Raskrinkavanje – Srbija vrh ekipa al’ se ne trude

Reprezentacija zemlje koja glasa naprednjake s apsolutnom većinom i pije Frutelu, pre jedno dve nedelje nije izbegla da postupi u skladu s reputacijom i na odurno jajarski način izgubi još jednu utakmicu, ovaj put od napuvane ekipe pune bivših zvezda, večitih talenata i igrača na pogrešnim pozicijama + Ronaldo kome, kad obuče dres reprezentacije, ne bih dao parket da mi fuguje. Tarzanija se inače od trauma izazvanih neuspesima reprezentacije brani tradicionalno uspešnom metodom pucketanja kurčine, i tako je bilo i ovaj put. Nije da mi ne pogledamo to – čisto radi šege i veselja mi se uparadimo, uglancamo cipele, vežemo leptir mašne, zadenemo portiklu da se ne povrati vinjak po novom odelu i odemo lepo u kladionicu takmičiti se u tome ko će poslati maštovitije pozdrave familiji Raće Petrovića.

Ipak, ne pišemo baš često o ovoj skupini igrača sumnjivog kvaliteta i postojanosti donje pipe, jer smo do sad mislili da se nema šta pisati. Ali kako posle ovog poraza naši igrači lagano vade vize za Sejšele i Maldive za leto 2016. ceo internet se nešto uznemirio i počeo lamentirati nad tužnom sudbinom ovih nehotice prebogatih ljudi. Rasprdeše se svi, teorije se kuju, pršte na sve strane, svi se nešto trude odgonetnuti kako se to desilo da mi eto, sportska nacija, u fudbalu intenzivno dudlamo jermenski kurac a s druge strane blistamo u tekvondou, boćanju, kašljanju u rikverc i ostalim sportovima u kojima je konkurencija 12 ljudi, 4 svrake, govno i ker.

Mi moramo priznati da nemamo pojma o čemu se radi, ali znamo o čemu se ne radi i osećamo kao svoju svetu govnarsku dužnost raskrinkati jedan uvreženi mit:

Mi imamo vrhunske igrače, ali se oni NE TRUDE

Drugi deo rečenice jeste uglavnom tačan, ali ne potpuno i bez rezervi – nađe se tu i neki jadnik koji tu nešto cima, vuče i pizdi pa mu se onda čak pokoji još član ekipe pridruži pa onda u momentima najveće fešte spoje i po 15 minuta da svi onako baš trče ko da im se stvarno igra. Al ja mislim da to nije tako ekstremno i da to dal se oni TRUDE nije primarni problem – u fazonu sam da se ne trude značajno manje nego većina drugih likova kad igraju za svoje reprezentacije, i da dobar deo profi fudbalera uopšte, makar podsvesno i makar ovako u kvalifikacijama, neće nekim pogibeljnim potezima rizikovati sigurnih 60 soma jura nedeljno do 2019. kako bi sprečio litvanskog štopera da izbaci loptu u aut. Nije to samo naš problem, a to što ovi naši izgledaju ko da se ne trude još gore nego ostali se pre može pripisati tome što oni jednostavno znaju fudbala gore nego ostali.

Da se razumemo, ja ne mislim da je nivo reprezentacije na nivou dudlanja jermenske karine i šašoljenja kazahstanskih mošnji, čak se slažem i da smo svakako bolji od ekipe čija je glavna zvezda persona koja je svakim svojim izlaskom na teren Vengeru uvećavala volumen čira na dvanaestopalačnom, a koja sebe izvoljeva zvati Lordom. Nismo mi baš Letonija, ali se brate userem kad neki novinar, valjda pod uticajem maga fudbala i rasturanja anti-državnih aktivnosti Đapeta Strajnića, napiše da mi imamo “vrhunsku ekipu”. Realno je da Srbija ima dva igrača svetske klase, i to su Ivanović i Matić. A ovo ostalo? Pristojno je za zemlju od 7 miliona koja ni svoje granice ne shvata ozbiljno a kamoli svoj fudbal, ali daleko od vrhunskog. Krenimo redom.

Dovla Stojković je jbg, primerak svoje vrste, i ja sam u tripu da je on golman koji treba da brani do kraja života da bi služio kao loš primer deci, jer je golman koji savršeno otelovljuje Srbiju – nepotrebna i ničim izazvana kurčevitost koja se graniči sa komedijom, nedostatak artikulisane ideje o tome šta preduzeti u kojoj životnoj situaciji, kao i povremeni bljeskovi genijalnosti koji ipak nisu dovoljni za uspeh ali makar obezbeđuju da budeš spektakularno poražen. Čovek se kao golman Makabi Haife savršeno uklapa u ekipu jer je cela naša reprezentacija neka Makabi Haifa.

Dalje imamo Dula Bastu, desnog beka kakvih ima još jedno 50 u Evropi i koji bi doživeo sudbinu jednog Rukavine da Ivanović nije morao zaigrati štopera, što je opet uzrokovano time što su Biševcu raspolućeni ligamenti verovatno završili ozbiljniju karijeru, dok se Subota i Vidara obojica oporavljaju od iste povrede, prepuknuća kurčine. Nastasić deluje kao neko ko će biti večiti talenat i ko je izgubio ključnih godinu-godinu ipo u svom fudbalskom razvitku jer se Pelegrini više ložio na argentinskog Kneza. Kolarov je jedna gotivna glava i gotivan igrač čije je vreme, jbg, prošlo ranije nego što smo kontali jer posle 70 minuta deluje kao da mu je neko sipao vinjak u pelinkovac, ali je i dalje fazon treći čovek ove ekipe.

O veznom redu dovoljno govori onaj čemer što su odigrali u Lisabonu – naše mišljenje o njima je očigledno prepumpano time što svi portali od Kurira pa do Moje Kuhinjice fontom 58 prenose vest o asistenciji Bambija Tošića. Nama zadnjeg veznog igra Raća Petrović, šta reći a ne jebati majku. Lazar Marković je masonska prevara, još jedna medijska laž čija je najveća žrtva, kao i obično, nesretni Liverpul. To da će biti igračina kad ojača ne pije vodu, jer je i mali zadarski pacov telesno zakržljao ali mu za razliku od čačanske obmane nikad nije nedostajalo mozga i, naročito, muda i to se dalo videti. Čak ni Liverpul neće trpeti lika koji odigra jednu dobru tekmu a onda sledeće 4 izgleda kao Kasalica na lepku. Prvo će na pozajmicu u Gimaraeš pa u Genčlerbirligi za 4 miliona, mogao je lepo ko Neca Tomić prečicom do tamo a ne ovako.

Tadić je pristojan igrač koji je imao do jaja seriju na početku sezone i Srbalj je tu već video nekog Robena u njemu, ali već sada je jasno jbg da je Sautempton njegov maksimum. Asistenciju nije imao od decembra, long šot mu je ko da su mu noge od bureka, Elia ga polako istiskuje iz 11 i to je možda i realno. Bljeskaće on povremeno, Tadićara nije loš igrač, pametan je i prefrigan, al to je to. Ljajić je jedan od brda igrača koji onako nešto znaju, onako mogu predriblat crnca al su nepouzdani u pičku materinu i takvih igrača u Evropi ima ko Šiptara u autobusu Niš-ekspresa za Suboticu, plus je više puta dokazao da je govance malo bezobrazno, a to je loše jer nije dobro.

Mitar-gol je jedna još nedokazana, ali za fudbal vrlo talentovana glava, plus je klasična dinaroidština s velikim dupetom i ako se zaista bude trudio da nešto napravi u karijeri za 5 godina bi mogao onako ko Savo da gradi loptu 80 minuta dok jednom rukom ljušti kikiriki a drugom šalje SMS da plati parking. Međutim, Mitrina ne deluje kao da je rešio da mu taj put bude prioritet u odnosu na put palačinki, viskija i kurčenja. To je više nego legitiman izbor jednog mladog čoveka kakav bismo i sami napravili, ali očekivati od Mitra da se s dupetom punim krempite vraća 40 metara po loptu pošto je gospoda iz veznog reda ne umeju isterati na tuđu polovinu je u najmanju ruku naivno.

Što se tiče rezervi, pokušavam da se setim kada je Bambi Tošić odigrao poslednji dobar meč za reprezentaciju i sećam se fazon one neke prijateljske sa tipa Južnom Afrikom pre 5 godina. Ne može brate čovek da bude oslonac reprezentacije na osnovu toga što ponekad dobro šutne loptu. Đuričić nas već bukvalno 5 godina i jače iskusno drži u dilemi da li je on novi Dejo Savićević ili prerušeni prodavac rumunskih auto-delova, i ta dilema će polako iščezavati kako vreme bude odmicalo i to, bojim se, ne u našu korist. Škuntelar je simpatična glava, može uvaliti dva komada Andori, ali očekivati nešto više je neozbiljno.

Sve u svemu, svako ko misli da smo mi neka Njemačka ili Belgija je previše gledao Montevideo. Svakako nismo ni Gibraltar – onako, ok smo mi, nismo baš najjača riba iz srednje, malko preljeva celulit kad obučemo džesike ali generalno smo dosta jebljivi. Treba reći da uzrok fijaska našeg fudbala nije ni taj što igrači mladi odlaze iz Srbije EH A DOK JE TITO BIO ŽIV NISI SMEO DO DVAJSOSME IZAĆ IZ ZEMLJE ČIM IZGOVORIŠ “HORGOŠ” TUČE TE POLICIJA U JETRU, jer jebiga taj klinac će više naučiti u Portu, Totenhemu ili Šalkeu nego u Donjem Sremu, pa čak i Zvezdi ili Partizanu. Nije ni zbog “mentaliteta”, prvo jer su priče o “mentalitetu” mahom laž i fikcija, a drugo što ako i postoji neki zajednički imenitelj u tom mentalitetu, objektivni posmatrač će za nas obično prosto reći da smo nepotrebno nakurčeni i tvrdoglavi, a mi fudbal ne igramo kao da smo nakurčeni i tvrdoglavi nego kao da smo pičke i govna.

Pa dobro jebiga što smo onda tolko baš jeziviji nego što bi trebalo? Pojma nemam realno. Valjda to oće tako u fudbalu, vrhunske ekipe ne gube od bolida, ali ok ekipe gube, a mi smo ok ekipa i nema tu ništa čudno. Najjača riba iz srednje ne odlazi sa klošarčinom, al ova što je ok se nekad i zajebe pa ode. Nas jebu klošarčine već godinama i to što pred drugaricama držimo da smo neki nivo ne znači da stvarno jesmo. A taj celulit preljeva li preljeva i, kako sada izgleda, uskoro ima da preljeva još gore.