SP Brazil 2014 – grupa H

Opis poslednje grupe dolazi u pravom trenutku, pa iako beogradski polusvet za razliku od nas krotkih Vojvođana svuda žuri jer u svom narkomanskom zanosu od opojne droge spid ne shvata da sve što je brzo je i kljuso, ne dam se pokolebati. Odlažem do poslednjeg trenutka. Tako da opis poslednje, jedine preostale grupe, dolazi neposredno pred prve utakmice iste te grupe kad mu je, jelte, i vreme.

Utisak svega do sada je ovaj mali glavati Bosanac rođen u vrletima Njemačke, što se svakako nikad ne događa s voljom, oderavao se od treninga od 3. do evo 20. godine što mu konstitucija i izrađaj obrva nedvojbeno pokazuju kako bi dogurao do prvog tima Šalkea i time zaslužio poziv za reprezentaciju oba Halida. I onda Brazil, Rio, jebena Marakana, 75 soma žvalave skorojevićke buržoazije tamo spremne za selfije, i još nekih 2-3 miliona sirotinje pored TV-a koja je prvi put ostala budna uz fudbal i koja je neuporedio važnija.

Treći minut, polunezgodna kifla u kazan, saigrač ispred spušta glavu taman toliko da eskivira i loptu i odgovornost čime iznenađuje Kolašinca. Cevanica, odbitak pod jedinim uglom koji loptu šalje u mrežu iza, auto-gol. A ispred još 87 minuta pakla Mesija i Aguera. Očekivao sam da se raspadne, da počne da plače a klinac nije ni trepnuo i do kraja odigrao više nego korektno s obzirom na okolnosti. Zato će, nakon sledećeg prelaznog roka, imati veće mesećne prilive od Trebinja sa sve okolnim mestima. Do tada, grupa H.

[typography font=”Cantarell” size=”28″ size_format=”px” color=”#ff8c00″]BELGIJA[/typography]

Neko se možda seća da je Musa Dembele bio prvi veliki talenat ove belgijske generacije. Kao osamnaestogodišnjak je malo pišnuo i po nama u nekim kvalifikacijama ali niko Belgiju nije shvatao ozbiljno. Naravno, ni Musu. Danas Musa gotovo da nema mesta u timu, i to ne zato što se opijao po splavovima i jebao ženske poluproizvode danonoćno, već zato što ima boljih.

Ovi igrači da igraju pod nekom drugom zastavom, Argentine recimo, ili Rumunije, bili bi smatrani za prvog favorita prvenstva. Ovako ni kockarski fanatici ne veruju previše u njih vodeći se tezom A ĐE NA BELGIJU PLAĆU DA STAVIM ŽENA BI ME SATRLA. A žena da je pametna i ona bi stavila svoju plaću na Belgiju, jer ovo što se desilo sa njihovim fudbalom nije slučajno, nije slučajno svaki igrač ili jedan od najboljih ili jedan od najtalentovanijih u svom klubu, a svakako nije slučajno ni to što je belgijska generacija koja nadolazi za ovom – još jača. Zbog toga ne treba obraćati previše pažnju na geopolitiku i to što su izdeljeni i podeljeni po svim osnovama. Španija je takođe pa taman kad pomisliš da će se početi toliko međusobno klati da ljudi u Tunisu neće moći spavati bez pampura u ušima oni osvoje neko veliko takmičenje.

Prvu utakmicu igraju protiv Alžira, a kako Alžiru i to malo što zna kotrljati lopte po travi uzmu Francuzi ja zaista ne znam kojom mađijom Belgija može ovo da ne pobedi. Osim ako ne dobije crveni u prvih 30 minuta i tradicionalno se preda neprijatelju.

[typography font=”Cantarell” size=”27″ size_format=”px” color=”#ff9900″]JUŽNA KOREJA[/typography]

Ova ekipa nije propustila SP od Meksika 1986. što dovoljno govori o tome koliko je fudbal u Aziji bedan. Najveći uspeh su ostvarili kad su bili organizatori, 2002. godine i kad su pokrali sve što nije bilo dobro zakovano za beton ne bi li nekako završili kao četvrti. Princip po kom igraju je jasan i ne menja se nikad, dakle golman plus 10 igrača kojima je osnovna odlika što mogu nestvarno mnogo da trče, a sve ostale karakteristike su im na nivou Ujfalušija uraslog na metar šezdeset.

Za njih, kao i za sve ostale je sreća što su u ovoj grupi. Mogu da je prođu, imaju šanse za to, a onda uvek mogu podmititi sudiju i eto ih među osam najboljih pa se mogu hvaliti severnim komšijama kako oni znaju bolje ćerati loptu dok gospodin Džong ne zapreti oštrenjem bojevih glava.

[typography font=”Cantarell” size=”27″ size_format=”px” color=”#ff8c00″]RUSIJA[/typography]

Braća Rusi dolaze sa korektnim timom kao što uostalom uvek dolaze jer da ga jebeš ako se iz tolike zemlje ne može seloktovati 10 ljudi koji znaju igrati. Liga im takođe postaje sve jača, imaju mnogo tajkunčina koje peru pare preko fudbala pa sve ide svojim tokom i s finansijske strane nema problema. To je važno jer Rusi uglavnom ostaju u svojoj ligi i to ne zato što ih niko neće, već zato što nemaju potrebe nigde da idu a od toga ne postoji ni kraći ni bezbedniji put do jake reprezentacije.

Drugi debeo argument na strani Rusa je Kapelo, trener baš kakav njima treba jer im je uvek problem bio to što Aršavin voli s manekenkama da šmrče kokain, Berezucki ždere vodku, a Keržakov nije normalan sam po sebi i kvalitet nastupa mu zavisi od položaja zvezda i feng šuija. Kapelo bi mogao to da saseče, da zauzda kao cigan gladnog konja pred tuđom detelinom, da našamara šta treba, a Rusi bi mogli da prođu dalje. Od Alžira i Koreje su sigurno bolji, al su oni trezni burazeru i sigurno su došli da tuku dok ne ispadnu i jebe im se za Kopakabane.

[typography font=”Cantarell” size=”27″ size_format=”px” color=”#ff9900″]ALŽIR[/typography]

Dobri igrači Alžira su uglavnom oni koji nisu dovoljno dobri za Francusku pa ne bih mnogo dužio. Pisati kako tu postoje neki Bentalebi i Đameli Mesbasi im neće mnogo pomoći, čak ni u ovoj grupi u kojoj zaista mogu da nažicaju neke tanke bodove, osim u slučaju da im neko od konkurenata doživi masovno trovanje paletnom za doručak pa ga naguze onako zanemoćalog i zgrčene guzice.