8 vrsta ljudi u gradskom prevozu

Ukoliko živite u nekoj svetskoj prestonici, gradski prevoz koristite jer vam je tako komfornije, isplativije, brže, i o njemu razmišljate kao o još jednoj uslužnoj delatnosti koja služi da optimizuje egzistencijalnu funkciju – transport od A do B. Ukoliko živite u Srbiji, na gradski prevoz gledate na lakmus koji separatiše socijalnu kategoriju, tj nesrećnike koji treba da izumru od teških bolesti od imućnih careva. Stoga je svaki korisnik gradskog prevoza obično govno ali i obična govna imaju svoju morfološka stanja i strukturu. Kakvu? Ovakvu.

Svirači

Uglavnom mali ganci mada bude i izuzetaka u veličini a i nekad orkestar bude manje obojen. Svirači najčešće idu u paru, jedan cepa neku skrnavu harmoniku a vačpe peva Đurđevdan, Ciganin sam al najlepši ili nešto aktuelno ali da opet malo vuče na patetiku i vekovnu patnju Kebinih sunarodnika. Vokal je uvek maksimalno istrilerizovan a dete u zavisnosti od godina (najčešće ima od 4 do 7) pravi kardinalne greške u lirici i sve zajedno zvuči poprilično užasno. Istina, desi se nekad da orkestar kida realno ali takvi su retko po busevima već svesni svojih kvaliteta, zauzmu neko od mesta u podmeznim prolazima ili čak Knezu gde mogu mnogo bolje da zarade jer prosek dobijenog keša u vožnji ne prelazi osam dinara po liniji prevoza.

Lik + kargo od dve i po tone

Znaš ono: pet popodne, špic u maksimumu, svi popizdeli, jašu jedni po drugima, koleno jednog lika je ušlo u abdomen neke ribe a baba se ugnezdila pod pazuh četvrtog lika koji se pičkara sa ovi prvim jer ne mogu da utvrde ko gazi po čijim nogama, borba za poslednje preostale atoma interautobuskog kiseonika, putuje se od stanice do stanice toliko da kroz prozor gledaš dedu bez ruku i nogu koji imitira kretanje puža golaća i tutnji pored vas, da ima prste, pokazo bi vam kurac njima. Onda se konačno otvore vrata, kontaš biće bolje, ono izađe 8 ljudi, uđe 22 i neki brat pokušava da unese ćerku i njen miraz – drveni šifonjer od punog drveta, ručni rad, težak ko rusko oklopno borbeno vozilo. I ugura ga, jebotebog.

Penzioner

Volšebnik izlaska sunca se najčešće pojavljuje u prepodnevnom špicu. Dok ti vadiš krmelje i duša ti poluspava a polurazmišlja o tome da ćeš još 30 godina da rintaš za bombone, penzioner ustaje, budi kokoške, brije se, pije kafu, doručkuje, odspava, odgleda jutarnji program i oko osmice krene lagano da obilazi gradske pijace da bi kupio robu u vrednosti sedamnaest dinara. Na putešestviju koristi zembilj na točkiće kojim ti raspara pantalone i ostavi štraftu na cipeli. Umesto izvinjenja, u kolaboraciji sa još pet penzionerskih satrapa ti jebe mater nevaspitanu jer brzinom svetlosti nisi oslobodio sedište da on sedne iako ti se prikradao iz leđa i nije bilo teoretske šanse da ga primetiš. Veoma treba da umre.

Puma letnjeg meseca

Jedno je sigurno, sajtovi po Srbiji moraju da prestanu da pišu kako se pojedini ljudi tuširaju jednom nedeljno a i dalje mirišu na dečju nevinost. Naš čovek to shvati ovako: ok, sad mogu da bacim portorikanca jednom u sedam dana i svaki dan da se vozim na posao od Medaka do Zemuna i nazad, uveče odem na fudbalicu i mirisaću ko polja lavande. Puma letnjeg meseca dakle nije iz priče „beskućnik sam – sapun je van mojih platežnih moći“, tog čoveka zapravo samo boli kurac što će oko sebe da napravi černobilsku katastrofu.

Socijalni slučaj

Overlord tramvaja dvojke od oktobra do kraja marta. Zaista saosećamo sa ovim čovekom i sigurno da nije njegova apsolutna krivica što jede kiflu dnevno, nema gajbu i što se poslednji put oprao za pretprošle Mladence, ali najtopliji savet svim korisnicima gsp-a da je bolje da idu peške na minus 20 nego da osete harmonične talase koje emituje ovaj izvor.

Slučajni korisnik gradskog prevoza

E njega uočiš kao crnca u Alabami pre građanskog rata. Deluje žestoko rezignirano jer mora da se vozi gradskim prevozom pošto mu je auto kod masjtora a zapravo nije ta klasa da iskešira taksi ko čovek. Dakle, samo klasičan palančanin – mlatikurčina. Ipak on je voljan da plati uslugu transporta ali će onako nabusito da priuputa „kako da ukucam kartu, objasnite mi, ja ne znam jer se vozim uvek svojim autoobilom a sad me muka naterala da se gužvam s vama stokom“ i onda će da vrti glavom nešto u fazonu „jebote, koja zaostala tehnologija, zašto ne bismo plaćali hologramom ili snagom kvantnih misli kao sav normalan svet“.

Klinci iz škole

Svako ko se nekad vozio gradskim prevozom u vreme kad se klinci vraćaju iz škole a istog časa se nije zavetovao da decu nikad neće imati ili ako ih već ima da će ih ubiti davljenjem u wc šolji je kompletan idiot. Deca su najveće zlo gradskog prevoza, značajno gore od pokojnog Ace Noge, svih prosjaka, ljudi koji regularno smrde i Kaleta gospodara vremena (krajnje je vreme da se složimo da je lik zapravo enormno dosadan i da nam ga je pun kurac, ae odjebi više). Oni su bahati, bučni, agresivni i uvek misle da su centar univerzuma, što jako uznemirujuće deluje s obzirom da se kreću u čoporima. Ljudi, stvarno koristite kondome, ne može se više ovako.

Šoferov ortak

Mnogo jak brat. On se pojavljuje samo u trocifrenim linijama ili onim koje osplužuju delove grada iz Tolkinovih sumornih fantazija tipa 50, gde je sasvim normalno da vozač stane van stanice ili promeni rutu radi obavljanja kakve transakcije koja mu donese materijalnu dobit. I tako majstorov ortak uđe negde na sred livade u bus, ali ne na vrata na koja ulaze obični smrtnici već na ona projektovana samo za vozača i njega i onda malo drugarski priča sa ortakom šoferom, a malo žvaće kašičicu od prekjučerašnjeg espresa iz SUR Merak i gleda preko šipke sav onaj raspali svet u fazonu „lol marvo, gde sam ja a gde ste vi“