Worldstar – crnačke geto tuče

Besciljno krstarenje internetom obično počinje proverom profila na društvenim mrežama, skrene ka čitanju vesti iz rubrika koje nas zapravo ne zanimaju, produži ka snimcima blistavih trenutaka iz Zvezdine istorije, a onda se strast i prema ono malo uobičajnih, šturih i ograničenih interesovanja iznenada istopi, a farsa se završi ceđenjem jaja na neki mator pornić niske rezolucije. Smisleno i isplanirano pretraživanje neta daje različite rezultate, mada opet ne one očekivane. Traženje pojmova vezanih za neku pretražiocu relativno nepoznatu oblast otežano je nagaznim minama u vidu linkova koji vode u nepoznato i pred nama otvaraju neke nove horizonte.

Evo kako to otprilike ide: kritika Fridmana i neoliberalizma uopšte – tekst Ducija Simonovića – youtube klip gostovanje Ducija na radiju Snaga Naroda – related video Afroamerički antiglobalistički pokret – Worldstarhiphop kanal odnosno crnačke geto tuče.

Šta je posebno interesantno oko šibanja crnaca u getu, da o njima govorimo ovde, pored toga da su prekomične iako nekada i jednako brutalne? Možda zbog toga šta otkrivaju o nama, kada se uporede naše tuče i naši razlozi za tuče s njihovim? Ali, najveća fascinacija mora da leži u tome što je crnačka geto tuča toliko ležerna i uobičajna stvar, poput ostavljanja uvredljivog komentara na račun političara ili neke druge javne ličnosti na tviteru, od strane osobe koja koristi gel i nosi šarenu, letnju kariranu košulju.

Povucimo paralelu i uočimo razlike između domaćih belačkih tuča i crnačkih geto tuča. Srpskoj tuči obično prethode velike količine alkohola, polučasovna drama, gomila do skoro kontrolisane srdžbe, jeda i frustracija, neraščišćeni računi stari nekoliko godina, pretnje rodbinom, pretnje na osnovu poznanstva sa uticajnim ljudima, vređanje, unošenje u lice protivnika, gurkanje i preuveličani, neiskreni vrisci mladih žena, često bezvrednih fulja željnih pažnje. Epilog: razlupana njonjara (ili obe), poniženje, kajanje. Crnjama sve to jednostavno ne treba, crnje će da se pozabadaju, jer jebi ga, tako se to radi u hudu. Što je intenzivniji faktor keve na kreku, NN ćaleta, siromaštva na kub i konstantnog izlaganja nasilju tokom odrastanja, to su mozgovi naših mladih crnja sjebaniji i lakše će se upustiti u razbijanje glava svojih homija iz huda. Uz video kompilacije geto tuča, pokušaćemo da obradimo neke od najčešćih okidača konfliktnih situacija.

Crnački odgoj.

Scenario 1 – Vaćjuduin in maj hud, pank es niga?

Kulturni implus skidanja patika još uvek se održava kod nas, te je tumaranje po parkićima i prolazima između ulazima po nepoznatim krajevima još uvek uzbudljiv poduhvat koji zahteva oprez. Prilikom zaustavljanja od strane ekipe koja planira da vas izuje i oslobodi materijalnih sredstava, ipak postoji neki protokol. To su uobičajna pitanja o kraju porekla, raspitivanje o eventualnom poznanstvu sa određenim bitnim faktorima na južnim ili severnim tribinama, kako bi se izuvljivač osigurao od mogućih posledica svoga čina. Sve staloženo, uz razgovor, bez problema ukoliko ti je dupe važnije od novčanika i sata koji ti je keva poklonila za 18. rođendan. Kod crnaca to ne ide tako. Crnci su izmučeni, besni, zatrovani mržnjom i emocionalno nestabilni. Crnjama u belim majicama prilaze crnje u crnim majicama. PANK ES BIČ NIGA! Kreće razbijanje glava epskih proporcija, koje se završava bušenjem noževima ili pucnjavom. DET GATA BI IZI, KAZ LAJF IZ HARD!

 

Scenario 2 – Ženska kategorija

U ženskim crnačkim geto tučama, najčešće akterke su zavisnice od kreka, prostituke, ili kombinacija oba. Okidači sukoba su najčešće krađa kreka od druge kurve, ili borba za veću naklonost makroa. Čitav događaj započinje na trotoaru ili na obližnjoj travnatoj površini, gde ubrzo zatim i eskalira.

ČAMUGERKA 1: BIČ JU STOL MA KREK!

ČAMUGERKA 2: BIČ, JU KREJZI? A INT STIL NO KREK!

ČAMUGERKA 1: PANK ES FIEND BIČ! DU SAM VRK AND BAJ JOR OUN KREK!

ČAMUGERKA 2: PA KAKO DA RADIMO MI SMO BOLESNI LJUDI, U DEPONIJU ŽIVIMO?

Tuča.

Scenario 3 – Dečja tuča

Sekira, macola, bodenje situacije koje se sa vremena na vreme dogode u prigradskim mašinskim školama u našim krajevima, napune hroniku novina i šokiraju javnost, prava su retkost u odnosu na slične epiloge učeničkih sukoba o kojima u crnjalendu niko više ni ne izveštava. Ako si mali siromašni crnac i hoćeš da učiš i napraviš čoveka od sebe, okruženje koje se sastoji od ćaleta na mardelju, krek keve i drugara iz odeljenja koji misle da je Karlo Veliki lokalni pimp koji je po legendi njihovog kraja 1997. jebao Bijonse, ti nikako neće pomoći. Oko tebe su budaletine koje se ponašaju kao crnci i sabotiraju bilo koji vid konstruktivnosti i pohoda za znanjem. Profesori ti pomoći neće, sede za katedrom, kupuju baštenske patuljke preko amazona i paze da neko od učenika ne zapuca na njih iz gloka. Oni posle odu kućama u predgrađa da zalivaju travnjak, a mali čamiji rade drugu na ćošku posle škole. Američki scenarista, bivši novinar iz Vašingtona upoznat do srži sa afroameričkom pričom na južnom delu istočne obale, David Simon, kroz priču o maloj Srbiji u Americi, odnosno o siromašnom propalom, siromašnom društvu koje duguje, i koje je takvo, surovo i korumpirano gde god da se nalazi na planeti, bavio se između ostalog školama u zapadnom Baltimoru i preneo to na male ekrane. Evo kako to izgleda, prema insertu iz serije The Wire.

Scenario 4 – Geto s fakultetom

Određeni procenat crnlja uspešno odsvira “Get out of the Ghetto Blues”, završi neku školu, zaposli se u nekoj firmi ili radi obezbeđenje lica i objekata, u svakom slučaju dolazi u kontakt sa civilizovanom belačkom populacijom. Kako su prošli kroz proces asimilacije, mešavinom sete i smeha se osvrću na svoje nekadašnje sirotinjske muke. Problem je u tome što kontakt sa određenom felom ljudi ili specifičan tip situacije mogu da pritisnu niggerish trigger dugme, probude primalno zatureno crnaštvo, te se fini crnja sa aktovkom pretvara u crnju iz 2004. godine koji je padao zbog krađe polovnih televizora. Pobelica obično trijumfuje u ovakvim obračunima, jer je niggerish rage unleashed sasvim dovoljan da se reši gudrirani klošar crnja koji ga cima.

Nigga, do you know who I am?

Posle “Šame gleaš?” najpopularniji okidač besmislenih i nepotrebnih sukoba sa nasumično izabranim pijanim ljudima među Srbima. Tužno je, a za manje upućene ili one koji žive u realnosti kakvom su je za sebe osmislili ne bi li se zaštitili možda i iznenađujuće, koliko se crnačkih osbina preslikava na naše podneblje, pa čak i na ostale evropske narode. Upravo je u tome stvar, i to nema veze sa rasizmom, boja kože ovde nije bitna baš zato što je crnaštvo pre svega psihičko stanje, a ujedno i stanje duha. Rekli su nam da su crnci siromašni, pa su zbog toga crnci. Oni koji znaju više, a nemaju nameru da nas lažu, reći će nam da su crnci siromašni zato što su crnci. Geto stanje uma predstavlja debelu barijeru između pojedinca i razvijanja njegove ličnosti. Geto stanje uma zagovara prividan, ograničen i apsurdan vid razvoja, dok se suprotstavlja istinskom progresu. Dokle god primaran misaoni obrazac u najvećem delu mladih ljudi bude: “ma ništa brate, samo pritisneš ovo dugme, sve samo uradi, mojne se cimaš. Idemo lepo da đuskamo, pa da cimamo neke cupi, pa posle na pileće belo BRAAATEEE”, dokle god budeš mislio da te neko gleda i da treba da zna ko si, dokle god se umesto za letovanje budeš odlučivao za patike, majica šuškavac kombo na akciji u Delta Sportu, do tada će Đus da pravi pare, a tako nešto se protivi božjim zakonima i teoriji evolucije zajedno.