Sedam zanimanja koja pretvaraju čoveka u đubre

Postoji i obrnuta varijanta – čovek mora biti predefinisan govnarskim parametrima da bi izabrao da se bavi profesijom koja je neutralna a govnari je načine govnarskom. Pitanje je tu šta je bliže istini, neko zaista bude skroz normalan i onda ga esnaf preoblikuje u ortodoksno đubre a nekom se od malih nogu svidi kako njegov tata lakrdijaš sa uspehom kao vidra giba ljigavo telo i zaobilazi prepreke kako zakonske tako i moralne pa želi jednog dana da postane kao tata. Primera je mnogo na obe strane. Na listi će biti zastupljeni primeri iz oba sveta.

Glumac

Jednog dana kada dođe do raslojavanja ljudi i jedni požele da odu na Mars, drugi da ostanu na Zemlji, nadam se da će postojati neka treća lokacija na koju mogu da se presele svi glumci ovog sveta. Ponajbolje bi bilo da ta lokacija ima temperaturu od zilion stepeni i da padaju neke sumporne kiše. Glumci jednostavno ne pripadaju ovom svetu i sve bi bilo normalno da te ljude možeš samo da posmatraš kroz profesionalna dela, ogledaš predstavu aplaudiraš, odeš kući da jebeš ženu i to je to. Ali jok, Glumac će da izmili iz svog habitata i iskazaće mišljenje. Šta je problem, svaki čovek ima pravo da javno iskaže mišljenje? Tačno i to se u većini slučajeva pokaže kao katastrofalno. U slučaju glumačkog iznošenja mišljenja to je nivo izvan katastrofe; može se reći da je nivo egzistencijalnog rizika kao što su globalno zagrevanje ili bioterorizam. Kome sve ovo zvuči čudno nek iskopa negde snimak emisije „Moj Beograd“ Studija B ili nek pročita Đuričkove intervjue ili što da ne nek pogleda poslednji govor multioskarovke Meril Strip i videće kakve su to tragične misli i kompletni promašaji apsolutno svega čega se dohvate da analiziraju.

To ti pričam.

Advokat

Protagora, jebem ti mater u pičku da ti jebem. Uspon advokata počinje s ovim čovekom koji se smatra začetnikom sofizma – veštine koja služi da podučava ljude raznim stvarima pa i „vrlinama“. Sofisti su držali su govore na trgovima i počeli da prodaju maglu davajući savete ljudima za kešovinu. Aristotel je o sofistima rekao sledeće „sofistika se pričinjava učenošću, a nije, a sofist je trgovac mudrošću koja se čini mudrošću, a nije.“ Cilj sofista nikad nije bio da dođu do istine već da nadmudre protivnika na bilo koji način pa zato recimo Borivoje Borović ima baš mnogo para a ti nemaš. Prezirali su ih i Sokrat i Platon. Kasnije se sve otrglo kontroli i zato danas postoje pločice sa natpisom „advokat Raspopović“ na ulazima u stambene jedinice i ovakvim ljudima moraš želeti najteže oblike raka, skoro kao pa Vulinu. Nadam se da će jednog dana neko biti dovoljno mudar da ukine sve pravne fakultete na svetu da se ove gamadi više ne množe.

Veterinar

Veterinar je čovek koji gurne biku ruku do ramena u šupak i traži mu prostatu da bi se ovom digao kurac da može normalno da jebe kravu. Ne znam šta nije jasno.

Kad je baš sve jasno.

Programer

Jedan od očiglednijih dokaza da svet teži kataklizmi je uspon programerske profesije i fakat da čak i u usahlim bananama od država poput naše, kliktač iz fotelje može da zaradi da živi tri puta bolje nego doktor recimo. Sad će neko reći „ok a šta onda reći o onom što vija loptu po poljani koji zaradi trideset tri puta više od onog što klikće i devedeset devet puta više od lekara?“ Pa ništa, fudbaler je samo seljače koje ima glupe frizure, nosi ružne majice od dvesta evra i kara manekenke al bar nikom ne kenja kako je do jaja bitan za ovo društvo. Programer ne da kenja, on je sebe uzdigao na pijedestal visine Burdž Kalife i smatra da je njegov posao smisao života koji dva i po milenijuma nisu mogli da objasne svi čuveni umovi sveta. Kupovina usluge od programera izgleda ovako: „dobar dan, treba mi sajt/aplikacija.“ „Uf… trebaće mi dva meseca za početak… onda još mesec da džmingujem, hoflujem drenc, pa onda u (nabrajanje svih programskih jezika) treba da rastešunkljujem cvajng… i onda moram još da angažujem dvojicu kolega da mi pišu html i css… aj ovako, za šest meseci, cena osam miliona evra“. Ova priča ide svakom klijentu i svaki klijent je ekskluzivan i dobiće sve vreme ovog sveta. Izgovori programera za probijanje rokova treba da budu prikupljani i zapisivani u almanah pod nazivom „Najveće sramote u istoriji ljudskog postojanja“. Još jedna veoma bitna stvar – programeri nisu inženjeri. Pritom, da se razumemo, inženjeri su jako jako ograničeni ljudi.

Pisac

Dve varijante. Piše dobro – cinično, sujetno, odvratno, smutljivo, prepredeno samoživo govno spremno da stilistički perfektno upakuje gnusne stvari o nekome i nečemu, pritom smrdi na ustajalu pišaćku, nosi neku pocepanu jaknu i patetiše kako je kultura u kurca i kako nema para a zapravo ima para sasvim dvoljno. Piše loše – to je već samim tim veoma strašno.

Vaspitač u obdaništu

Češće vaspitačica. Vuspitačice su osobe koje izjavljuju sledeću rečenicu: „Ja mnogo volim decu“. Smatram da je to sasvim dovoljno da neku skupi sve vaspitačice na jednoj izolovanoj površini i gađa ih Hirošima krmačom.

Automehaničar

Sad bez zajebancije, automehaničar je neprijatelj i ne postoji šansa da ne pokuša da te zajebe. Kad se kune u decu tad najviše laže.

Jao, pa ko ti je ovo radio? Mislim, moći ću da sredim al jebiga… 400 evra.

Sveti trio političar-bankarski činovnik-sportista je previše laka meta i nije uzeta u razmatranje.