Otisak nedelje #7: Prodidži i Srbija zajedno za Peru!

Stigao je ponedeljak, kosa se sinoć oprala, a petak je dovoljno daleko da se vreme provedeno na radnom mestu (nedovoljno plaćeno, dakako!) počne provoditi po internetu, a ne na telefonu dogovarajući izlazak i putne planove za vikend. U nedelji za nama svet se nije promenio iz korena, ali se dogodilo par zanimljivih stvari od kojih će ti neke pomoći da se osećaš bolje po pitanju sebe, a neke će te pak podržati u osećanju kao vnugo. Evo pregleda dogodovština iz proteklih 7 dana, i nedobog da ova nedelja bude išta gora ili bolja – ne talasaj!

Tarzan nedelje: Peter Rhodes

“Nema mi ga Pero, ljudi dobroga srca, de pomoz’te da mu se vrati leš u Englesku”. Ovako je, pretočen u smisao, glasio panični fejsbuk post sestre Petera Rhodesa koji je prodao digitalni kameru da bi sa 500 funti zapalio za vukojebinu Srbiju i posetio Prodidžijev koncert 15. septembra po dvanaesti put u svojoj fen-karijeri. Pošto u Britaniji, jakako, veruju da se ovde još uvek puca na komšiju, a najbolje informisani su eventualno čuli za priču Brisa Tatona, ne čudi što je Engleska policija već posle 24h neznanja Piterove lokacije proglasila da je nestao. U Srbiji je, naravno, najmanji vremenski period nečijeg nejavljanja 48h da bi se prijavio policiji kao nestao, pa se niko nije mnogo cimao, osim napaljenih Prodigy forumaša iz Srbije koji su Peri poželeli svako dobro i da se brzo vrati kući, i dođe dogodine i na Exit.

Crći-pući, uključe se i članovi benda Prodigy u potragu za fanom i prošire vest da ga nema i razdele njegovu sliku. Kad ono Pera bećarina, eno ga na aerodromu, pije kaficu sa reporterom Telegrafa. 3 dana kasnije, doduše… “Wow, kada su mi u hotelu ispričali da su članovi PRODIDŽIJA platili moj račun u hotelu, izneverovao sam!”, kaže nestala bitanga, živ i zdrav sa sve pasošem i koferom. Ispostavlja se da se ne-baš-više-ni-tako-mladi gospodin malko zapijo, dobio tetovažu mrava na podlaktici (zaštitni znak benda), nadrogir’o i otišao da spava na klupi na Kalemegdanu. Iako njegova sestra poriče da je gospodin Rhodes bio pod dejstvom opijata (ajde mršći ukujnu više, ti znaš odande sa ostrva i da je nestao, i dal je dobro, i šta je pio!), činjenica je da je, kada se jednom dozvao sebi, proveo narednih 36 sati lutajući Beogradom peške i bez kinte, pa je nekako skontao i put do aerodroma.

Sestra Kejt je svima mnogo zahvalna i ovim putem pozdravlja tetku u Australiji, Piter kapira da Beograd ima najbolji noćni život na svetu i mnogo se onako oduševio rakijom, po sarmu će obavezno da se vrati, Prodidži su kraljevi, tetovaže su kul, Kalemegdan ima klupe. Još jedan dan u Srbiji.

Mrzeli smo: Komunalnu policiju, GSP, Đilasa, državu i sve njene miševe

Šta reći, kakvu posluku porati. Da li dići svoj tanani glas protiv bahatosti komunalne policije koja čestitog Crnogorca – studenta beogradskog privatnog fakulteta prava, buduću advokatsku fumaru iz Kruga dvojke – tuče u pleksus kao što Kasijus Klej tuče Džoa Frejzera? Da, komunalne pandure mrzimo, to nije ništa novo, ali njima je to u opisu radnog mesta na koje su došli kumovsko-partijskom vezom posle čak nekoliko nedelja obuke da sada idu po zgradama i traže da se utiša muzika i da izvode pijane putnike koji uriniraju po zglobnim autobusima GSP-a. Ali više mrzimo vas koji ste uredno gledali kako ta bahata žgadija tuče čoveka jer nema kartu, najveće vaše dostignuće je da to snimite mobilnim i stavite na Jutjub i da na Blicu napišete „država duradi nešto“. Protiv koga da uradi? Protiv sebe? Pa nismo mi Japan pa da nam država vrši harakiri kad zasere. Što niste skočili da branite svog sugrađanina, da bahatima tu, uživo, objasnite da ne može tako, a ne posle po internetu da serendate kakva smo država i društvo!? Ne, vama odgovara da budete bespomoćni, da uvek neko drugi bude kriv, hoćete uređenu državu, a vi i dalje ostanete neodgovorni (su)građani. Ako je vama iz 95-ice za utehu, isto bi uradili (tj. Ništa ne bi uradili) ni u 16-tici ni u autobusu Veliko Gradište-Golubac – ceo narod je lobotomiziran. Što ne menja činjenicu da ste pičke.

Masturbirali smo na: Modelsice

U suštini izbacile su novi spot, to je to. Zaslepi te sisa, malo nauljene kože i vozi. Ono što nas je iznenadilo je što nam uopšte nije jasno KO su zapravo Modelsice. Na Sindi smo se ložili onomad, onu drugu sa konjastijom facom ali još boljim nogama smo udali u Rusiju…šta god da se posle toga dogodilo, nama niko nije javio, ali jedno je evidentno – ova čeljad ko zna kad su ušla u bend, i dal’ su uopšte svirala audiciju. Pesma se zove “Dodiri u mraku”, režiser spota je Nebojša Babić, a novine koje za sebe veruju da su ozbiljne kažu da će “zadovoljni biti svi, od obožavalaca lateksa do ljubitelja obične golotinje”. Nismo sigurni da je izlazak novog spota grupe “Models” baš tako win-win situacija kako ga gorepomenute novine euforično kite, ali da valja za jedan quicky nasuvo – što da ne! U anonimnoj dojavi smo, usput, saznali da Anastazija Buđić nije više starleta, pošto će uskoro postati i voditeljka! Kako se sasvim slučajno ispostavilo, upravo ova mlada dama je i jedina članica Modelsica sa imenom i prezimenom. A pošto hrabro gazi u vode cenjenog zanimanja TV moderisanja, navodno prestaje da bude starleta. Dedukcijom, opet, dolazimo do zaključka da je muzičar prestala da bude onog dana kad je postala starleta, iako i dan-danas frontira bendom. Dakle, čuli ste muzičari, dajte guzu pa na televiziju, kaki prvi glasovi Srbije i beogradske filharmonije.

Fejl nedelje: Eplove mape

Američki Epl je u stanju u kojem je bila Jugoslavija kad je umro Tito – ili će se raspasti, ili će se pojaviti neko sa još zanosnijom rolkom na koju će ovlažiti svi svetski hipsteri i nastaviti da iz godine u godinu daju 700 dolara za novi ajfon. Kako li su samo ti hipsteri uzdahnuli „Oh my gosh!“ kada su na svoje ajfonove i ajpedove instalirali iOS 6 što kao treba da bude konkurencija Guglovim mapama. Eplove mape uvele su svetsku revoluciju – Berlin je prebačen na Antarktik, šta kurac, nek pocrkaju njemački agresori od zime, švedski Geteborg je sa pravom izbrisan sa lica zemlje, pola Londona liči na Deliblatsku peščaru, a za pohvalu je što su porušeni odvratni simboli kapitalizma poput Kipa slobode i Ajfelovog tornja. Ko se slikao pred njima, slikao se, nema više. I uopšte, veći deo mapa izgleda kao da je uslikan smederevcem, a karta ima manje detalja od uputstva za pranje Fila papuča. Sve to govori da se Epl žešće izblamirao, posebno što su blokirali pristup Guglovim mapama za svoje korisnike pa sada ovi imaju teškoća da u stranom gradu pronađu butik u kojem se prodaju najdivnije marame od kašmira.

Pobeda nedelje: Međed

Medvede u BiH su suša i požari koji su plamteli širom zemlje proteklih meseci konačno primorali da se zbog nedostatka vode i hrane spuste u naselja i kradu plodove iz voćnjaka i med iz košnica, a u nekim slučajevima su napadali i stoku. Beremo karton, krademo šljive, svi smo mi u istoj buli… Brat medo je najčešće bivao zapažen oko domaćinstava u Banja Luci, Kotor Varoši i Bosanskom Petrovcu. Poslednji prijavljeni slučaj dogodio se upravo u opštini Bosanski Petrovac gde je Mićo Runić primetio da ima goste na vikendici. Živi čovek u Petrovcu, ali obilazi ranč u Vedrom Polju gde je primetio polomljena stabla i čuo nekakvo mumlanje i rikanje, ali niđe međeda, kad ja ono – međed u septičkoj. Savu na stranu, medved upao bunar dubok četri metra u kom srećom nije bilo mnogo vode. Meštani su u više navrata smišljali i pokušavali da ga izvuku, ali kad je sve drugo zakazalo, spustili mu ljudi merdevine i razbežali se po kućama, a medo se sam popeo i vratio ušumu da se kaje zbog učinjene štete.

Šamar nedelje

je zapravo šamar realnosti, upućen svima nama koji još verujemo u dolazeći boljitak zemlje i strastveno se interesujemo za sednice skupštine. 27-godišnju Milenu K., majku i ženu koja je primorana da se bavi prostitucijom, je pre nekoliko dana prebio friško punoletni “klijent” pošto nije mogao da mu se digne. Priča je toliko standardna da ti zapravo stane knedla u grlu od nepotrešenosti – Milena se doselila u Durlan (gradska četvrt Niša) sa mužem u potrazi za poslom, muž 12 sati dnevno na građevini, a njoj je prijateljica pomogla da dođe do firme koja je tražila sekretaricu. Šef joj je na razgovoru otvoreno rekao da im treba sekretarica koja bi se ponekad malo i “družila” sa klijentima, što njoj svakako nije bilo ni na kraj pameti, međutim kada je u kadar ušao novorođeni sin, bilo je daj šta daš.

50 evra po seksu, sve standard i laganini, a onda se posao proširio, i student Nikola, kog nikad nije ni viđala, joj je slao SMS-ove sadržaja “tu i tu u toliko sati” i ona mu je od 50 jura vadila 20 posto i ostavljala na recepciji hotela. Mužu nije rekla šta radi, ali oseća da jednostavno zna, pošto dok je on mešao košuljicu za parket 12 sati za 1000 dinara, ona bi za jedno popodne zaradila i do 300 eura. Bilo kako bilo, dete je jelo, a kirija je bila plaćena. Danas, kada su konačno pale i batine, makar i od pederske nejači sa tek niklim brucama, Milena odlučuje da ne želi više da se igra, pošto ima neku ušteđevinu, pa hajd’ da gledamo dalje u budućnost. “Mrzim one koji viču kako nema posla, samo ne znate gde da tražite!”, pročitaćete sve češće u fejsbuk statusima velikih proroka među nama. Jeca, Ceca, iks u keca, samo napred Obilić!