Ameri belci košarkaši – najbolji sastav

U moru ludačkih  komentara posle tamburanja od strane Amerike u finalu košarkaškog SP, posebno sam primetio rasističke. „Nametnuli su svoj stil igre, sa trčanjem i udaranjem majmunskim rukama“, „ Pobedila nas je reprezentacija Afrike, reprezentaciju Amerike bi dobili 50 razlike“ itd. Ovaj poslednji komentar me je podsetio koliko je potcenjena snaga belih Amera košarkaša.

Svakako da ligom dominiraju crnci, i da će to biti tako i nadalje, ali tu se uvek mota i neki vrhunski belac. Džeri Vest je postao silueta lige, Pit Maravić je bio poreklom Srbin, Džon Stokton je podelio najviše asistencija i ukrao najviše lopti u karijeri a Leri Bird je uspeo da uđe u liste najboljih igrača ikada. On je poslednji beli Amer koji je bio MVP lige, tri puta zaredom, od 84’ do 86’.

U poslednjih par decenija, u ligu su ušli i najbolji inostrani igrači, tako da belaštvo predstavljaju i vrhunski Evropljani i Južnoamerikanci, ali beli Ameri i dalje imaju ozbiljne predstavnike. Najveća zvezda danas je Kevin Lav, ali tu je još dosta odličnih igrača. Moram reći da kada je stigla ideja da se piše ovaj tekst, jasno mi je bilo da će to biti veoma dobar tim, ali tek kada sam stavio na papir tačno ko bi ga sve činio, shvatio sam da bi i ova ekipa bila jedan od najvećih favorita za titulu.

Plejmejkeri

Trenutno ima baš malo niskih belih Amera, a pogotovu da se među njima proberu dobri. Ali pokriveni su i tu.

Kirk Hajnrih je u poznim igračkim godinama, i u poslednjih nekoliko godina ne postavlja impozantne brojke. Prošle godine je imao 9 poena po meču i 4 asistencije, uz ne baš očaravajući procenat šuta od 40 posto, a ove godine je još slabiji, mada ove godine igra manje zbog povratka Rouza. Inače, kada je Rouz draftovan, Hajnrih je izgubio mesto prvog pleja Čikaga. Beloamerski tim bi se na fiktivnom takmičenju nadao da bi Kirk mogao da nađe formu, ili deo forme, upravo iz tog pre-Rouz perioda. Tada je Hajnrih postavljao sezonske proseke od oko 15 poena po meču i 6 asistencija, a bio je poznat i po dobroj odbrani.

Naravno, na takmičenju reprezentacija, Hajnrih bi se susreo sa slabijim odbranama od onih koje podnosi ceo život te bi njegovi proseci verovatno porasli donekle. Takođe, on je poznat kao nemekan lik, liderski nastrojen (još od doba na Univerzitetu Kanzas ), naviknut na ulogu startnog pleja u ozbiljnom timu iako je bekap već nekoliko godina, tako da bi bio sasvim fin izbor na mestu startnog pleja.

Što se tiče drugog pleja, izbor je između Stiva Blejka i Luka Ridnaura. Tokom karijere, Ridnaur ima nešto bolje brojke, njegov karijerni prosek poena se vrti oko desetke, a Blejkov oko sedmice. Takođe je malko bolji i u asistencijama. Međutim, ja bih pre vodio Blejka. Imao je skoro jednu sasvim finu sezonu u Lejkersima, i gotivniji je. Ridnaur je jedan od onih američkih sportista koji pričaju o Bogu i Isusu, dakle potpuna seljačka budala iz Ajdaha, dok Blejk ima neku džukačku facu koja može da znači da je kul lik koji bi doprineo atmosferi ekipe, mada postoji mogućnost i da je samo džukac.

Dvojke

Gordon Hejvord je ovde prvi izbor. Može da igra i dvojku i trojku. Prilično je visok za dvojku, sa 203 cm. Njegove veštine na poziciji 2 su navodno posledica toga što je kasno krenuo ozbiljno da raste, čak je posle prve godine srednje razmišljao i da batali basket u korist tenisa.

Gordon nije previše poznat široj populaciji, jer igra za Jutu koja je bezveze već neko vreme, ali je svakako jedan od najmanje poznatih igrača sa tako ozbiljnim brojkama. One rastu svake sezone od kad je draftovan kao deveti pik (ovo mu je peta sezona) i ove godine su stigle do 20 poena po meču, oko pet skokova i asistencija. Iako ume da ukrade loptu i da lupi bananu, i da se tako upiše u defanzivne kategorije, generalno se ne ubraja u preterano dobre defanzivce.

Hejvord je pred početak ove sezone dobio mastan ugovor od 63 miliona dolara za četiri godine, što je bilo predmet žustrih diskusija u Americi. Oni tamo postavljaju pitanje da li je Hejvord superstar materijal, a ako se za igrača postavlja pitanje da li je NBA superstar ili ne, onda vam je jasno šta može da uradi na prvenstvu gde igra protiv ljudi koji uglavnom igraju u Evroligi, Evrokupu ili u KK Flamengu.

Tu je i jedna mnogo čistija dvojka, Džej Džej Redik. On je takođe religiozni ljakse poput Ridnaura, samo što je iz Tenesija. Ipak, njegove tetovaže biblijskih stihova po rukama, trener beloamerskog tima će mnogo spremnije prenebregnuti jer Džej Džej ubacuje 15 poena u proseku, već drugu sezonu zaredom, uz više nego pristojan procenat šuta od 46,5 posto. Ne doprinosi previše u skokovima i asistencija, nije neki poznat defanzivac, mada je popravio taj departman igre od kad je draftovan sa Djuka (gde je inače najbolji strelac programa).

Krila

Ovde belci imaju dobar izbor visokih šutera. Kajl Korver je u poslednje vreme postao dosta poznatiji, jer Atlanta igra sjajnu sezonu, u kojoj je i on deo. Šutira 49 posto, i uglavnom preti trojkama. Sličan je i Čendler Parsons, sa tim što on ima veći prosek poena, oko 15, i nešto slabiji procenat šuta. Ovi igrači su svakako pretnja sa distance, ali teško kreiraju svoj šut, što može biti problem kada se nađu u ekipi bez vrhunskih crnih bekova koji skupljaju odbrane kao što su navikli. Tu bi bilo jako bitno kako bi odigrao Hejvord, i Hajnrih naravno, a i Džej Džej Redik bi mogao da u svoj arsenal uvrsti malo više prodora, za šta se pokazao sposobnim u pojedinim situacijama.

Ova dvojica su takođe ispodprosečni skakači za svoju poziciju, ali to ne bi trebalo da predstavlja preveliki problem, jer nije da su baš kriminalni, više na nekoj donjoj granici, što bi u ekipi gde su Lav, Li i Hejvord trebalo da se ispegla.

Trojku može da pokrije i odlični Pelikan, Rajan Anderson, sa tim što je primarno četvorka.I on je sposoban da ubaci 15-20 poena u meču, uglavnom trojkama. Međutim, loš je defanzivac, pogotovu ako bi se zaticao na poziciji tri gde bi brže trojke masakrirale njegovu veliku tromu belačko šutersku pojavu. Takođe, u godinama koje je proveo u Orlandu, njegove brojke su drastično padale u plejofu iako minuti nisu, što govori da kada se stegnu odbrane, njegova igra ili psiha, ili i jedno i drugo, ne piju vodu.

Četvorke

Na četvorci nalazimo Kevina Lava, Dejvida Lija i već pomenutog Andersona. Lavova karijera me podseća na Bošovu. Od prelaska u Klivlend, i on mi je za Klivlendovu trojku ono što je bio Boš Majamijevoj. Lik kojem će proseci opasti na 16, 17 poena, sa 25, i koga će protokom vremena podli zluradi averidži početi da podjebavaju, na konto toga što je tek treći najbolji član ubitačne trojke. Takvim majmunima se obično zapuše usta kada se igrači kao što su Boš i Lav povrede, pa odjednom shvatimo da je košarka timska igra gde sad odjednom fale tih 16 poena i 10 skokova.

O problematici Lava i Minesotinih kriminalnih sezona dok je on bio glavna zvezda, ne mogu da sudim najbolje, jer sam pogledao možda 5-6 utakmica Minesote u to doba, po buđavim strimovima, i uglavnom sam se bavio mišlju kako ide moj tiket, umesto koncetracije na dubinske stvari u njihovoj igri. Statistika je sjajna, u prošloj sezoni on je imao 26.5 poena po meču, 12 skokova i sjajne 4,5 asistencije za četvorku, procenat šuta nije vrhunski ali treba imati u vidu koliko trojki šutira i daje. Takođe je iznadprosečan izvođač bacanja za svoju poziciju. Ljudi kažu da on juri statistiku, ali šta to tačno znači? Da pokušava da postigne poene? Lav to radi prilično dobro. Vidimo i da asistira natprosečno za svoju poziciju.

Stvari u sportu kao što je košarka nikako nisu jednostavne. Naravno, prošlogodišnja Minesota nije bila snažan tim, ni sa Lavom. Defanzivna katastrofa. Lav prvi nije dobar defanzivac, niti je to Peković, a da ne pričamo o Kevinu Martinu. Rubio je dobar defanzivac i paser, ali ima duboko neprihvatljive procente šuta. Ostala ekipa, ništa specijalno naravno, ali gore od „ništa specijalno“ likova većine ostalih konkurenata za plejof. Dolazimo onda i do psihologije naravno. Lav očigledno nije čovek koji bi unosio tu snagu u kolektivnu psihu tima. Jebiga, to je poseban, nemerljiv kvalitet. Prošle godine su pogubili brdo tesnih utakmica. Igrali su na Zapadu, krcatom dobrim i solidnim timovima koji će ti biti konkurenti za plejof. Ko zna kakva je bila hemija sa trenerom, hemija između saigrača. I opet, da je tu bio samo recimo jedan vrhunski defanzivac, ko zna kako bi to izmiksovalo ukupan broj datih i primljenih poena, i naravno odnos pobeda. Dakle, Lav je možda prosto čovek od koga se očekivalo nešto što on me može da donese, u pogrešnom trenutku, u pogrešnom timu. U Klivlednu će već stvari biti drugačije, baš kao što bi to možda bile u BA timu.

Druga četvorka je takođe sjajna. Dejvid Li nikada nije dobio takvu pažnju kao Lav. Lav je u ligu odmah ušao kao potencijalna zvezda, visok pik, a Li je bio prvi pik druge runde. Ali vremenom je izrastao u vrhunskog igrača koji konzistetno roka sezone sa 17-18 ppg i 10-ak skokova uz procente šuta blago preko 50 odsto. Takav razvoj njega kao igrača uslovljava i drugačiju košarkašku ličnost od Lava koji se sigurno oseća više kao zvezda, dok Li svakako više ima svest radnika, mada ne zazire ni od liderstva. Zato njemu neće biti problem da se, kada se skroz oporavi od povrede uklopi u novi GS gde je veliku roliku dobio i Drejmond Grin a Tompson se uzdigao na nivo druge zvezde tima. Imajući u vidu ono što je rečeno u delu o Lavu, o komplikovanosti košarke, i neophodnosti da se svakoj konkretnoj situaciji i timu priđe posebno, nije nemoguće da bi Li možda išao i pre Lava ili da bi prilično ravnomerno delili minute.

Centri

Pošto mi je prvi centar ove ekipe Bruk Lopez, tu moramo malo razjasniti kriterijume. Bruk i Robin Lopez su mešanci, crnac otac majka bela. Ali Bruk prosto izgleda kao belac, to mi je sva filozofija. Nisam stavio Karija da bude plej ove fiktivne ekipe, jer je crnac u ovom zajebantskom kontekstu, iako je i on mešane rase. Takođe, nisam stavio ni Blejka Grifina iako je on čak baš bele kože, jer ima crnački vajb.

Bruk je sjajan poenter pre svega, daje oko dvadesetice u proseku svaku sezonu posle početne, a kako je vreme prolazilo skakao je i procenat šuta, prošle sezone je bio sjajnih 56 posto. Loš je skakač za centra, prošle sezone je prosečio samo 6 po meču ( mada mu je to zaista najgora sezona karijere što se tiče skokova ), ali uz Lava, Lija i Hejvorda ne bi trebalo da bude frke na timskom nivou. Lopez se takođe ne računa u bolje defanzivce.

Sa klupe mogu da ulaze njegov brat blizanac, Robin ili Kodi Zeler, a tu su i braća Plamli, od kojih Mejson već ima iskustva u repki i sasvim ok je koristio garbidž tajm na poslednjem svetskom prvenstvu. Šteta što je nova nada Bostona, Keli Olinik, Kanađanin, inače bi sigurno njega ubacio. To je jedan od onih energičnih likova koji zbog svoje igre na terenu deluje kao da je pet santima niži.

Kada se pogleda ova ekipa, vidi se tačno šta to fali belcima. Nema niskog vrhunskog igrača, teraćemo Hejvorda na dvojku. Nema čoveka koji će da buši odbrane, da otvara šut sa lakoćom ili da završava sam. Belci mogu da se pouzdaju u šut sa daljine u rangu sa crncima. Odbrana je poseban problem, pogotovu na visokim pozicijama, gde su svi ovi igrači u najmanju ruku ajde mož’ da prođe defanzivci.

Međutim, ključna stvar je što su sve ovo klasifikacije u kontekstu NBA i najboljih crnja sveta. Kad se kaže da su Lav, Lopez ili Parsons loši defanzivci, misli se na to da imaju velike probleme kada pik vrti Kris Pol, kada te napada Lebron ili kada Kazins igra leđima. To je prosto jedan potpuno drugi nivo košarke. Srbija je uspela da bude druga na svetu, najbolja posle crnaca, sa defanzivnim carevima kao što su Teodosić ili Krstić, a svakako ni ostatak tima nisu neki lok-daun defanzivci, oni koji jesu, ne umeju da šutiraju, tipa Stefan Marković. Ova ekipa bi bila svakako favorit za zlato, a verovatno bih stavio i lovu baš na njih kada bi morao da biram. Naravno, neke ekipe kao što je Španija pre svega, su izazivale i ful tim Amerike, tako da bi svakako bilo veoma zanimljivo.