Društvo izobilja ili šta da radiš ako si glup?

Ako ste ikad učili, ili nedajbož’ studirali ekonomiju, sigurno ste se, na samom početku, susreli sa njenom osnovnom pretpostavkom: resursi su ograničeni. Ova pretpostavka kasnije utemeljuje zakon ponude i tražnje i odgovara na sva vaša retorička pitanja tipa – Sudbo kleta, zašto teram jugića a ne BMWa?

E, vidite, to što su vam rekli, to nije tačno. Ili bar nije tačno na onaj način na koji ekonomisti to smatraju. Iz tog razloga, i zbog inspiracije odličnim tekstovima poslednjih dana (o vanzemaljcima i o Fermijevom paradoksu), rodio se ovaj tekst. Pričamo o dolazećoj neminovnoj promeni ekonomske paradigme i društvu izobilja.

Kao i uvek, valja početi kratkim istorijskim pregledom, da bi se stvari bolje stavile u perspektivu.

Kuke i motike – srednji vek i pre

Prvobitna ekonomska paradigma, u starom i srednjem veku, mogla bi se najbolje opisati rečju retkost. Sve je bilo retko i nedostupno: hrana, materijalna dobra, obrazovanje, zdravstvene usluge itd. Zato je to doba obeleženo upotrebom fizičke sile, kako bi se ono malo dobara stvorenih mukotrpnim radom većine stavilo u službu povlašćene (dobro naoružane) manjine. Energija se svodila na broj ruku i kopita s kojim ste raspolagali. Centar sveta je, zbog mnogoljudnosti, verovatno bila Kina (mada to tada i nije pravilo neku razliku).

Vi radite, ja se igram sa crkvom za barbike, lol

Das Kapital – Industrijska revolucija

Tu srednjovekovnu idilu je totalno ujebao jedan Džejms Vat. Smislio je mašinu u koju investirate ugalj, a iz koje dobijete korisnu mehaničku energiju u obliku obrtnog kretanja. I bi čudo. Odjednom su vlasnici mačeva postali vlasnici parnih mašina u pogonima za proizvodnju tekstila, konzervi, pušaka itd. Al negde tada su skapirali da će najviše profitirati ukoliko sve to proizvode u masivnim količinama i prodaju velikom broju ljudi – dakle tadašnja ekonomija je promenila samu sebe: Odjednom su svi živi radili na proizvodnji proizvoda X, dobijali za to platu koju bi promptno razmenili za proizvode Y i Z. Energija se sada dobija iz fosilnih goriva, te se u ime pristupa istim prave mnoge pizdarije. Centar sveta su sada Britanija, Francuska i Nemačka. Ali u tišini, dok se Džon, Johan i Žilijen svađaju čija je krv skuplja i bolja, pojavljuje se četvrti igrač…

Svi bi ajfon – Postindustrijski svet

…koji u tišini stvara 50 najboljih svetskih univerziteta na svojoj teritoriji, nenormalno usput budžeći nauku, i koji već u maju 1945. svima pokazuje huz da bos!

Šta kome nije jasno?!

Od tada pa do danas, ovaj igrač i njegovi drugari su nanizali istorijski neviđen broj novih industrijskih revolucija: mlazni motor i supersonični let, mikročip, kompjuter, internet, genetski inženjering, nuklearna fuzija itd. U ovoj eri, izvori energije su fosilna goriva, sunce, vetar, atom. Energije ima puno, ali nije neograničena. Svakom novom industrijskom revolucijom sve više smo se udaljavali od prethodne paradigme ’’svi rade i svi troše’’ a išli ka novoj ’’svi troše, poneki rade’’. Dakle treća ekonomska era čovečanstva je era konzumera.

Ono što je karakteristično za svaku promenu ekonomske paradigme je napredak nauke. I šta sada kada ekstrapoliramo trenutnu brzinu tog napretka i zapitamo se šta će da bude za 50, 100 ili 150 godina? Jebeno drugari! Energija postaje (praktično) neograničeno dostupna i njena cena je 0. Materijala ima dovoljno jer smo skapirali kako da sve što istrošimo recikliramo, a i ako zafali, tu je fuzija da napravimo šta god nam treba. Fizički rad postaje bezvredan jer tu su roboti koji fizikališu a jedino traže besplatnu energiju. Fabrike i korporacije gube smisao jer svako može sebi da odštampa šta god mu treba 3D printerom. Došli smo do tačke da svi mogu da troše a skoro niko da radi. Došli smo u 4. deo. Došli smo u društvo izobilja.

Čekaj KKnD bate, ti nama kažeš da ćemo moći da ladimo jaja, pijemo fraj vops, gudriramo se besplatno i po ceo dan karamo dobre pićke robotice dok se vo okreće na ražnju a Đani nam peva na uvce?

Jebem ti ženo majku, odo ja u novo doba.

 Moust lajkli not. Iako su sve ove stvari tada besplatne,  to ne znači da su svi resursi neograničeni. Jebiga, nismo skroz ubili ekonomiste – govna umiru teško. Ovo se primarno odnosi na resurs životne sredine. Kada konačno postanemo civilizacija tipa 1, to nije game over, nego kume ima dalje do tipa 2 i 3. Što znači da nam je interes da nastavimo da postojimo neko vreme dok ne nabudžimo nauku za novi level.

Ovo nas dovodi do neprijatnog poglavlja. Ako konzumeri više nisu neophodni za razvoj ekonomije, koji će kurac na planeti onda 7 milijardi ljudi? U novom svetu gde je jedina valuta kreativnost i genij, šta da rade everidži? Posmatrajte to na praktičnom primeru: U većem supermarketu pored vas radi oko 30 ljudi. Šta sa njima kada robu počnu da pakuju roboti, a kese sa namirnicama vam doturaju dronovi na kućni prag? Šta sa vozačem autobusa u svetu u kome svako ima automobil koji se sam odveze na zadatu koordinatu? Šta sa onima koji proizvode i održavaju autobuse? Šta sa… nastavite sami niz.

Bate KKnD, nemoj si gistro, neka naroda nek se zajebava. Šta oni kome smetaju da lade jaja po ceo dan?

Nema šaje. Mi ovu planetu polako ubijamo emitovanjem raznoraznih gasova u atmosferu. Pri čemu svi pomisle na sagorevanje uglja i nafte i ispumpavanje apsolutno masivnih količina CO2 u vazduh. Pomisle i ne budu u pravu. Jeste li znali da je metan 21x štetniji od ugljen dioksida po naš ozonski omotač. A znate li šta je broj 1 izvor metana na svetu? Kravlji prdež! Ne jebem vas: Na svetu ima 1.5 milijardi krava, ko zna kolko koza i ovaca, koje prde i podriguju skoro čist metan u atmosferu. Proizvodnja hrane je daleko najštetnija aktivnost kada je ekologija u pitanju.

Bate KKnD, moderni smo mi, postaćemo vegetarijanci, ovo ono!

Vegetarijanci su pederi. Ljudi moraju da jedu meso. To kaže nauka. Problem ćemo rešiti tako što ćemo ili sintetizovati hranu (što je ogroman hassle za ovoliko ljudi) ili pobiti cirka 6 milijardi ljudi (i gomilu krava s njima). Bojim se da će čovečanstvo, istorijski sklono sukobima, pribeći ovom drugom rešenju. Rat, virus, zračenje neko će već izabrati način i kriterijum ko ostaje a ko ne.

Bate KKnD, jebeš ti to. Hajde da pobijemo sve naučnike, uništimo kompjutere i robote i mirni smo?

Teško rođaci. Pokazalo se da se napredak čovečanstva ne može zaustaviti. Gladi, bolesti, nacizam, Ivana Žigon, Kju Kluks klan, radikalni islam, turbofolk, Srpska Pravosnažna Crkva doo, serija Srećni Ljudi – sve su to minorni distrekšni koji ni za trunku nisu uticali na čovekov san da se oslobodi stega fizičkog rada u svrhu opstanka i rešenosti da nešto učini tim povodom.

– Ivana, kažite nam, kada je u pitanju proizvodnja energije za civilizaciju tipa 1, koji termodinamički ciklus pokazuje najveći potencijal? Organski-Rankinov? Kalinin?
– Pretkosovski ciklus, naravno.

Mi kao vrsta umemo samo napred. Jedino što može da se desi je da udarimo u great filter (vidi prethodni Nerd Talk). Sve navodi na zaključak: ukoliko tvoj korteks proizvodi samo entropiju, ukoliko ne umeš da stvoriš pomoću viših moždanih funkcija neku apstraktnu ili materijalnu stvar koju bi neko drugi želeo, jebiga brate!

KKnD bate, da se vratimo na pitanje iz naslova, pa šta da radimo mi što smo glupi? Što nismo čkolovali?

Dumrete.

Savet o umiranju dao i tekst poslao čitalac KKnD. Ukoliko i ti imaš dobar tekst i ovako nadrkanu skraćenicu za niknejm, budi vredan i pošalji nam ga na fanpejdž.