Pekara kod dva brata

Bilo bi jezivo da smo svi isti, zar ne? Zamislite hiljade sivih zombija koji šetaju gradom u istom ritmu, misle isto, dišu isto, vide isto. Žele isto. Strahota. Razlike su lepe dok svi imamo dovoljno tolerancije prema istima. Problem je što za taj pojam “tolerancije” uglavnom zna samo jedna strana. Ona mudrija. ————————————————————————————————————————————— Majka je imala blizance i da bi ih razlikovala jednog je malo udarila po glavi. Jedan od njih dvojice se izvukao. ——————————————————————————————————————————————

Njegova  priča o dečaku sa velikim problemom (izdaja četvrtka 12.)

Dečak je upao u veliki problem – našao je negde kutiju cigareta. Inače, bio je vezan za invalidska kolica zbog čega i nije mogao da bude više od onoga što su od njega očekivali. Jedini most sa njegovim Ja postala je kutija cigareta. To veče je bio kraj prozora i pušio poslednju. Nije hteo da baca pikavac, već ga je polako ugasio u kristalnu pepeljaru. Kamenom koji je jednom doneo kući razbio je prozor i ugledao u njemu svoj odraz. Dim iz cigarete se pretvorio u gustu maglu koja je ispunila čitavu sobu i postala toliko jaka da ga je podigla iz kolica i ponela prema prozoru. Zakoračio je kroz prozor – i prohodao.

Bratova priča o dečaku sa velikim problemom

Pa, sad, šta ja znam, to je, valjda, bio neki nepokretni klinac koji je pušio, a matori mu nisu znali, ili su mu branili, a njemu puk’o film i bacio se sa sprata. Jes’ glupo, al’ ja sam tako čuo. Mada, možda jeste bilo tako, znaš, nije taj sigurno bio čist – pa ko ne bi poludeo da je obogaljen za čitav život. A i ti njegovi – znaju da imaju neuračunljivo dete i ostavljaju ga samog u sobi sa prozorima. I da su ga barem vezali, nego ono kotrljalo po sobi, došle mu lutke i: Fijuuu! Čudo da se mali i ranije nije ubio. Sad roditelje malo preispitati.

 

 

Njegova priča o dve nežne devojke (smrt petka 13.)

Jedna je odrastala pored prodavnice za dečake. Druga je odrastala uz priče za dečake. Bežeći od neprirode, postajale su sve nežnije i nežnije, odbacivši ostatak sveta kao nešto tuđe. Kao nešto njima strano. A onda su pronašle jedna drugu, ili možda same sebe, ili možda samo nekoga da ih ljubi gde ne mogu same. Bežeći od neprirode, ostatak sveta je postajao sve grublji i grublji odbacivši dve devojke kao nešto tuđe. Sreća je, za sve njih, kao što to obično i biva, ostala negde između.

Bratova priča o dve nežne devojke

E, majke ti, jesi li gled’o ono sinoć? Nisi!? Ma pusti, bio neki pornić sa nekim ribama, umalo nisam drob povratio- ono je bolesno. Znam ja ima ljudi, lože se na svašta, al ovo bih baš zabranio. Pored tol’kog muškog sveta… ajd’ da su neki gabori, nego sve ribetine, ne znaš koja je bolja, koja ima veću sisu. Pobesnelo to, more, ne zna šta će od sebe, pa u’vatile jedna drugu! Sutra će da nam šetaju po gradu, da traže svoja „prava“. Nekad se i znao neki red, danas je ovo sve go kurac.

Njegova priča o Trećem svetskom ratu (osveta subote 14.)

Samo ja pored mora. Osećam se kao zvezda, ovako pobegao od ljudi, za slučaj da su uopšte čuli šta sam im rekao. Okean spira cipele sa mojih stopala. Gledam oko sebe i ne mogu nigde da nađem svet. Samo sam ja pored mora. A onda su se iz safarija vratili neki ljudi – slike- Dorijana Greja- sopstvenih medalja. Psovali su me i ružno udarali gvožđem u glavu i nisu mi dali da ostanem sam.

Bratova priča o Trećem svetskom ratu

Čoveče, jesi li video ono? Gledaj ga – ostavi li koji orden i za druge? Da mi je samo jedan njegov dan, pa nek’ ostanem i bez ruke. Šta je taj sve preživeo! Vidi se, pametan, iskusan čovek, jedne ne progovara. Ma da mi je barem sedam njegovih dana, dao bih i ovu drugu ruku. Nek puše kurac ostali miševi!

 

 

Njegova priča o dečaku koji je ostvario snove (pobeda nedelje 15.)

Svaki dan je ustajao pre svitanja. Trčao, trenirao, ostavljao sebe. Ponekad je loše išlo u školi, ponekad kod kuće, al odustajanja nije bilo. Jednog dana otac je otišao negde i više se nije vraćao. Postalo je teže, čudno su ga gledali. Trenirao je jače, trenirao je više. Tražili su mu novac, nije ga imao. Onda ga je jedne subote mamin prijatelj poveo na trening sa dečacima kojii su bili kao on. Koji su trenirali i ćutali. A i kada progovore, progovarali su na nekom čudnom jeziku. Godinama kasnije, ostvario je svoj san, pevao je himnu svoje zemlje na parketu.

Bratova priča o dečaku koji je ostvario snove

Ma, ko, onaj debil? Pa jesi mu ti video facu? Izgleda kao pravi mali razmaženi buržujčić. Za njega kruže razne priče, prvo da nije bio baš dobar u glavi kao klinac, da su ga ostala deca zaobilazila u širokim lukovima. A i šta misliš kako se upada danas u reprezentaciju? Pa KINTA rođače, kinta. Sam Bog zna koliko se on naplaćao. Dete razvedenih roditelja, ostao samo sa majkom. Možda mu je ona našla menadžera, hehe, kapiraš. Nema ti više danas ništa na pošteno i na rad, samo na pičku i na evre.