Sport iz nekog levog ugla
Kada kamera tokom prenosa domaćeg kupa uhvati kadrom čobana koji na poljani iza korner zastavice ovci pokušava da podari orgazam kako bi dala više vune i sira – to se može smatrati neobičnim. Neobičnim se mogu smatrati i ime kluba Hrvatski Dragovoljac, kao i činjenica da Jens Leman nema problema da se popiša iza gola pred 30.000 ljudi dok je njegov tim u pozicionom napadu.
U ovom tekstu će ipak biti pobrojani potpuno rendom događaji koji su ipak bitni i u nekim sportskim istorijskim knjigama se upisuju ili kurzivom ili boldom jer se ne dešavaju dva puta i nikad ne treba da se zaborave.
Ubijen nakon što je postigao autogol
Naslov možda deluje kao da govorim o prekaljenom zadnjem veznom Borca iz Žabara koji nakon svakog autogola koji postigne od tuge prebije ženu kostobranom i ubije sebe rakijom od grožđa, ali ova priča je daleko manje stereotipna. Naime, od svetskog prvenstva u Americi 1994. godine kolimbijska javnost očekivala je mnogo. Ipak, u odlučujućoj utakmici za prolaz dalje koju je Kolumbija igrala protiv domaćina, nevešti Andres Eskobar je postigao autogol pri rezultatu nula-nula. Ameri su poveli i do kraja slavili pobedu 2:1 i time protivnika poslali kući. Par dana kasnije Eskobar je ušetao u jednu kafanu u Medeljinu, popio produženi sa šlagom i mlevenim jafa keksom, a kad je izašao neko mu je prošao i sasuo u njega 12 metaka nemalog kalibra uzvikujući: „Gol, gol, gol“. Mučeni Eskobar je sahranjen kao nacionalni heroj i njegovoj sahrani je prisustvovalo više ljudi nego Minimaksovoj i Arkanovoj zajedno.
Lokalni nastavnik prirode i tehničkog vaspitanja je 1995. osuđen na 43 godine robije zbog ubistva kolumbijske verzije Džejmija Karagera, a oslobođen je 10 godina kasnije jer za to vreme nije ubio ni jednog zatvorenika niti silovao stražara što se u Kolumbiji ceni i potpada pod dobro vladanje.
Usrao se u gaće pred silnim svetom
Čovek čiju su izjavu: „Fudbal je igra u kojoj 22 odrasla muškarca trče za loptom i na kraju uvek pobede Nemci“ mnogi predstavljali kao svoju u nadi da će bar na kratko biti bitni kao on. Geri Lineker je bivši engleski reprezentativac koji je stekao popularnost Dejvida Bekama na pravi način, a ne slikanjem u gaćama sa fotošopiranim mudima. Geri je nedavno priznao da je na svetskom prvenstvu 1990. imao problema sa stomakom, izvesno zbog toga što je prethodno veče popio kanister crnog piva, pa je morao da čučne i na sred terena izopšti iz sebe oveći izmet. Publika nije primetila ništa, verovatno zbog kiše koja je padala pa su svi bili toliko blatnjavi da su svejedno delovali kao usrani, ali se na snimcima utakmice može naslutiti kako Lineker bere travu i zbog deficita troslojnog Perfeksa njom pokušava da obriše dupe.
Zabio joj nož u leđa
Zamislite da sad neko iz publike Novaku Đokoviću zašije nož u leđa na sred meča. U stvari, nemojte da zamislite jer će vas to toliko potresti da ćete morati da popijete trodon i duplu Travaricu nakon što mi se najebete maćehe zavidne i zloslutne u komentarima. Upravo to se desilo Moniki Seleš, tada prvoj svetskoj teniserki. Ginter Parhe, bolesni poklonik Štefi Graf, koji je svoju minimalističku genitaliju umakao u mlak bešamel sos pre celodnevne masturbacije na nemačku teniserku, je odlučio da je nožekanja od 20 santima najbolji način da joj pomogne da se vrati na svetski tron. Jugoslavija je bila u šoku, moja keva koja ne razlikuje tenis od odbojke je plakala, a ćale pljuvao po televizoru sa katodnom cevi. Rana je zarasla brzo, za manje od mesec dana ali Selešova nikad nije uspela da se vrati na svetski vrh. Ne zato što je zadobila nepoznat fetiš prema golferima i sisanju njihovih nožnih palčeva umesto Negro bombona ili zato što su je bolela leđa, već zato što je verovatno bolelo klitoris da rizikuje život zbog prestiža. Para je već imala dovoljno.
Od tada su organizatori turnira toliko pojačali obezbeđenje da je danas teniseru nemoguće prineti bananu, a kamoli nož – tako da su naš Nole i tri musketara više nego sigurni. Nema brineš.
Druže, ti ćeš meni u Sibir
Iako ti poželiš mnoge igrače da pošalješ u Sibir ili Zabelu ili krematorijum kada promaše prazan gol sa 3 metra za celih 1400 dinara, neko je to zaista i uradio, čak zbog mnogo manje stvari. Edvard Streltsov je bio verovatno najbolji ruski fudbaler sredinom 20. veka i jedan od onih fudbalera na koje su vaginalnu rosu lučile i ozbiljne žene, a ne samo klinke četvrti srednje kao u slučaju Koromana i Rnića. Pred svetsko prvenstvo u Švedskoj jedan vojni oficir je organizovao žurku u kampu nakon koje je Streltsov optužen za silovanje neke dvadesetogodišnjakinje i osuđen na 12 godina Sibira. Tamo je dva puta pokušano njegovo ubistvo, ali je izašao posle 5 godina kada je provaljeno da mu je sve podmetnula Jekatarina Futseva, žena politbiroa, jer je odbijao da ima redovne seksualne odnose sa njenom mlađom sestrom. Vratio se u Moskvu i u kondiciju, potpisao za Torpedo i iste godine ih odveo do titule. Jekatarina se ubila mnogo pre nego što je Streltsov umro prirodnom smrću.
On čeličan, zubi prirodni
Ivander Holifild je u svojoj karijeri uspeo dva puta da pobedi Majka Tajsona iako i on i njegova mama znaju da jednostavno nije bolji bokser. Nije ni do gležnjeva. Prvi put ga je dobio jer Majk nije trenirao, drugi put je mu je Majk odgrizao komad uveta. Prvi put zasluženo, ko ga jebe kad mu je deset kurvi i supena kašika kokaniđe za veče bila bitnija od titule. Drugi put je Majk došao relativno spreman, ali je Ivander koristio isto oružje kao u prvoj borbi. Prilikom svakog klinča udarao je Tajsona glavom jer mu je to dozvoljavala prednost u visini i tako mu zatvarao oko. Sudija to jednostavno nije sankcionisao i Majk je popizdeo, pljunuo štitnik za zube i ugrizao govedo sa uvo. Sudija ga je upozorio, ali kako ga je Holifild prilikom prvog sledećg klinča opet udario čontarom, ovaj mu je ponovo odgrizao komad uveta i pljunuo ga na pod kao žele zeku. Znao je Majk da će ga sudija diskvaliikovati, ali ga je bolelo dupe. Zabranili su mu takmičenje na godinu dana i kaznili ga sa 3 miliona dolara i opet ga je bolelo dupe. On nikad ni nije tvrdio da je sportista, već da je borac.
Ovo je nezvanično naj nefer potez u vrhunskom sportu ikada, ali da je sudija bio normalan i na vreme diskvalifikovao Holifilda zbog kafanskog nabadanja glavudžom, do njega ne bi ni došlo.
Bezbijeve bebe nikad ne polete
Najtalentovanija generacija Mančester Junajteda svoju poslednju utakmicu odigrala je u Beogradu protiv Crvene Zvezde. Rezultat je ostao marginalan jer većina njih nikad nije stigla kući na vruć čaj i ladne krempite. Avion je morao da sleti u Minhen kako bi se nasulo gorivo, a iako prva dva pokušaja poletanja nisu bila uspešana, pokušano je i treći put jer fudbalska federacija Engleske nije odobravala evropska takmičenje i nije želela da odloži utakmicu prvenstva koja je bila na raporedu sledeći dan. Klizava pista nije dozvolila poletanje, avion je probio zaštitnu ogradu i krilom udario u nenaseljenu zgradu. Od 44 osobe u avionu, 21 je poginula na licu mesta među kojima 8 igrača Junajteda. Britanija je bila u suzama. Tačno vreme nesreće je kucalo 15 i 30, a i dan danas stari sat na Old Trafordu pokazuje to vreme u znak sećanja na tragediju.
Film „United“ Džejsma Stronga iz 2011. godine se bavi ovom tematikom iz ugla velikog Ser Bobija Čarltona koji je preživeo i koji je tad imao 19 godina, a danas predstavlja sastavni deo inventara Old Traforda i taliju ekipe. Za razliku od većine filmova o fudbalu može se pogledati, doduše ako si baš dokon, i ako Tin rubrika na Redtjubu nije baš davno ažurirna.
Bolje se igra sa pištoljem na slepoočnici
Ukoliko želiš da pogledaš utakmicu u kojoj je igrana najpožrtvovanija odbrana u istoriji sporta pokušaj da dođeš do snimka meča između Brazila i Zaira sa svetskog prvenstva u fudbalu 1974. godine. To što se tad desilo nije nikada do tada i sigurno neće nikad više. Naime, nakon poraza od Škotske i katastrofalnog poraza od Jugoslavije, Zairski diktator Mobutu Sese Seko je toliko popizdeo da je skuvao gulaš od tašte i rekao da će sve fudbalere i članove njihovih porodica pobiti k’o kerove ako izgube sa više od tri gola razlike. Pošto zairski diktatori retko prete u prazno kao srpski političari, fudbaleri su bukvalno grizli po terenu brazilske zvezde kako bi izvukli živu glavu. U 78. minutu je bilo tri nula, ali su nekako uspeli da se odbrane do kraja.
Kada na kladionici budeš čekao jedan gol da ti prođe hendikep, seti se afričke bede, zna biti lakše.
Loading ...
