Umreti bez stila – od majmuna i čitulja

Možeš da budeš uspešan, moćan, bogat, ali da se ne lažemo, jednog dana ćeš umreti i sve će to da ode u nepovrat. Nema tu “naslednici”, “bližnji”, “pičke materine” – mrtav si i gotovo. Samo sećanje na tebe se vrednuje, ali i to možeš da ujebeš, ako te ubije neverovatan splet okolnosti. Ne pričamo ovde o situacijama u kojima postaješ žrtva sopstvenog idiotizma, niti o rokenorl zaspati-u-svom-izbljuvku smrti. Ne, takvi ljudi imaju sopstveno poglavlje u istoriji. Pričamo o Rub Goldbergovoj mašini sudbine koja ima za cilj da te ubije na način koji te lišava dostojanstva, a ljudi na internetu se smeju tvojoj nesreći.

Planeta majmuna

Staro pravilo - ako ti je tekst sranje, ubaci sliku majmuna kako jede nešto.

Zamisli ovu idiličnu scenu – zoveš se Aleksandar I, kralj si Grčke, imaš prelepu ženu koja je od nedavno nosi tvoju ćerku, država ti je izašla iz rata i sve se ponovo vratilo u normalu. Jednog sunčanog jutra, odlučiš da prošetaš svog psa po kraljevskoj bašti u Atini. Šetkaš se tako između palmica, bacaš Reksu frizbi (tj. disk, u stilu pravog Grka), a onda, niotkuda, pojave se dva majmuna i napadnu te. Šta bi uradio? Sale je, naravno, pokušao da se odbrani, ali majmuni su mu izmasakrirali pseto, a on je prošao sa nekoliko ozbiljnijih ujeda. Kada kažemo “ozbiljnijih”, mislim na to da su doveli do sepse, pa je Aleksandar posle par meseci podlegao povredama. Ovo nije u potpunosti izolovan slučaj – Surinder Sing Bajava, zamenik gradonačelnika Delhija se jedno jutro odmarao na svojoj terasi, samo da bi ga par trenutaka kasnije napala grupa rezusa i oterala u smrt. Razmisli dobro kome se smeješ sledeći put kada odeš u zoološki vrt – možda se majmuni gađaju govnima, ali da mogu, ubili bi tebe i sve koje voliš, ako je verovati ovom blogu.

Gušenje ugnjetavača

Ja sam ovako ubio dve mačke i kornjaču.

Eto nama još jednog Grka. Čuo si za Drakona, atinskog zakonodavca iz sedmog veka pre nove ere. Istorija ga pamti kao tvorca izuzetno strogih zakona – na primer, dužnici bi olako završavali u ropstvu, a parkiranje kočije na pešačkom bi rezultiralo smrću. Dobro, nije bilo baš tako, ali razumeš šta hoćemo da kažemo. Međutim, tadašnji Atinjani bili su sušta suprotnost današnjim anarho-sindikalistima koji zapale pola grada kad god neko od njih dobije kaznu za vožnju bez karte u gradskom prevozu. Drakon je bio poprilično omiljen. Štaviše, građani su ga toliko voleli da je na manifestaciji u njegovu čast bio zasipan plaštevima, majicama i šeširima. Sve dok neko nije primetio da se ispod gomile odeće ništa ne pomera. Siroma Draleta je ugušila silna ljubav njegovih sugrađana, a on je ipak ostao upamćen kao drkadžija.

…da vidimo ko danas neće do pošte

"Hehe, napisaćemo da je umro sam i siromašan."

Markus Garvi bio je aktivista, političar i sociolog sa Jamajke. Verovatno nisi čuo za njega, ali ko te jebe. Ti si imao dvojku iz istorije, a on ima pravac nacionalizma nazvan po sebi. Markus je uporno radio (da ne kažemo crnčio) kako bi narodi afričkog porekla u Americi imali najosnovnija prava. Bio je neka opaka mešavina Malkoma X i Martina Lutera Kinga, što najverovatnije izgleda otprilike ovako. E sada, mnogi ljudi se baš i nisu slagali s njim. Pre sedamdeset godina, teško je bilo nagovoriti belog čoveka u Americi da su crnci bilo šta više od alata, a kamoli da treba da imaju prava. Stoga je neko iz zajebancije objavio Garvijevu čitulju u čikaškim novinama. Sirotana je toliko potresla sopstvena slika među umrlicama da se šlogirao. Pa onda još jednom (taj ga je dokrajčio). Teško je zamisliti vođu koji ne trpi ničija sranja i uzvikuje “Black power” da umre od nečije detinjasto-morbidne (znam, ovo je tautologija) provokacije.

Tagovi:

smrt