Path of Exile – ponovno proživljavanje Diablo tripa

Prvu deceniju dvadeset i prvog veka, proveli smo čekajući dve stvari, Šešelja i Diablo tri. Vojvodu još nisu pustili, a Diablo tri se pokazao kao ogromno razočarenje, što zbog sladunjave grafike i palete veselih, jarkih boja kojima nije bilo mesta u dvojci, što zbog toga što nismo bili u prilici da skinemo krek i peglamo za džabe. Ništa od onog osećaja kada se iznova i iznova farma Mefisto na helu, zarad setova. Trojka jednostavno nije isporučila, većina ljudi kod nas, koja je iskeširala ozbiljnih šezdeset evra za igru, najverovatnije će preskočiti ekspanziju. Ruka spasa nam je neočekivano stigla sa Novog Zelanda, od strane momaka iz firme Grinding Gear Games, koji su na projektu Path of Exile radili nekoliko godina, drugom polovinom  2012. godine lansirali otvoreno beta testiranje, a krajem 2013. dobili nagradu za igru godine. Path of Exile je, kako su to mnogi predočili, istinski, sipiritualni naslednik Diablo Dvojke, tog zaraznog giganta koji je kriv za genocid  nad miševima sa kuglicom.

Posledica Diablovog repa na hel težini.

NAPOMENA: Čitanje ovog teksta se ne preporučuje ljudima koji ne spadaju među fanove hack and slash RPGova. Obiluje gikizmima razumljivim samo starim tastatura ratnicima i ekipi ispod Vuka. Za ljude koji se hvale kako imaju posao, socijalni život i smataraju sebe superiornim u odnosu na ljude koji igraju igrice, slika dobre ribe sa silikonima, skroluj na kraj teksta.

Radnja je smeštena na kontinent Wraeclast, gde se nepoželjni članovi društva deportuju iz imperije, sa namerom da se u izgnanstvu okonča njihovo postojanje, jer je direktna smrtna kazna zabranjena. Uzeći u obzir da je razvojni tim sa Novog Zelanda, ovo nije neobičan seting. Igrač, u ulozi prognanog, započinje svoju avanturu na obalama Wraeclasta, posle brodoloma, kao jedna od sledećih klasa: Witch (Sorserka), Marauder (Varvarin), Ranger (Amazonka), Templar (Paladin), Shadow (Asasinka), Duelist ili Scion, koji je dostupan nakon prvog kompletiranja igre. Igra se sastoji od tri čina od po nekoliko kvestvova, na tri različite težine Normal, Cruel i Merciless, što su ekvivalenti normalu, najtmeru i helu sa diablo dvojke. Jedan od najvećih aduta ove igre, je masivni, kompleksni talent tree, bolje reći mreža koja izgleda ovako:

ŠKK?

Neverovatan broj kombinacija, i pregršt opcija za razvijanje sopstvenog čove, najveća je zamka za nubove, jer se može desiti da usled loše distribucije talenata posle nekoliko desetina levela vaš čova ne vredi ničemu, i ne može da ubije dve zmije na najtmeru. Tu na scenu stupa velika igračka zajednica, i gomila frikova koji su davno izvalili sve forice, te se dobar build može preuzeti sa neta, za one koji ne bi da istražuju i rizikuju, već žele overpowered zver od karaktera koji će da prolazi kroz kripove kao pravi Ronaldo kroz kuglice na menadžeru 03/04. Magije nisu direktno ograničene na klase, te sorserka može koristiti zamke, a asisinka fajrbolove, jer su spelovi implementirani u vidu skill gemova, koji dropuju na mapi, ubacuju se u sockete na opremi i razvijaju se paralelno sa razvojem heroja. Jurnjava za novom, boljom jačom opremom je sastavni deo igre, a stvari variraju od bezvrednih belih bulja stvari, preko nešto boljih, ali i dalje bulja plavih magičnih, žutih rare itema, mogu biti odlični solidni i bulja, i naravno unique epika koji su obično OP, ali znaju biti i bulja. Naznačeni kvalitet opreme ne znači mnogo, već se jure pojedinačni statsovi, najkorisniji statsovi u igri poput rezistensa i više helt poena, a nedostatak navedenih i epik ajtem čini bulja ajtemom. Građenje jednog kompletnog heroja, zahteva dosta kalkulisanja i obraćanja pažnje na detalje, i dok to sa jedne strane zvuči besmisleno i postoje drugi kanali u koje bi trebalo usmeriti mozganje, za hace igrače ovo je prava stvar. Igra je napravljena tako, da se ne postavlja prijateljski prema klincima, ili kliktačima koji bi isključivo da odmore mozak ubijajući horde kripova.

Ingame ekonomija i mikrotransakcije

Pored originalnog Diablo doživljaja, druga najveća prednost ove igre je to što je ĐŽABE. Nema spam emailova, nema slanja krštenice Blizzardu, nema tajnih pitanja kako ti se zvala učiteljica, u slučaju da te Rumuni navuku na phishing. Nema kupovine internet karticom, odeš lepo registruješ se i igraš, ne ište novaca. E sada, da bi se to održavanje servera isplatilo, GGG nudi za relativno male pare, neka sitne estetske apgrejdove koji ne utiču na moć heroja u igri. Dakle neće mali Mark iz Mark iz Montane da preskoči užinu dva puta i za te pare kupi najbolju raspoloživu opremu i izdominira nad tobom koji za sobom imaš zavidnu, uspešnu gejmersku karijeru, nego će da dobije crnu mačku koja trči pored njegovom heroja i ne radi ništa. Problem GGG-a su third party sajtovi, uvek aktivni Kinezi koji opremu nude za prave pare, mada najveći deo igračke zajednice ne koristi njihove usluge. Dežurni teoretičari zavere sa Reddita, istakli su da su ti sajtovi zapravo u vlasništvu GGG-a, ali to nema nikakve logike, i svima koji imaju iskustva sa igrama koje koriste f2p sistem je jasno da ovi sajtovi samo škode GGG-u. Mnogi od nas vole da prave pare u MMO igrama, kad već ne možemo napolju. Zabavno je, ne zahteva mnogo vremena, a količina teoretisanja i bušenja sistema ne bi li se došlo do imaginarnih para je mnogo manja nego pri naporima da se sakrije pronevera opštinskih para, ili lansira neka nova usluga na tržište. Wraeclast je kontinent na kome žive domorodci i prognani, te nema razvijen ekonomski sistem, i novac kao sredstvo razmene ne postoji, već se trgovina obavlja u naturi. Dakle, nema grindanja golda. Različiti spelovi, delovi opreme, i magični orbovi koje se koriste za unapređenje iste služe kao sama valuta. Razmena sa NPC karakterima je mnogo komplikovanija nego u ostalim igrama, te je potrebno kombinovati više stavki ne bi li se dobila što bolja roba za uzvrat. Pre trgovine sa drugim igračima treba se dobro informisati o cenama i vrednostima itema, jer prevaranata koji čekaju nubove ima više nego tapkaroša ispred Marakane pred Zvezdinu evropsku tekmu. Za okorele solo igrače, postoji mogućnost prelaženja čitavog sadržaja bez ičije pomoći, ne obazirajući se na ostatak servera. Igra vas ni na koji način ne uslovljava na interakciju sa ostalima, a ukoliko ste timski igrač, možete formirati grupe sa još pet igrača. Zajednica je jedna od najprijatnijih u današnjem moru dece i imbecila koji vladaju online igrama. Nema mnogo razloga da se PoE ne proba, igra ne sankcioniše casual igrače, te možete polako, ali efikasno razvijati svog heroja. Za tvrdo jezgro, tu su posebne lige, trke i takmičenja. Za nezainteresovane čitaoce, ispunjenje obećanja sa početka ovog teksta.

Would you like to go for a PEECHE with me?