Tarzanijina lista animoziteta (20. – 11. mesto)
20. Jelena Trivan
Nije lepo ljude ceniti na osnovu fizičkih karakteristika ali ova majmunolika gnusoba zaslužuje sve uvrede ovog sveta, a naročito one ad hominem. Još dok je bila prvoborka DS-a metnuli smo je u specijal „svetli grobovi“ ali onda je Trivanka zaželela da je drugi šef jaše ili bar zadovoljava usnama kakve su i njene same. Za vernost je osim oralne stimulacije dobila i poziciju direktora Službenog glasnika i time uspela da bude jedini gori izbor za tu poziciju od Radoša Ljušića.
19. Srđan & Dijana Đoković i striko Goran
Za početak da razuverimo jedne a izneverimo druge čitaoce – Nolo neće biti na listi. Njegovo povremeno seljačenje i užasni pokušaji duhovitosti svakako nisi dovoljni da ga uzmemo u ozbiljno razmatranje za listu kojom defiluju sve same besprizorne nakaze i ološ. Ali su zato tu njegovi kaubojski lihvari od roditelja, koji zajedno sa stricem čine beskrupulozni trijumvirat. Njihov cilj je jasan – maksimizacija profita po svaku cenu, uvlačenje u sve žive institucije društva i guranje sina do mesta predsednika države.
18. Ljiljana Smajlović
U toku sastavljanja liste je prvo odjeknula vest da Smajlović podnosi ostavku pa smo hteli da je sa nekog 25-og mesta spustimo na recimo 32. A onda je brže-bolje izjavila kako ju je smenio Vučić. Pa lol pička ti materina bezobrazna, on te i držao tu gde jesi, samo si mnogo kivna što tvoji dupeuvlakački tekstovi njemu više nisu dovoljni i da njemu zapravo jako smeta što postoji nekoliko normalnih ljudi i kolumnista u Politici koji se drznu da napišu katkad nešto protiv njega. Ljiljana, gnome hipokritski, iako znamo da je to nemoguće, od srca ti želimo da do kraja života radiš za minimalac i imaš za hleba i jogurt.
17. Maja Gojković
Maja Gojković je osvojila turnir u Hearthstone-u. ČLANSKIM KARTAMA RAZNIH STRANAKA HAHAHAHHA. Mada realno nije smešno jer hidžab žena predsedava Skupštinom, a kad dođe trenutak da i ova vlast padne, ona će ponovo biti najbezbednija jer će jebeno da pređe u novu vladajuću stranku i postane ministar inostranih poslova ili barem ambasador u Kabulu.
16. Milomir Marić
Prvi Peconijev čovek, neko će reći mozak svih njegovih operacija pranja novca i ulivanja istog u legalne tokove, što je delimično verovatno tačno. Iza tunjavog gornjomilanovačkog akcenta i pobratimskog stava sa apsolutno svima od Ratibora Trivunca do Nedićevog unuka, krije se prefrigano đubre koje talasa medijskim prostorom i kontaminira javnost ne jebenim Parovima već time što kod svakog averidža dživdžana izazove tačno sledeću rečenicu: „Možete vi da pričate šta oćete, al ovaj Marić je načitan“. Pa da popizdiš.
15. Boris Malagurski
Jedno moramo da mu priznamo: ima muda. Zezamo se, jedno je imati muda, drugo je nemati blama. Kad nemaš trunke blama a istovremeno si krvavo ambiciozani egocentrični nacionalista, tad si Boris Malagurski. I tad nastaju najstrašniji spinovi koji se lako infiltriraju u neprosvećene sive mase krezube sirotinje, već i onako dovoljno sjebane. Očekujemo njegov skori ulazak u politiku ali prvo da napravi još koj film kako smo mi do jaja i kako nam ceo svet podmeće.
14. Vojislav Šešelj
Posle pet godina red je da nešto razjasnimo – Šešelj je đubre. Ceo pozitivan odnos prema njemu je produkt toga da smo ga uglavnom posmatrali kao komik rilif lika koji obesmišljava realnost lucidnim opaskama i nudi dozu zabave. To je bilo dok je ležao u tvorzi. Sad je pušten s lanca i poprilično šuruje sa vlašću te je samim tim povratio status ljudskog govneta i šljama što je oduvek i bio.
13. Miroslav Čučković
Odlična pozicija za goblinolikog Obrenovčanina koji je uspeo da spoji ljubav prema dvema najbednijih političkim opcijama ovog milenijuma i kad je jedna crkla pređe u drugu i tako zadrži poziciju šerifa ove južnobeogradske kasabe. Čučković je jedan od retkih ljudi koji direktno mame na pesnicu u facu samom svojom pojavom. Pošto je pesnica kažnjiva, predlažemo da ipak samo pljunete u njegovom pravcu ako ga sretnete i žestoko izvređate ovu smradinu koja će kad tad morati da odgovara za velike propuste koji su doveli do smrti desetina života u poplavama pre dve godine. A sad je i vreme da se podsetimo koliko daleko ovaj mentol može da ode u igri “nije onako kako ti vidiš nego kako ja kažem”:
12. Goran Vesić
Možda vas iznenađuje visoka pozicija ove bitange ali ne dajte se zavarati. Vesić je evo deceniju i po jedan od najljigavijih entiteta političke scene i njegova je namera da bude do smrti na dovoljno dobroj poziciji da može da mešetari a dovoljno bezbednoj da nije na udaru kad nastane sranje. Tako je od Đinđića pa na ovamo; troglodit se uvek izvuče i dobije još bolje mesto. Sa trenutno pozicije dva u glavnom gradu zabada nos u svaki beogradski projekat, određuje kad će se i kako nešto napraviti i posledično sebi priušti dozu kajmaka za to. Uzgred budi rečeno, za rušenje u Savamali ga retko ko napada a sva je prilika da je zapravo on napravio sranje tu.
11. Boris Tadić
Da je batalio politiku nakon osam godina predsednikovanja, ostao bi u sećanju kao slab predsednik jer jebote pogledajte da danas Koštunicu samo retki smatraju za đubre, što svakako jeste. Tako da bi Boki Taki verovatno bio seta u mislima ocvalih gospođa u fazonu “Boris bre nije loš bio, a i lep, hihi”. Tadić je realno uvek bio sujetni seronja a odbijanjem da kao takav ode u političku penziju i udruživanjem sa jajarama Č i Č, zaslužio je polivanje beskonačnom kofom govana pa ako preživi preživi. Jebi se, Borise, baš si glup.
