Kad ti kažem nisam, onda nisam!

7:15 *nokia tune*

– Mrmljrmmrljrmlmlj… Alo?

– Ustani! Dogovorili smo se da te budim ajde!

– S obzirom na to da nisam u Pragu na trodnevnom izletu sa plaćenim doručkom a ti nisi sobna usluga ne vidim dobar razlog za ovo buđenje. Gde gori?

– Dogovorili smo se da ćeš ići sa mnom kod ginekologa.

– Otkad se ti to dogovaraš sa mnom bez mene? Kakvog bre ginekologa jesi normalna zovi neku drugaricu na šta ti ja ličim.

– Obećao si mi to.

– Verovatno pijan?

– Da, od vodke, ko pseto.

– Pa da, vodka me radi na obećavanje.

– Ne zanima me, spremaj se ili znaš koje ćeš sankcije da trpiš.

– Dobro, čekaj, umivanje, pranje ruku, kljova, jebote šta su te učili u školi.

8:25

– Kasniš, po običaju.

– Sereš od ranog jutra, po običaju.

– A izvini, malo sam pod tenzijom , znaš zašto idemo. Jesi se naspavao?

– Nisam se naspavao, ni ne smrdi mi iz usta čestito. A ovamo idemo jer si ti neurotični paranoik i kad god mrtvi pijani imamo seks ti po tvom profesionalnom mišljenju ostaneš trudna, što se na kraju uvek ispostavi kao netačno, i sad ti kažem da nisam u tebe.

– Da, s tom razlikom što si ovog puta toliko bio pijan da si odma tako na meni zahrkao na sisi, bale mi se do pazuha spustile, htela sam da zovem Auto-moto savez Srbije da te skinu s mene i odšlepaju na drugi kraj kreveta, ili sveta.

– A to je zbog vinjaka, on me za razliku od vodke vraća u detinjstvo, a ja sam slabo sisao kao klinac znaš, moji se razveli geto jebiga.

– Daj mani me, ajde da požurimo zakasniću!

9:00

– Au šta ih je ovde u čekaonici jebem ti sreću.

– Pa da smo došli ranije kao što sam ja isplanirala bili bi među prvima.

– Bili bi đoka da ti ja kažem, vidi je ova sa podočnjacima ko Maršićanin sedi ovde od 4 jutros ne mrda, samo digla noge kad je ova brisala pločice, trebala je i jastuk poneti.

– Daj pusti devojku ko zna zašto je došla, idem da predam knjižicu.

– Aj.

-Jebote šta je ovih postera ovde. Gledaj ovu što se dira po sisi haha… Au, to je uputstvo za otkrivanje raka dojke. Opušteno ova moja je škrta u tom predelu, neće to nju. Mada ova mama ima dobru sisu bogami. Op op, vidi nedelja zdravih pluća, kad smo kod toga mogao bi zapaliti jednu napolju. A ustvari neću, ček da pogledam koji su simptomi hlamidije… Jebeno, nema šta.

– Predala sam.

– Dobro je, odvrati mi pažnju od ovih postera, odseko sam se. Ne znam bre ni što smo došli ovde, lepo ti kažem da nisam.

– Ćuti sad i čekaj, kad možeš da piješ ko đubre i da se ponašaš ko retard, budi sad muško pa podnesi ovo.

– Aj, al da te upozorim, još više ću od sad da pijem, sve dok ne izbrišem iz memorije ove slike inficiranih polnih organa i simptome polnih bolesti koje sam ovde pročitao i koje sam ovde video i koje su mi se urezale u mozak.

– Uf! Ne mogu više da te slušam.

– A šta fali iako si trudna, ionako je tvom ćaletu dosadno, nek ima čime da se igra čovek, psi ga više ne slušaju ko nekad.

– Idi negde doručkuj radi nešto, ja se više kajem nego ti što sam te povela.

– Ne kaješ se veruj mi. Idem do pekare tu, želudac mi se čuje ko pilana.

– Idi.

09:45

– Uf jebem ti, dobar burek bio, lepo sam se umio dok sam jeo. Mogu vitrine lakirati kolko su mi masne ruke. Još nisi na redu? Šta je ovo, pa brže su nam reforme u državi.

– Pa jel vidiš da sedim ovde, ovaj šaraf od stolice mi se u butinu urezao, imam pečat ko krmača na kontroli trihineloze. I vrućina je ovde, poludeću!

– Ajde šta se nerviraš, peti put ti kažem da nisam.

– Prestani molim te.

– Ok.

– Haha, vidi je ova pored debela, pa ko je tebe sadžgo i čime da mi je znati. Jebote kakve ribe dolaze ovde. Jel se obriju dole uopšte? Ja da sam ginekolog, tuki bi mi došo ko šimšir, poćero bi napolje svaku koja nije ćelava ko Topalko.

10:32

– Evo još ove 2 devojke pa ja.

– Dobro je, kolko sam pročitao ovih letaka i sranja, komotno mogu da položim razliku predmeta i prebacim se na medicinu.

– Bolje položi tih 14 ispita na toj poljoprivredi koju kao studiraš.

– Ja volim to natenane, staloženo.

– Pa da, sve ostalo radiš natenane, al kad jebeš možemo komotno da stavimo kokice u mikrotalasnu, taman kad se završe i mi smo gotovi.

– Ajde ajde, sad si ljuta jer tripuješ, voliš ti mene.

10:54

PREZIMEEEEEEEEEE!!!

– Hvala bogu.

– Šta hvala bogu, hvala Alahu, Budi, ministru zdravlja i Slavku Beleslinu.

– Odo unutra.

– Aj.

11:20

– Gotovo?

– Jeste konačno.

– I? Šta ćutiš sad koje pičke materine, pričaj da znam dal moram da zovem matorog da i on zove rodbinu iz Bosne ili da se kolektivno poubijamo, kaži jebote.

– U redu je sve, kasni više nego što treba, al doktor misli da je to zbog stresa. Nerviraš me ti neviđeno!

– E, znaš šta, da muškarci imaju to sranje i da je to do stresa, ja bi bio medicinski fenomen kolko ti mene zajebavaš.

– Ajde iskuliraj ti sad, sve je u redu, sad mogu mirno da spavam. Šta bi bilo da sam trudna?

– Pa ništa, šta bi bilo, proslavilo bi se to dobro, imali bi Kočićev zbor u dvorištu, kasnije bi od poklona sa svadbe otvorili prodavnicu bele tehnike i milina.

– Daj ne seri.

– E da, moram večeras da ti pregledam sise, sad sam tamo gledao kako se radi, predostrožonsti radi, ništa specijalno, samo da vidimo kako stojiš.

– Dosadan si u pičku materinu. Joj dobro je samo da je ovo prošlo.

– Ajde, šta se cimaš. Lepo sam ti rekao da nisam. Kad ti kažem da nisam, ONDA NISAM!