Udade se kurva

„Udade se kurvetino raspala, a sećaš li se kad smo klinci bili, kada si mi obećala ti, a sad ništa od toga; ništa Lefkada, ništa potomstvo da nam pruži čašu vode, ništa prkno subotom, pogle, pogle ti te slike na fejsbuku, jaooooooooo, buk kompletan, slikali se po parku i raspalim vagonima pa se sve nešto milo gledaju, pa ulickani i ispeglani ko da neće sutra musaku i secavac da jedu, gle ima i video klip, HD JEBOTE, vidi kurve snimala se dronom na svadbi, jaooooooo, Šiptari jedni, dabogda se zadavili organima od nejači.

A gle njega, gle peder što je ufitiljio brkove hipsterske, alo rođače to nisu pantalone nego helanke crvene, gle leptir mašnicu, gle okvire za naočare, ček da mu vidim profil, RACHUNOWODSTWO at ELEKTRO DISTRIBUCIA, jaooooooooo Srbijo među nekim karakterističnim voćem, otvori se i progutaj me, ovo govno tamo da radi za sedamdes iljada a pogle ga kakav je retardiran, rokljaviji od Malagurskog a kockaste glave, isti Sunđer Bob i po obliku i po teksturi, i ovo će sad da jebe moju srnu malenu, lastavicu moju čarobnu, kurvetinu jednu raspalu, pu jebem ti mater sponzorušo jedna, prodala si se za šaku dinara, reno megan i odmaralište u Bečićima, al neka neka, čim radi tamo mora da je neki nesposoban kog su mama i tata uglavili, propatićeš kurvo u zajednici, smučiće ti se život na spratu porodične kuće, ček šta je ovo, PA ON IMA STAN MAJKU TI JEBEM, stan ima, pogle sve novo, gle ravna ploča, gle rerna u visini glave – što slika rernu koji kurac – gle plazma od pese inča dijagonale, kurvooooooooo, spremu ćeš sa te kožne garniture možda da obrišeš ali sa duše nećeš nikada, šta je ovo, album „mi to takoooo – barcelona mi amor 2016 )))))))))“, ako, ako, putuj putuj srećo moja, dabogda izginuli u lančanom kod Spačvanske šume sa još pedeset nevinih saputnika pod okriljem noći, šta još ima, Prag, Beč, Venecija, Lido di Jesolo, Zakintos, Istanbul, Tunis, pa smirujete li se vi ikad mater vam jebem, sedite li kući, gle instagram ima, iOS ima gospođica sada već gospođa a ti se Krdžo skromno zadovolji huaveijem jer to je tvoj nivo, šta je ovo kakva su ovo govna, kaka je ovo ikebana u tanjiru, ‪#‎touchofglam‬‪#‎healthybreakfast‬ ‪#‎livingthegoodlife‬ ‪#‎loveofmylife‬, pa to se jede crni Krdžo, to se sve svari pa zeleni brabonjci ispadaju a stomak ko daska, a ti Krdžo rokaj krompira svaki dan pa šlauf oko trbine i onda kad odeš u WC kobasičarska radnja po sat vremena, a ovo sve protein i antioksidant i vlakno neko zdravo, odakle meni para za zdravo, pa ja čekam iza Matijevića škart paštetu.

A gle ovo, te Pariz te mafini te ajfon, gotovo je Krdžo, prejebo te život pa ti se malo i posro po glavi, ne malo nego te nafilovo ko četnik-tortu da je pravio. Nema Krdžo više života za tebe, treba da se ubiješ lepo, malo dostojanstva da priuštiš sebi, nesvršeni pravnik, nezaposlen, nedojeban, neandertalac, uzmi Krdžo dedin luger i očisti ga, oćeš kurac ko te jebe kad nisi vojsku služio nego brisao dupe babama u gerontološkom – ekekekeke, baba Milja, kako je bila golicljiva, uvek smo se slatko ismejali kad sam joj briso oko šulja, a on ko mandarina, nemoš lako obići – trgni se Krdžo, treba da se ubiješ, kako beše Prle pokojni ono, ubaciš šaržer, repetiraš, doooobro, cev na slepoočnicu, uh dal će da boli majku mu jebem, ma što da se ja ubijam, zbog koga bre to, zbog ove ku… Gle status, šta kaže, „VOLIM MOJU LJUBAV NE ZATO ŠTO JE PUNIŠIĆ NEGO ZATO ŠTO JE LJUVAB A NE KO NEKI ŠTO SU SIROTINJA PA NISU NI LJUBAV JER SU SIROTINJA GUBAVA!“ – ZBOGOM SVETE, ZBOGOM ŽIVOTE, ZBOGOM MIRO IZ MOCARTA, ZBOGOM I TEBI BABA MILJO, ZBOGOM NAJMILIJI, ODLAZIM NA PUT BEZ POVR“- DU! (onomatopeja samoubistva trofejnim lugerom)

Usraću se.

I tako, oće čovek da se ubije, i kao što je prirodno ima neka očekivanja od smrti, prekurčilo mu i kaže sebi „šta koji kurac ima da trpim više“ i DU! metak kroz slepoočnicu, ofarbaš zid u crveno i posle gazda kreči i kreči, al niko više neće da iznajmi stan od njega, imaju ljudi predrasuda prema stanovima u kojim se neko ubio, primitivizam, šta ćeš. Misliš: sad će neko nadzemaljsko iskustvo, oblaci i horovi anđela, letiš ka Suncu a kad tamo – to nije Sunce nego same nebeske dveri, kovano gvožđe u pozlati, a ispred njih sveti Petar u teget odelu sa izvezenom aplikacijom CARSTVO NEBESKO SECURITY na džepu sakoa i motorolom u ruci. Ali ne. To je bio najgori košmar, najbolesnija fantazija i najneljudskije okruženje u kome čovek može biti: noćni autobus LaleTransa na liniji Beograd-Smederevo-Kragujevac-Kraljevo-Kosovska Mitrovica, onaj u pola jedanes što polazi. Sedište na točku, do Krdže baba neka ljušti barena jaja, dole na šaragama sede neki pijani, digli ruke i pevaju DOK KOSOVO ZOVE MALO KO GA ČUJE, pogleda levo na sedište preko puta, a ono se raspištoljio neki u tesnim farmerkama, pogleda ga bolje, pa ono nije ni čovek, umesto glave ima blok motora, zviždi taj nešto, poznata melodija, „ne ne gledaj mi uuu dlanoveeee, jer oni će me znam odatiiii“, krene Krdži jeza uz kičmu, gde je to sada, pogleda kroz prozor, mrkli mrak, ništa se ne vidi, možda majstor zna, krenuo do njega, šta će u Mitrovici, neće da studira nego da se odmori od života, prilazi, majstor ne okreće glavu, ne vidi mu lice.

– Majstore?
– …tooooo je ta-ko, toooo je ta-ko…
– Izvini majstore?
– … SAD SMO JEDAAAAAAAAN JEDAAAAAAAAAAAAN!
– MAJSTORE!
– Omladinac jel umeš ti da čitaš? Šta piše ovde, na latinici doduše, ali piše?
– „Zabranjen razgovor sa vozačem“
– Apsolutno, i još?
– Ovo? „Pauza za pišanje isključivo u Mladenovcu, posle pišajte u flašu boli me kurac da stajem, JEDINO VUK“
– Pu jebem ti govno zakorelo, trijes godina ne mogu nalepnicu da ostružem, kad vide ljudi kažu „Dano, što si propala“, uglavnom, pročito si, pišanje isključivo u flašu, eventualno u kesu, al ti to ne bih preporučio, pišali oni Kosovari pijani pozadi pa se gađali, moro sam da disciplinujem, kolovođa ostao u Grockoj da čeka ponoćnog pazarca DO SUDNJEGA DANA AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA! (onomatopeja paklenog smeha)
– Ehe, he he, he, he he… Nego, majstore… otkud ja ovde? Sve imam neki utisak da sam se ub-
– Da si se ubio? Pa jesi, i evo te ovde.
– Ali koji ću ja kurac ovde?!
– Što, kako si ti zamišljao pakao?
– Idem u pakao?!
– Jok, nagradićemo te što si se ubio, ljudi ne znaju al baš je samoubistvo ono što sve religije naročito cene, ne znam kako je čovečanstvo to pogrešno shvatilo, a u više navrata smo im slali poruku i to napismeno. U pakao, nego šta, pizdo mala.

Puštaj ACDC da izginemo.

– Pa-pa- pakao je Mitrovica?!
– Taman posla, Mitrovica je šefova kancelarija, ne voli da se meša sa radnicima, gospodin jedan.
– Pa što smo krenuli kod njega onda?
– A ko kaže da ćemo stići IKADA? AAAAAAAAAAAAAAAAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA!!!! (onomatopeja paklenog smeha)
– NE! NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
– DA! DAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
– Ne, ne, ne! Ne-ne-ne-ne-ne!
– Da, da, daaaaa, ti si žena taaaaa- oprosti, otelo mi se, ja sam veseo čovek, volim pesmu volim ljude, moramo da se šalimo malo, šta ćeš.
– Bože, Božeeeeeeee! Zašto si me osudio da večnost provedem u smrdljivom SANOSu sa pijanim Kosovarima, smrdljivim babama i izuvenim Sandžaklijama!
– Šta njega pitaš, kad znaš i sam. Ko te tero da pucaš sebi u glavu?
– Ali kako da živim kad se ona kurva Dragica udala za nekog debila protiv koga nisam imao nikakve šanse?
– Ček, zbog pičke si se ubio?
– Alo bre, isplanirali smo imena za decu, prvo da se zove Dragoš po čukundedi, ponosan sam na crnogorsko poreklo iako mi je već pradeda došo iz Andrijevice i naučio slova, i pisana i štampana. Pa je trebalo ploču da dignemo jaooooo…
– Zbog pičke se ubiješ i misliš da si zaslužio tretman neki specijalni? Pa ti si mala nježna pahuljica, kako tebe pička da šutne, a? Pogle kakvo si govno zarozano, ne bi te sifilistična baba htela, ona što seče nokte pa sakuplja prste po tepihu.
– Izvini, baka-Milja se o meni i mom umeću najpohvalnije izrazila i to više puta. A to je iskusna žena, zna znanje.
– Babojebac, a? Prcamo galantne gospođe u zamenu za valutu? Gde bolje prođeš, na moru ili u Vrnjačkoj Banji?
– Šta bre babojebac, jesam karo Miu Sisu iza medicinske? Bogdanka bila vrhunska riba, a niko nije hteo da je jebe zbog retardiranog imena – ko je nju overio? Pa onda Mira iz kladže, jebem ti kolje grabovo, ceo kraj ga šilji na nju a ko umače?
– Tačno, tačno… Eto, vidiš, mogo si i dalje da je trsiš, al sad gotovo, sprečavaju te okolnosti, malo si umro, znaš.
– E – e – al jebiga nije to isto! Nije to bio vječni plamen ljubavni ko što sam imao sa Dragicom ja! I zašto onda život da živim ja! Kad srce drugom dala je!
– Tolko vam je taj plamen bio vječan da te odjebala kad je naišla na buržujčića? I sad ona safta kobaju, a ti ovde uživo improvizuješ Zlatni melos ’97?
– …Pa da, ispadam bogalj.
– Pa da, debil čisti.
– …Pa šta ja sad da radim?! Ja sam se ubio zato što sam debil, i sad ne mogu nazad a ona će da bude srećna tamo i Miru će neko drugi da otire a ja do sudnjeg dana da jedem barena jaja i da podešavam sedište?!
– Pa ništa, sad gotovo. Osim ako…
– Osim ako šta?!
– Vidim, došlo ti iz dupeta u glavu, dobar si momak, onako malo debil, al imaš ti potencijala. Znaš, omladinac, ja sam ti ovde više spoljni saradnik, onako, na određeno, dođem ponekad, odvozim turu i tako, nisam ni u kakvoj obavezi ovde, ja imam rešeno pitanje gore, dođem ovde nekad malo da razbijem dosadu mada imam zabranu, al gledaju mi kroz prste, imam neke stare zasluge i to. E vidiš, možemo da – slušaj sad – možemo da napravimo neki udes, onako, sa svih pedeset žrtava. Pazi, meni je to povreda na radu, vajdica mi je to, da ne bude da te farbam sad ja tu.
– Ali zar nećemo onda svi da iz- aaaaaaaa!
– Vidiš da imaš potencijala. Stani ti ovde lepo do vrata, nasloni se onako neobavezno ko da si prijatelj sa majstorom, a ja ću da obavim ostalo.
– Evo… Majstore, izvini sad, nije da nemam poverenja, ali imaš li ti iskustva sa takvim egzibicijama?
Majstor se okrete.
Još pitaš!