Žene vs. ljudi: kome je lakše u životu i zašto su to Bugari

– …eee, pa vojna pošta 2063 Titove Mošnice, karaula na vr brda a zastavnik Ćevapćemerbegović, mamu mu jebem, zvali ga Ćuluz jer je imo rokljav nos, pa postroji ispred a pička u duši, cvika od svakoga, prošo vojnu al nije prošo uličnu školu krvlju okupane Padine, a mangupi sve pa ti se dogovori sipaj čokolješnjak u drnč, soške smrde na podravku zarđalu, pa ti Ćuluz postroji i uzmi urlaj te podriva se borbena gotovost te slabotaža te ima neko da jede gloginje, samo mrda onim obrvama a brkovi ništa pa strah da te uvati, a preko brda granica, tromeđa, Šiptari i Mađari mamu im jebem, samo čeka da napadne, pa njiova patrola zaluta pa onda veži znojnicu oko čela i po crta ispod očiju od tovatne masti, mitraljez onaj od sto kila u ruku, opšta napetost a kod kuće otac i stara majka ruke krše i brinu, dogoreva slavska sveća kad-

– Koji si to film gledo majke ti, presekli ti „Karaulu“ „Rambom Trećim“? A u pauzama puštali crno-bele drame RTB?

– Ovo ti je sve ŽIVA ISTINA, iz vojske izlazili ljudi bre, ode klipan kosijaner neozbiljan, sluša ljuti rok, posle godinu dana vidiš mladog radnika stasalog da samoupravlja sopstvenim životom, nema dok se sa kazana pasuljine ne najedeš.

– Ti si našo da pričaš o tim stvarima, pa ti si još onda služio civilno u gerontološkom bre, prodavo priču da si subotar, ćaća ti pravio ispraćaj da pomisle komšije Tutinci da ideš redovno, plačući si bežo kad si vido pantljičaru u guski!

– E, jel vidiš šta je život čoveka i domaćina i kandidata za čoveka i domaćina! Ja da se pitam nešto – a daće Bog, zvali me iz stranke da budem u nadzornom odboru vrtića, obećo mi čovek, mali korak za čovečanstvo ali veliki za lično mene, pokrovitelja mališana i ostale čeljadi i nejači na ognjištu puste kuće plakala je majka stara i česnicu baka sprema – znači, ja da se pitam, ja bi ukinuo ova ženska prava, šta kurac bre jednakost, vamo oćemo iste plate, oćemo isti položaj, a kad treba otadžbina da se brani od spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja, belosvetskih lobija, Jevreja, masona, Bugara i ljudi-rakuna, majku im jebem, samo čekaju povoljan trenutak da se ubace u Elektrodistribuciju i sve da raspamete napaćeni narod neplaniranim isključenjima i redovnim održavanjem, kad treba da se stane na branik dajca pod punom opremom onda ajde Sotire, otadžbina zove Sotire, žene i deca plaču Sotire, kuće gore Sotire, osveti Kosovo Sotire, Dubrovnik je srpski Sotire, Bog oće čačansko pečenje u Milvokiju Sotire – more, mamu vam jebem, sedi kući i vidaj ratnikove rane, Kinder, Kuche, Kirche, što viko Njegoš na Lovćenu što spava i jebe karijatide, kekekeke, kontaš, KARIjatide.

– Ju, stoko jedna, jebem ja tebi Zoricu što te rodila, sram te bilo, protivniče napretka, kočnice progresa, reakcijo gnusna i Duško Koraću! Nosila te majka stara pod srcem u utrobi devet meseci, ranila tebe pa sebe, vitamine i kiseline folne rokala, zubi joj ispropadali, nije smela da krade voće po komšiluku da ti ne ostane beleg u obliku mušmula preko guke na nosu, pupak si joj istero ko šilo da viri, u mukama te rađala dvanes sati, đubre jedno – da se razumemo, đubre si i ti i Zorica, završila sam višu kozmetičku i ko svaki intelektualac volim da se izražavam slojevito – i ti to numeš da ceniš a troje zlaaaaatne dece smo izrodili svo troje ko jabuke hibridne greni smit, kise malo al ima ko voli.

– Zoricu u usta da ne uzimaš, to mi je stara majka mučenica rođena prepodobna, nema takvih žena više, Sibin dođe sa njive pa izuj opanke, cveće na tapetama vene i golub jedan što smo ga vabili Primakov počinje da kašlje, zapatio proces tututu daleko bilo, a majka stara ni pet ni šest nego lavor sa vodom pa propiraj i sve među prste trljaj, a na smederevcu šta? POPARA! A mi mali plačemo onde u vunenim čarapama, čekamo da ćaća zavati kašikom drvenom pa i mi da jedemo, sve smo se bili ko će od korubine da dovati, trpela je Zorica muku i sirotinju, al nas je sve iškolovala od svoje bede i boračke penzije, i to sve u najbolje škole, znaš ti bre šta je srednja tehnička u Titovoj Mitrovici?! To je bila škola DELIŠES! Kad dobiješ četvorku, Musa uvati za zuluf pa demonstriraj centrifugalnu silu gde je f=m*v2/r! I nije r faktorijel, nego se ja to derem kolko ja to i danas znam u po noći sad da me neko pita, takva je to škola bila! A vi žene danas samo oćete neki kurac prava, a ne daj Bože neku dužnost da vam daju!

– Al se mi porađamo i držimo vas čistim i urednim i kuću vam držimo, to bre nije dužnost, to su bre robovlasnički odnosi, to je prvobitna ljucka zajednica, to je kromleh i dolmen i onaj buljavi iz Lepenskog Vira! Tebi neko da čisti i pegla i pere i kuva, to je dežurstvo dvaesčetri sata, Biljo opeglaj mi košulju, Biljo odlepi mi čarape od parketa, Biljo ishobluj mi žuto zgaća, Biljo krkni još pešes jaja da pokriju tu slaninu malo, Biljo aj ti gore, ražalostio mi se miloje nešto. Kad smo se upoznali, ja reko ovaj se pere o jačim svecima-

– Sram te i stid bilo, svake subote!

– i o Božiću, da ti kum ne reče visila bi ti ona šargarepa sa žvala, a ti prodavo priču da si gracko dete i da svirate klavir, Sibin ti sviro klavir kad ga nahvataše u državnom zabranu, a on još popio pa pevo Druže Tito, zadavi se kitom, nema kuma da ti čuva šuma i zaglavi prdekanu mesec dana, sva sreća hapsio ga moj ćaća, inače bi se javljo kod mog strica svakih mesec dana da referiše ko je šta reko u radnoj organizaciji, nema, zaostali ste pa Bog. A decu što sam ti rodila, tri komada, trebalo je to proterati kroz rupu fi dva, a boli moliš Boga da te uzme i prekine muke jer ti govedo nisi teo da se dogovoriš da mi daju epidural, bilo ti mnogo trista maraka, a znam da si ih potrošio na spojlere za forda-

– E bre ženo, baš si pička, ne mož da otrpiš pola sata, ja vadio zub na živo trepnuo nisam, a ti ne mož da proteraš novorođeno živo biće kroz potpuno neproporcionalan otvor pa moraju da te seku pa da se oporavljaš danima, stvarno…

– DVANES SATI ISTERUJ NASLEDNIKA PRVENCA IZ ORGANIZMA i eno ga leži ko trupac preko kauča, neće duči neće da se zaposli, al šta ću, sin majkin, moje čedo, to mi je odbrana i zaštita i kurac dušmanima, kaki mi je lep, joooj treba kredit da dignem sutra da mu dam pare dima za cezar salatu da plati devojke da jebe, pile majkino. Jes, imam i dve ćerke, doduše, i to je tačno.

– E kako se brineš za njih dve, bolje da si ih u kontejner bacila, nemaju deca najnoviji ajfon da kupe, sve moram ja, ćere moje, ko će sutra čašu vode da mi doda ako neće one, ljubi ih ćaća onako vetropiraste, kako znaju u životu da uživaju, a more a planina, to sve na mene, jednu mladost imaju, al najviše volim što su poštene i patrijarhalne, sve znam, moraju sise da se izbace, danas je to moderno, neću da se izdvajaju al može koji oćeš džip do kuće da ih doveze, ja znam da je to moja krv i da su ispravne, tako sam ja to vaspito, ja kažem : ŽENAMA JE ŽIVOT KO PJESMA!

– E da znaš nešto: SUTRA IDEM KOD BABA FRUMOAZE DA TI PREBAJE PA DA VIDIŠ ŠTA JE ŽIVOT ŽENE MUČENICE, GDE DIJALOG NE POMAŽE, TU VLAŠKA MAĐIJA NUDI REŠENjE!
(posle neđelju dana)

– Kuku, nedelju dana kako mu baba Frumoaza bacila mađiju, a on se zaključo u sobu i ne otvara, samo traži hranu i vlažne maramice da mu se doture, ne znam dal je živ, pomagaj majstor-Temelko, premirem od brige, ipak mi je to čovek!

– Ama ne beri gajle, namigni mi, ajde na zdravje, sg ću ti obiem bravata, samo da sme živi i zdravi i nesum Bugarče, imam mikroklima.
(brava škljoca i vrata se otključavaju, a na krevetu gola rutava i brkata žena mesi sise i mrmori AAAA SISE, SISE, BOGAMI SISE)