na modernog košarkaškog Herkula, visinom od 191 i odrazom koji nije ne znam kakav spektakl, on ove sezone beleži  najbolji postotak šuta od svih bekova šuta iz onoga što Ameri zovu restrected area (polukrug). Štaviše, svega nekoliko centara ima bolji procenat u toj zoni od Karija, koji je pre 3 sezone beležio 20 posto manje učinka na istom mestu.

Neke stvari su sad malo jasnije – nema teorije da ovakav igrač ne poljulja ozbiljno temelje košarke kakvu znamo. O tome je nešto govorio čak i njegov trener Stiv Ker, na foru, gomila klinaca će gledati Stefa i misliće da je skroz ok šutirati u petoj sekundi napada sa jedanaest metara iz punog trka. I mnogi će zbog toga sjebati svoje karijere. Ali neki možda i neće. Možda se izrodi čitava plejada artiljeraca koje zabole da čekaju dvadeset treći sekund napada i izgrađenu akciju, već će da sipaju precizno odakle im volja. Možda se uvede linija za četiri poena sa 9 i po metara ili 5 sa centra za koju godinu, to već sad nije domen samo naduvanih razgovora da l je bolji Oliver Popović ili Milan Preković. A možda Kari već dogodine obesmisli čitavu košarku tako što će šutirati iz svlačionice ili parkinga. Al ne ko Mirza Teletović, već bukvalno.

Uostalom, Kari čitave sezone pravi šou i prilično ozbiljno vežba šuteve sa xy metara, pritom bacajući luk koji doseže svodove dvorane. Kad smo već kod luka, to je još jedna razlika Karija u odnosu na normalan svet. Stefov šut je ružan estetski. Ok, ne ružan kao Šona Meriona jer je malo šta na svetu ružno kao (skok) šut Šona Meriona, ali je sigurno daleko od praćke kakvu je imao Glen Rajs. Ipak ta čudna mehanika i brz izbačaj mu pomažu da anulira visinsku razliku a činjenica da može najnormalnije da šutira iz punog trka i van balansa mu daje moćnu prednost. Ugao pod kojim Kari izbacuje loptu je veći od luka ostalih igrača, a fizika je tu jasna – što veći luk to veća verovatnoća da lopta prođe kroz obruč.

I na kraju, Kari ove godine ubija romantiku i nostalgiju. Ceo normalan svet je okupiran njegovim nestvarnim igrama i samo kompletna budala može da piše po internetu „e kako se nekad igrala košarka, a sad sranje“. Treba se opustiti i uživati u sadašnjosti a da l će na kraju karijere Kari biti najbolji, najveći, najštagod, koga živo zabole.