Glupi sportovi koje treba ukinuti

Naskar

Kao klinac sam imao igricu Indikar. Za razliku od Naskara, Indikar ima i ovale i uobičajene staze. Sećam se da mi ovali nisu bili sranje, specifični su, zahtevaju specifičnu vožnju. Bilo bi zanimljivo imati takvu trku, ali jednom u sezoni. Ne jebenih 35 trka u sezoni, da li ste normalni.

Fudbal na pesku

Fudbal na pesku ne bi morao da bude toliko naporan i negledljiv, da se ne igra u toliko dubokom pesku. Nije mi jasno zašto je to tako. Vođenje lopte je gotovo nemoguće, i sve se svede na neka odizanja lopte, pa onda neke volej šuteve ili volej centaršuteve, dok se ne ugura gol nekako. Takođe, dok se na terenu odvija kopanje po dinama peska, sa tribina uglavnom odjekuje neka prigodna muzika tipa Danza Kuduro ili Get Laki. Vrlo naporno za gledanje. Moglo bi da bude dosta zanimljivije da se igra po tankom pesku, onom vlažnijem, blizu vode.

Futsal

Još jedna varijacija fudbala koja prilično smara. (a nije i da je originalni fudbal neka ludnica) Prosto, nema prostora, svi igrači na visokom nivou su taktički osvešćeni i disciplinovani i sve što sam gledao se svodi na to da napadački tim kruži sa loptom oko odbrane unedogled, i s vremena na vreme neko uspe da utrpa gol nekako.

Ruska braća.

Vaterpolo

Nabiješ ljude u bazen i teraš ih da u njemu proborave 32 minuta, sa povremenim kratkim pauzama, pokušavajući da ubace loptu u gol, iz pozicije blejanja u vodi, dok se sve to vreme rvaju sa suparničkim igračima. Par zemalja se uspostavi kao dobre u tom sranju, i krene da uzima medalje na takmičenjima, što naravno usreći krezube kmetine, koje onda budu u fazonu da je vaterpolo kul sport, da su delfini, barakude, ajkule i ostali patetični sinonimi za 12 bivola koji se potapaju pod vodom i igraju lopte, ambasadori svojih zemalja koji nas nikad neće izdat kao fudbaleri pizde. Ostatku sveta naravno pukne kurčina za to, što je ustvari potpuno isto stanje kao i u zemljama koje se šatro lože na vaterpolo. Lože se na medalje koje donose Gangula i ekipa, projektuju se na kolektivno i drkaju na uspeh na svetskoj smotri ovog čarobnog takmičenja, ali naravno da ni ljudi u tim zemljama nisu dovoljno ludi da gledaju vaterpolo zapravo. Tako da meč Student – TENT ne gleda ni najbliža rodbina igrača, a Zvezda – Partizan gleda 200 ljudi.

Prelepo.

Ski kros

To je podtip alpskog skijanja, sa idiotskom razlikom što ne vozi svako posebno, nego se direktno trkaju četiri čoveka na stazi. Gledao sam više puta, ko se najbolje nagura i prođe prvu krivinu, 95 posto pobeđuje. Čak i da neko uspe da stigne tu prednost koja se ostvari prvom krivinom, veoma mu je teško da ga prestigne, pa nije to trčanje po stazi jebote, a i trka se vrlo brzo završi. Često ne završe sva četvorica, jbg, neko loše prođe u naguravanju.

Košarka na All Star mečevima

Što se tiče Ol Star vikenda u Americi, trojke su kul, zakucavanja ako su ti kul a imaš više od 17 godina zapitaj se da li je to u nekakvoj korelaciji sa time što devojke na tvoje predloge udvaranja gledaju kao na predlog pajdomana u perjanoj jakni koji traži 200 dinara za kartu do Banjaluke, skil čelendž je ok, ali same utakmice, rukiji i sofmori, i istok zapad, su baš najsramniji moment NBA. To je momenat gde se ta liga opasno približava kečerima.

Makar u Americi imaju tu neku kul zajebanu formu, kao Istok-Zapad. Evropske kopije izgledaju još jadnije. Gledao sam turski ol star gde je podela Evropa Azija, a sećam se da je bio i ol star jadranske lige. Ipak, pobednik je ivent organizovan od strane Miška Ražnatovića, gde je okupio najveće zvezde koje zastupa i raspodelio ih u tri tima da odigraju malo basketa revijalnog hehe. Osim naravno potpunog idiotluka tog koncepta, posebno su tragični bili nazivi timova. Jedan tim se zvao Idea, drugi Mocart, a trećeg se ne sećam al bilo je nešto bukvalno u fazonu Matijević.

 

Hajns je vidi se oduševljen time što je morao da dođe na ovaj eminentni događaj sa odmora, a Miško mi izgleda kao neki seljak gastos koji je uspeo u životu pa u isto vreme i skromno i kurčevito predstavlja zemljacima iz Donje Mutnice svoj uspeh.

Brzo hodanje

Ajde da se trkamo, al ne ono kao baš da se trkamo u smislu da trčiš, nego aj kao da hodamo al brzo. A ako 3 puta procenimo da si prešao crtu između onoga što ćemo smatrati baš brzim hodanjem i trčanjem, letiš.

Sportovi za hendikepirane

Nisu mi svi parasportovi neviđeno sranje, nijedan mi nije do jaja, ali ima nekih koji nisu tako glupi, recimo trkanje u kolicima. Trkaju se ljudi u kolicima jebiga, ima to nekog smisla. Skijanje je isto ok. Ali ima takvih gluposti, koje su plod pederizacije sveta, gde se organizovanje idiotskih i ponižavajućih sportskih smotri za hendikepirane smatra socijalno humanističkim napretkom bez koga se ne može.

Mislim da zaista 90 posto ljudi koji su imali nesreću da recimo postanu nepokretni, nisu tolike debilčine da požele da se bave košarkom u kolicima. Isto tako da većina slepih ljudi neće poželeti da igra fudbal za slepe, u kojem zveči lopta. Ako ikada u životu doživim neki tako težak hendikep, nadam se da se neću slomiti tako da satisfakciju tražim u nekim tako idiotskim sranjima, da neću opterećivati ljude time da gledaju moje mečeve ćoravog fudbala gde padam preko nekih sličnih nesrećnika u poduhvatu ubacivanja zvečeće lopte u gol. I takođe se nadam da mene ljudi neće tretirati kao idiota, ako sam hendikepiran nisam debil pa da me šalju poreskim parama na svetsko prvenstvo u bogaljskoj odbojci na primer.

 

Pola para dala država, pola Nolo Đoković, hvala svim dobrim ljudima što su finansirali ovaj događaj, smorilo nas da igramo samo mau mau i poker.