Intervju sa Ivanom Španović

Sedeli smo u prostorijama redakcije i čekali Ivanu da se pojavi. Stigla je na vreme.

– Zdravo Ivana, dobrodošla u redakciju Tarzanije.

– SRBIJA!

– …? Hehe, evo izvoli, sedi.

– OVA MEDALJA JE PRE SVEGA ZA MOJ NAROD SRPSKI.

– Ok, sedi.

– JA NE ODLUČUJEM DA LI ĆU U BITKU PO TOME KOLIKA MI SILA PRE…

– Dobro u pičku materinu, sedi jebeno, da počnemo sa intervjuom. Tako. Čekaj jebote, zašto sedaš okrenuta mi leđima?

– Bulja.

– Šta bulja?

– Moja bulja. Čuvena Španović bulja, jedini razlog zbog kojeg sam popularna iako se bavim jebenim zatrčavanjem uz stazu i ripanjem u bazen peska. Mislim, što je najgore jesam ja popularna delom i zbog mojih dobrih ripanja, ali ipak bulja je ključna. I onaj međed Kolašinac je ostvario dobre rezultate u svom departmanu, takmičenju bivola u bacanju male ali poprilično teške kugle sa svojih vratina, ali nikog ne zabole kurac za njegovu rutavu sandžačku bulju.

– Dobro, ali treba da razgovaramo, intervju kapiraš. To se uglavnom radi licem u lice.

– Znam, ali kopka me strašna sumnja da možda nisi video jednu od 378 slika mojeg buljagera koje kačim na instagram, fejsbuk i tviter i koje slikaju novinari eminentnih časopisa poput Sveta i Heloua, pa bi da se nagledaš sad.

– Neću da razgovaram sa tvojom guzicom jebote…ok, pazi ovako. Ako se ne okreneš, neću videti ostale lepe delove tebe. Recimo tvoju facu potopljenu u pun asortiman mejblin njujork proizvoda, tvoje ženstvene raznobojne nokte kandže ili tvoje trbušnjake. Realno, primetio sam ja bulje po netu, ali vidim i da ti nije skroz milo da budeš „bulja devojka“ i da pokušavaš da diverzifikuješ svoju ponudu.

– U pravu si.

– Dakle Ivana, ti se prezivaš Španović? Da li tvoje prezime govori nešto o tebi, recimo da si našpanovana za vrhunske rezultate, kao reketi Novaka Đokovića na primer?

– Apsolutno. Novak Đoković je najveći ambasador naše zemlje i neko ko je svetionik ostalim srpskim sportistima, a tu računam i Kolašinca balijandera lolo, dakle svetionik, u daljem radu ka sjajnim rezultatima kojima radujemo ovaj naš narod, širimo ime Srbije po svetu i utičemo na multinacionalne korporacije da ulože enormne svote novca u Srbiju.

– Da, reci nam nešto više o tome.

– Pa evo recimo ovo zadnje dvoransko prvenstvo što je bilo, u publici su bili i predstavnici Filipsa koji su inspirani mojim ikarovskim letovima u bazen peščurine odlučili da otvore pogon za proizvodnju daljinskih u Ivanjici, koji bi trebao da zaposli oko 900 radnika.

– To je zaista sjajno. Svaka investicija je više nego dobrodošla.

– Baš tako. I to je na kraju dana, poenta onoga što ja, Asmo, Nole, Ziki i Mađarovski radimo. Doneti osmehe na lica naših sunarodnika, naših braće i sestara. Jer samo ako bude svako imao mnogo para, biće bolje.

– Guglajući tvoje slike primetili smo jednu posebno opasnu, gde stojiš nalakćena na sto, piješ red bul i imaš bočni izrez na majici, koji nam otkriva da na plećki imaš tetoviranu kartu asa sa mrtvačkom glavom i nekim, ne sumnjamo prigodnim tekstom sa strane. Možeš li nam reći nešto više o ovoj tetovaži, šta ona znači za tebe?

– Da, ova tetovaža govori mnogo o meni. Osim toga da sam seljančura koja svoje telo tretira kao zid javnog vecea na kojem valja crtati grafite poput jebene kosturske glave na jebenoj karti za igranje, ova tetovaža odražava moju snagu kao osobe, i to na dva načina. Naime, prvo lobanja je baš zajebana, tvrda i zastrašujuća, a zatim tu je i as, koji je kao što znamo najjača karta u većini kartaških igara, osim u mau mauu, mada i tamo ima zaista opasnu ulogu, vežeš par kečeva, poklopiš i eto belaja u planovima tvojih protivnika, da vidiš kad krenu da se izbacuju žandari u panici.

– Ti i Asmir ste skoro bili na prijemu kod premijera. Da li se Asmir osećao uznemireno ili uplašeno za svoj život, s obzirom na to da Vučić ima istoriju obećavanja masovnih egzekucija Asmirove religijske skupine ako oni tu nama nešto ovo ono.

– Ne, Asmir je svestan da se premijer Vučić promenio. Uopšte, svakome treba dati drugu šansu, ljudi stare, menjaju se, uče, otkrivaju nove stvari, prodaju Amerikancima čmarine i postaju njihovi satrapi, sve su to neki od razloga za promenu čoveka.

– Kakvi su tvoji dalji planovi?

– Pa svakako ću se oprobati na Olimpijskim igrama sledeće godine, a verovatno i na onim tamo, 2020. To mi je najveći cilj, odličje sa OI. Svetska i evropska prvenstva su kul, ali zna se koje takmičenje je najvažnije merenje kurčina nacija kroz sport. Posle 2020. pogotovu ako uzmem neku medalju na Olimpijadi, mogla bi da onjušim malo političku scenu i zabodem ministarstvo sporta, kad može Vanja Udovičić, što ne bi i ja. Pogotovu ako premijer do tada postane Novak Đoković, kao nosilac liste „Srki Đoković – za uspešnu Srbiju.“

– Znaš da je konkurencija na OI dosta zajebanija jer se svi najbolji posebno spreme za to takmičenje, pojavljuju se i crnkinje.

– Da, potpuno si u pravu, sa te strane Evropsko prvenstvo je najzahvalnije, ali već sam bila treća na Svetskom, mislim da mogu da konkurišem za medalje i na Olimpijadi, pogotovu ako ovi naprednjački bolesnici otvore malo novčanik i iskeširaju mi neki do jaja doping, reci koliku spin-loboto-pajdo vrednost ima medalja sa Olimpijade, pa mogu da sruše tri helikoptera ako izripam do srebra dva dana posle toga, jebo helikoptere.

– Realno. Ivana, hvala ti na razgovoru.

– Hvala vama, pozz.