Buntovnice – Spring Breakers (2012)
Kada sam se već prodao za flašu vinjaka i i dojave Frenkijevog ortaka za drugu Finsku ligu, hajde da počnemo smelo i predstavimo film koji forsira vrednosti koji svaki pravi tarzan voli. Verovali ili ne, „Spring Breakers“ je ladno film sa previše sisa! Jebiga, jeste! Pre nego što me pljunete u facu i oterate da snimam rimejk sa Kačavendom, dozvolite da vam objasnim.
„Spring Breakers” je definitivno film koji neće svima najbolje leći, ali je u isto vreme i ostvarenje koje će ostaviti izuzetno jak utisak na svakog ko ga pogleda, da li on furao jašarku, patike sa bezdušnim đonom ili majica koja glorifikuje Nečastivog. Rađen od strane Harmonija Korina (Harmony Korine), jednog od najkontroverznijih autora moderne kinematografije i ujedno većeg perverznanjaka od svih onih koji i dalje gaje Severinin pornić na hardu, „Spring Breakers” je upravo doneo ono što smo mi ljubitelji dela ovog reditelja i scenariste i očekivali, a to je još jednu izuzetno smelu, krajnje simboličnu i metaforičnu priču koja udara u samu srž teme kojom se bavi.
Pre nego što se odlučite da pogledate ovaj film i videle koji ja problem imam sa najpoštovanijim atributima svake žene, izuzetno je bitno da znate kakva osoba, odnosno koji autor stoji iza kamere kako bi ste znali kako da dozirate svoja očekivanja. Nekadašnji „vunderkind” i po rečima velikog Varnera Hercoga (Werner Herzog) „budućnost američke kinematografije”, Harmoni Korine je autor čiji filmovi se odlikuju nelinearnim narativom, neuravnoteženim ritmom, kao i skupinom isečaka, odnosno sekvenci koje imaju krajnje oštro i ne često prijatno simbolično i metaforično značenje. Naravno, treba i pomenuti da Harmoni voli da nam gurne u facu sjebane klince koji se guše u prljavštini okoline i svojih seksualnih ogavština. Dakle, već ovde možete da uvidite da „Spring Breakers”, baš kao i Mrka kada je u pitanju organizovanje Bekutinog koncerta, NEMA NAMERU da krivi svoj sadržaj da bi dobio što veću prolaznost i globalno što više ljudi oduševio.
Priča ove „lavine sisa“ se centrirana na Brit, Kendi, Koti i Fejt, četiri tinejdžerke koje se druže još od malih nogu. One žive zajedno u istom domu i očajnički su željne za nekom avanturom koja će razdrmati i makar na kratko, izmeniti njihov dosadni živom u ovom malom, statičnom mestu. Sve što im zapravo treba jeste da skupe dovoljno novca kako bi otišle na „letnji raspust” (odnosno „spring break”, koji predstavlja ritualno letnje divljanje američkih studenata koji se potapaju u bazenima esida, jeftinih brlja i ostalih čarobnih sintetičkih droga) i dobro se provele. Umesto da jašu šipku sve normalne američke studentkinje kada nemaju kinte, devojke uspevaju da se „organizuju”, ako mogu tako da se izrazim, i odlaze na „Spring Break”, ali vrlo brzo upadaju u probleme sa zakonom. Na njihovu sreću, one naleću na repera poznatog po imenu “Vanzemaljac”, koji ih izbavlja iz nevolje i obećava im da može da sredi zabavu zbog kakve su došle na ovo mesto. Uz ohrabrenje i podršku njihovog novog prijatelja, prilično brzo prestaje da bude jasno do kojih sve granica će devojke ići, i zapravo na šta su sve spremne ne bi li iskusile sve svoje najdivlje porive i provele letnji raspust koji nikada neće zaboraviti. – Jeste da zvuči kao klasičan pornić ovaj zalet, ali verujte mi nije!
Harmoni Korin je pravi tarzan i to uopšte nije stvar o kojoj treba diskutovati. Harmoni, koji je sa 19. godina napisao kultni klasik „Kids“, a potom u svojoj režiji ispratio i drugo svoje kritički obožavano delo „Gummo“, je još jednom uspeo da prikaže drugu stranu medalje pobunjeničke mladosti i sprovede nas kroz jedan izuzetno prazan, nekontrolisan i malo je reći jeziv svet. Iako viđen od mnogih kao eksploatacija, Korinov prikaz ritualnog obreda američkih studenata, ispraćen vrlo sugestivnim rezovima i „slow-motion” eksplicitnim sekvenkama, za mene više stoji kao kritika društva, nego bilo šta drugo. Kao što je sam autor rekao: “Svi tipovi tinejdžera dođu na ovako neko mesto, nekontrolisano piju, drogiraju se, seksualno eksperimentišu, uništavaju sve pred sobom, i onda se vrate kući kao da se ništa nije desilo. I ovo je društveno sasvim legitiman ritual”.
„Spring Breakers” se jednostavno može videti kao najgora noćna mora svakog roditelja . Iako je tehnički fantastično snimljen i ispunjen zaista prelepom fotografijom, ono što mi se najviše dopada kod filma jeste što Korin sa izuzetnom lakoćom uspeva da se poigrava sa našim emocijama, gde nam jedan čas sugestivno prikazuje određene sekvence kao ludim, komičnim i zabavnim, a već u drugom isti taj kadar kao izuzetno mračnim i uznemirujućim. Reditelj ovom tehinikom zapravo prikazuje koliko je čitav taj svet nestabilan i koliko je zaista malo potrebno da nemarno zezanje preraste u nešto vrlo napeto i ozbiljno u roku od svega nekoliko sekundi.
Što se tiče glume, ona je vrlo zadovoljavajuća u filmu. Iako se ništa preterano nisu pokazale nekom manipulacijom emocija, sastav Ešli Benson (Ashley Benson), Vanesa Hadžins (Vanessa Hudgens), Rejčen Korin (Rachel Korine) i Selena Gomez (Selena Gomez) uspeo je da deluje vrlo verljivo, što je definitivno najbitnije. Žena Harmonija Korina, Rejčel Korin, je zaista sve dala da joj se počini samo da bi Harmoni shvatio da se ipak bolje oženio od Lazetića kadamajci doveo Sani Armani. Iako ga nikako ne cenim kao glumca i smatram da su njegove glumačke sposobnosti izuzetno limitirane, Džejms Franko (James Franco) me je ovde zaista prijatno iznenadio. Malo je reći da je Franko sjajan u ulozi „Vanzemaljca”. Ovo je definitivno njegova DALEKO NAJBOLJA predstava na velikom platnu
Naravno u filmu „Spring Breakers” nije baš sve tako divno, sjajno i bajno. Ono što mi je ovde malo suvišno bilo jeste ta konstatna repeticija određenih fraza, kao i samih isečaka. U filmu se više puta čulo „Spring Break“ nego u Slagalici: „Dobro veče“. Iako ima svoju poentu, mislim da se ova odluka nije baš najbolje realizova jer ovi momenti u određenim trenutcima čine film nepotrebno napornim i teškim za gledanje. Tu i tamo neka sisa malo prostruji krv, ali opet je agonija kao u kafani kada kada se nadaš da će semi reprezentativna ženka ući pre fajronta da ne moraš Šrekovu nevestu da vodiš gajbi. Ono što mi se još nije dopalo jeste sama završnica. Ona generalno nije očajna i poseduje odgovarajući klimaks, ali nekako nije dovoljno jaka i ne uspeva da stavi dovoljno ozbiljnu i oštru tačku na projekat koji je čitavim svojim trajanjem posvećen kritikovanju društva i pop-kulture.
„Spring Breakers” je za neme jedna smislena i ozbiljna društvena kritika, ali smatram da baš kao i u slučaju sa filmom „Klip“, zbog svoje eksesivne golotinje, seksa, droge i nasilja, šira publika jednostavno neće imati dimenziju da shvati na šta film zapravo cilja. Ako očekujete da vidite klasičan mejnstrim film, u širokom krugu preskočite ovaj. Ako ste voleli prethodne filmove Harmonija Korina, skoro sigurno mogu da tvrdim da vas „Spring Breakers” nikako neće razočarati.
Kakav je film: 8/10
