Šta raditi ako te napadne Dragan Džajić (i ako si Nebojša Čović): FAQ
Nebojša, drago nam je da si nam se obratio za pomoć i da si prepoznao iskustvo koje Tarzanija može da ti ponudi u slučaju iznenadnog napada Džaje, što je, svaki će ti doktor reći, jedan od najčešćih uzroka bolničkog lečenja među muškom populacijom ispod 50 godina u Srbiji. Pošto imaš 54 godine i leđa sačinjena od novca, veza sa podzemljem i đon obraza, verovatno si mislio da si se izvukao – ali, Džaja misli suprotno! I evo ga, spremnog da ti to mišljenje pokaže u praksi!
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Čoviću, j*bo te Zemunski klan i kompletna mađarska privredna komora![/typography]
NČ: Stanite, kakve su sada to insinuacije? O čemu pričamo ovde, o pomoći protiv napada ili o mojoj sumnjivoj prošlosti?
Dobro, Ćoki, samo nemoj da se nerviraš…
NČ: Ćoki? Niko me nikad nije zvao Ćoki od kada je moja tetka umrla u bizarnoj nesreći prilikom blajhanja kose vodonik peroksidom, kada ju je pogodio zalutali metak!
Pa to ti i kažemo. Nije se s tobom zajebavati, ne bismo voleli i mi da skončamo u bizarnoj nesreći. A pusti sad nas – bolje bi ti bilo da obratiš više pažnje na Džaju u ovom trenutku, evo zamahnuo je ka tebi… I promašio i pao u fotelju.
NČ: Pa onda se ne zajebavajte nego recite šta da radim? Matora drtina se nekako iskobeljala iz fotelje, evo ga, namestio je kosmodisk i sprema se da opet zamahne!
Kao prvo, jel nosiš potkošulju?
NČ: Uvek, to me je još Mira Marković naučila. Cvet u kosi ipak nisam nikad prihvatio.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Mada mi žena kaže da mi lepo stoji.[/typography]
E dobro je, onda samo još meti neki šal, jer Džaja izgleda pokušava da te ubije promajom.
NČ: Da me bar udari jednom pa da mogu da mu vratim, ovako ću u medijima ja ispasti krivac. Ne znam šta da radim, kako da najzad u javnosti zadobijem simpatije koje zaslužujem…
Kako bre ne znaš? Zar nisi ti „Kad je teško, Čović“?
NČ: Nego! Jel znate vi balavci da sam se ja bre prvi usudio da Slobi kažem „ne“? Ja sam bre bio logistika 5. oktobra, ja sam sredio situaciju u Bujanovcu i Preševu tako da tamo danas apsolutno nema nikakvih problema, ja sam učinio da jedan mali košarkaški klub iz predgrađa postane regionalno ime i posle to ime plemenito prepustio prošlosti kako bi na njega moglo da se nalepi jedno mnogo poznatije!
Dobro, sada su od menadžerskih ipak bitnije tvoje fizičke sposobnosti, jer Džaja je rešio da ovo mogu da reše samo pesnice… Koje zvižde u prazno.
NČ: Ma gde mi za njega treba fizička sprema, vidi ga kakav je, duša mu je u nosu, a izgleda i većina preostale kilaže.
Au, nisko, Ćoravi, igranje na protivnikove telesne hendikepe.
NČ: Šta ću kad jednostavno ne mogu da udarim matorog čoveka…
Pa izgleda da ne može ni on tebe kao čovek da udari – jer sad je toliko omašio da je završio na persijskom ćilimu koji je Vesović kupio za direktorovu kancelariju na rasprodaji za samo 12 soma evra. Ili je to bio Lukić? Nije bitno, bitno je da je naša Džaja sigurno aterirao na mekano. DŽAJO LEGENDO, USTAĆEŠ OPET!
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Evo, samo da malo odmorim u ovoj fotelji[/typography]
NČ: Da, opet ustaje. I opet kreće neki kao desni kroše. Izgleda da je rešio da isturi kandidaturu za mesto predsednika boks kluba Crvena Zvezda.
A da probate da razgovarate? Priča se da si veliki pregovarač, bar u naručenim PR tekstovima o tebi?
NČ: Evo, probam. Aman, Džajo, šta ti je? Ja samo želim da menadžerski pristupim situaciji koja je naizgled bezizgledna! Želim da izvučem FK Crvena Zvezda i spasem ga kao što sam učinio sa KK – recimo, kupimo Voždovac i nalepimo ime Crvena Zvezda na njega? A? Dobijemo i novi stadion – na vrh šoping mola! Mogućnosti su neograničene, zamisli samo, Ultra bojsi u Zari pre i posle svake tekme! Možemo da naplaćujemo reket, da tražimo sponzorstvo, da obučemo ceo Sever u Njujorker! Džajo… Prestani da toliko škrgućeš zubima, kako misliš da me čuješ reč što ti kažem?
Au, izgleda da je zapao u berzerk stanje koje je odlikovalo stare vikinške ratnike. Siguran znak je kada mu se oči zakrvave a umesto zenice pojave male crvene zvezde… Pazi, opet zamahuje, novom silinom… I da, ovaj put pesnica završava u akvarijumu sa egzotičnim rečnim piranama koji je Lukić – ili beše Vesović? – isposlovao kao kompenzaciju za Bogdanovića od kineskog prvoligaša Lioanoninga!
NČ: Aaa, pirane su svuda okolo! Razmileće se po celoj upravnoj zgradi! Majkumu, kako dišu?
Misterija. Izgleda da im do jaja odgovara klima.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Samo potpišeš, klub snosi troškove ručka. TATABANJA[/typography]
NČ: Ma izlazio sam ja na kraj s krupnijim ribama. Jesam vam pričao kako sam podviknuo Miloševiću „NO PASARAN“ onomad devedesedme…
Pazi, evo ga Džaja opet! Iiii – zaleteo se u ogledalo. Uh, još sedam godina nesreće…
NČ: Hah, smejem se u lice nesreći! Moje menadžerske sposobnosti vole izazov, kao onomad kada sam smirio vrelu situaciju u Preševu, ne znam da li sam to pomenuo…
Mi znamo. Jesi. Nego, reci ti nama – šta kažu tvoje menadžerske sposobnosti na situaciju u kojoj ti se Džaja prikrada sa trofejem prvaka sveta u pozi „Gorštak pred dekapitaciju protivnika“?
NČ: Pa ako je suditi prema dosadašnjem iskustvu, lumbago će se uključiti u pravom trenutku, a trofej će da izleti kroz prozor u spektakularnom luku i završiti u blatu pomoćnog terena.
Hmmm, bio si blizu – završio je na parkingu. I da, izgleda da ćeš morati da investiraš u novu šoferšajbnu.
NČ: Moj novi reno megane za koji još uvek nisam optlatio lizing! Pa ljudi, jel vi mislite da sam ja napravljen od prljavog veša za ucenjivanje bankara?
Hahah, voziš megane, hahhaha, e mislili smo da nećemo čuti ništa smešnije od tebe pošto si se onomad kandidovao za predsednika Srbije, ali ovo… hahahah
NČ: Šta je smešno?
Pa jel znaš šta nam je govorio instruktor vožnje. Megane? MEGA NE! Hahhah, kapiraš, ne samo ne, nego MEGA NE!
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Reci MEGA NE Čoviću![/typography]
NČ: Pa i nije vam neka fora. A i auto zvanično nije moj, vodi se na moju ženu. Kao i sve uostalom, hehe.
Kakva slučajnost, izgleda da ti Džaja upravo spominje ženu… I ćerku… I kevu… I konja.
NČ: E, ne moram ovo da slušam! Znate vi bre ko sam ja? Bez mene ne bi bilo 5. oktobra!
Da, a možda ni 12. marta. Nego upravo nam pade na pamet: možda je zato Džaja tako nadrkan na tebe? Evo, opet kreće… I da, i ovaj put je toliko jako promašio da je završio na podu, srećom, na hrpi nepotpisanih ugovora i dokumenata koja se nataložila za ovih par nedelja koliko je predsednik i koliko je odbijao da potpisuje bilo šta.
NČ: Ovo je prevršilo meru! Zar da predsednik jedne takve srpske institucije bude senilni sujetni matorac koji se tako lako isprovocira?
I koji pri tom ne može ni da pogodi ćoravog gmaza sa metar?
NČ: To vam kažem! Čekaj – ko bre„ćoravi gmaz“…
Nema više čekanja! Zvezda više ne može da čeka! Ovo mora da se razreši, sad i odmah! Ili ti ili on! Ili neko skroz treći!
NČ: Pa valjda ja, nego šta! Valjda ljudi žele nekoga ko ima osvedočene menadžerske sposobnosti, a ne istrošenog bivšeg sportistu koji je ostavio klub u minusu i završio na robiji i sada koči bilo kakvo razrešenje! Zar ne shvatate, sve ovo je samo igra matorog lisca! Dobio je pomilovanje, kao šatro da spasi Zvezdu, a ne radi ništa, samo je isprovocirao sukob da bi mogao da da ostavku i da ode slobodan u sumrak ko Kajzer Sose!
Sve to stoji, ali zaboravljaš jednu stvar. Ljudi najviše od svega žele da bez blama mogu da odu na Marakanu ili pogledaju Zvezdinu tekmu na TV-u, po mogućnosti protiv jačeg rivala od Napretka iz Kruševca. A zamisli samo koji bi blam bio da moraju da žive sa saznanjem da im je to omogućio Nebojša jebeni Čović.
