Državni udar u državi ludari

Ovaj tekst je prvobitno trebalo da bude skeč dijalog, ali je u tom obliku stigao samo do ovde:

VUČIĆ: Alo, Vučićeviću
VUČIĆEVIĆ: Gossspodaru kako mogu da sluzavo iscurim iz vašeg čmara danassss moj prekrasssni?
VUČIĆ: Pa brzo! Ahahahaha
VUČIĆEVIĆ: AHAHAHAHA
VUČIĆ: ahahah
VUČIĆEVIĆ: HAHA JEBOTE USRAĆU SE HAHAHAHA

I tako sve u tom stilu, jasno vam je. Ne vodi nigde, ukratko. Baš kao što ni ovo što nazivamo vlašću ne vodi nigde, postaje to bolno i sve brže očigledno, sunovrat  nivao Električnog Orgazma. Zato je ovaj humoristični uvod kao jedna metaforica eto ipak imao neku svrhu, ali je nažalost morao biti kratak jer ne mogu stvarno da sad ulazim u mozgove i likove supergovnara koji navodno vode ovu državu, čak ni da bi ih ismejao, toliko su mi se smučili, osećam se kao veterinar koji je zavukao ruku do lakata u moržicu ne bi li izvukao mrtvorođeno moržče, samo da sa užasom konstatuje da moržofetus ima lice iz njegovih noćnih mora.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]E ZLATOMORŽE ŠTA TI JE TO NA KRAVATI, POGLEDAJ POGLEDAJ[/typography]

Ništa dobro ne možemo očekivati od čoveka koji se zove Zlatibor, pa ćemo tako i ministra zdravstva ostaviti za sada po strani jer jelte ni on ne vodi nigde, baš kao i cela ova neartikulisana gomila kretena, podlaca, govnara, usahlih spermatozoida, melvina, karijerista, dupeglavaca, slepaca, balegara i Ivana Tasovaca kojima je bukvalno u ruke dopalo da nam nekako kroje sudbinu. Stani jebote razmisli malo o tome, Srbine i ostali građanine Srbije (kao što piše u Ustavu za koji te boleo kurac da izađeš da ga izglasaš), pogledaj dom svoj anđele i reci: jel stvarno misliš da ovakve njuške treba da vode bilo koga bilo gde?

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Osim da pokažu kolekciju slina koju su poređali po zidu svoje sobe bez oštrih uglova[/typography]

Dobro ovo je ad hominem napad, ovo je nisko i plitko jer ne sudi se čovek po njušci, ali jebote ne pa pogledaj Vulina, pogledaj ga samo, pa teže je gledati u njega nego u Krajsler PT kruzer a to je baš dostignuće. Ukratko, kao što reče brat Miki, svojim govnarstvom ova vlast opravdava bukvalno svaki nivo kritike, pa i napušavanje septičkom jamom u bulju kevinu ružnu raspalu. Jer, da konačno pređemo na stvar, a do sada nismo jer razumite TEŠKO JE KADA STVAR U STVARI NE POSTOJI, danas pričamo o državnom udaru koji se navodno nedavno dogodio i za koji si verovatno čuo i nasmejao mu se uz Kesića i Viva Vox ili nisi uopšte jer se u stvari nije ni dogodio tako da realno može da te boli kurac.

Osim što ne može i što cela stvar nije baš za smejanje. Jer se neka vrsta državnog udara jeste dogodila sad za vikend. To jest, pokušaja. Dobro, ne baš ni pokušaja, više neke demonstracije toga šta bi moglo da se desi. Samo što ta reč “demonstracija” zvuči kao da je to radio neko zapravo sposoban, a ne gomila retardiranih troglodita. Dakle, ovog vikenda smo imali, hajde da kažemo, neku vrstu pokazne vežbe toga da bi Vučić voleo da živimo u diktaturi.

Kažem, voleo bi da, jer srećom NUME a i nema bogznasačime da radi da bi uveo pravu diktaturu. I to su nam jedine dobre vesti, na neki način. Zar misliš da u državi u kojoj je raskalašni javašluk norma rada državnih službi, panduracija i vojska mogu da zaštite nekog ko bi hteo da bude diktator? Lolčina, sine. Ni debe odavno više nije onaj debe, iako bivši debeovci i dalje drmaju ovom zemljom – ali ne zato, ili ne samo zato, što imaju dosijee i spremnost da roknu nekog, nego zato što su se nagumali para za vreme slobe i sada su oni pravi tajkuni za koje nisi baš čuo ili jesi ali nekako im se ne pominju imena kao Peconi ili Pera Matić. A njih boli kurac za Vučića, čak bi voleli sigurno nekog ko je manji mentol. Tako da smo bar sa te tačke gledišta mirni.

Ali to što NUME ne znači da je Pusilips glup, naprotiv, on je prilično pametan, onako štreberski i paćenički, naročito u odnosu na neposredno okruženje koje je pažljivo probrao i naročito naročito (duplo naročito kombo) u odnosu na ova govna koja ne vredi ni pominjati a koji sebe nazivaju opozicijom, onda kada se sete da prducnu nešto iz senke Vučićeve nagojene buljetine.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Najt of d living ded[/typography]

S tim što „pametan“ ne znači i „ume da vlada državom“. Jedino što je on savladao donekle jeste tehnika održavanja na vlasti – i to jako specijalizovana, važeća samo u ovim specifičnim uslovima u Srbiji, danas. Delovalo je da će to biti sasvim dovoljno da mu obezbedi tu vlast na duže vreme, što zbog kurcobolje naroda, što zbog logičnog konačnog ishodišta decenija selekcije političke klase Srbije isključivo na osnovu vrlina gramzivosti i govnarstva čime se polje igre praktično samoočistilo za psihopatu poput Vučića, što zbog konstelacije spoljnih faktora kojima odgovara pajac na čelu države koja je relativno dugo bila trn u oku i mudima kojekome.

Ali, s jedne strane, konstelacija spoljnih faktora je najkrhkija u dugo vremena – u toku je kriza aktuelnog dominatnog sistema kapitalizma umotanog u pokrov demokratije, pojačana klimatskim promenama za koje se i dalje pretvaramo da se ne događaju i ubrzana sukobom civilizacija koji previše ljudi kapira kao neku ril lajf verziju Gospodara prestenova (dobro neka im, al da znate da Mordor nije u ISISu nego malo južnije u kamilojebini koja se zove „Kraljevstvo“ Saudijske Arabije, plus ostali šeici i emirati, s kojima gle slučajnosti, subjekat/objekat našeg državnog udara baš fino posluje).

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]– Jel mogu da te poljubim, šeki druže? – Ne.[/typography]

A sa druge strane, kad si kao Pusilips nesposoban za bilo šta osim da sebi dižeš rejting, plus kad se okružiš gomilom još nesposobnijih jer jebiga tako moraš da bi bio glavni, onda kada dobiješ ozbiljan posao, zasereš ga, normalno. A vođenje države je jebiga ozbiljan posao. Ima tu možda i malo Duning-Krigerovog efekta (da balvani imaju samopouzdanja jer su toliki balvani da nisu svesni koliki su balvani), ali ima mnogo više gologuze želje za lapanjem i bivanjem nekim mudom, što je bukvalno sve što motiviše ove sada na vlasti da grizu ovako (dozvoljavam da je kod nekih činilaca ove garniture redosled ovakav ili onakav, ali i dalje sačinjen od samo ta dva faktora).

To kako tačno grizu smo videli tokom prethodnih par nedelja, doduše samo ako smo toliki mazohisti da gledamo Pink i čitamo „Informer“ – ali za vikend se baš prelilo i u sve u druge medije jer ipak je premijer uradio stvar koja bi zavredila udarne termine i naslovne strane u bilo kojoj drugoj državi: otišao je na poligraf.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]loligraf[/typography]

[box]Intermeco: poligraf, još od vremena Filipa Višnjića i Save Mrkalja nazivan „detektorom laži“ je u stvari instrument koji meri neke parametre kao što su puls i pritisak da vidi dal si se uzbudio kad odgovaraš na neko pitanje, i kao takav je debilan i normalno nigde nije priznat kao dokaz za bilo šta jer može da da rezultate tipa obe strane govore istinu, a pričaju skroz suprotno.[/box]

Dakle, Vučić je rešio, verovatno u dogovoru s Vučićevićem jer samo tako mogu da objasnim odakle toliki nivo retardiranosti, da pobije to što Rodić iz Kurira tvrdi. A Rodić tvrdi da je Vučić-Vučićević Wonder duo podmićivao bivšeg direktora Kurira, nekog klasičnog siroma novinara alkosa. A pobiće to Pusilips tako što će otići na poligraf i reći da ne, nije. I to vam je eto zaplet cele afere, ukratko, sve ostalo je nekakvo dozlaboga glasno, dosadno i mozgoubijajuće bukanje i skičanje na režimskim medijima plus što su uhapsili nekog lika što je prošao kolima oko Vučićeve gajbe, mada tužilac nije čak ni tražio pritvor za njega, lol.

I nije poenta da sad razmatramo šta stoji iza toga što se Kurir pokačio sa vlašću, dal dil oko para, dal neki reket, neka kafanska svađa ili američka politika. Bitno je da malo stanemo i promislimo kako je premijer naše zemlje reagovao na to što ga proziva jedan tabloid.

Znači, stani i zamisli sad Kamerona da to radi – a da podsetim čoveku je nedavno objavljena knjiga u kojoj se tvrdi da je gurao dinču u lešinu svinje. Lešinu. Svinje.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]DIJETE OD SVINJE OSTALO S TRAJNIM TRAUMAMA BRE[/typography]

Ili ne mora Kamerona. Zamisli Davotoglua. Zamisli premijera Kanade, može Harpera može Trudoa, svejedno. E, al Gvatemale možda već možeš, kad bi znao kako izgleda. Premijera Burkine Faso sigurno možeš, iako nemaš pojma ni dal postoji. E to ti govori otprilike kog je nivoa ovakav potez. I gde Vučićeva vlast takvim ponašanjem postavlja Srbiju u međunarodnim parametrima. I zašto ovakvu sramotu i tragikomediju dugo nismo imali i to baš u vremenu kada je najzajebanije igrati između Amera, Evrope, Rusa, Arapa, i Kineza koje mentol nekako pokušava da uvuče u igru, ko zna šta im nudi (bio je u Kini tokom „državnog udara”) jer postoji ozbiljna mogućnost da su ga svi drugi odjebali i drže ga na ladnom dok se ne završi Kosovo, što mu je jedina karta da će izdržati još par godina.

Ali prvi problem (svih nas) je što on ne može znati da li će mu to uspeti, ne može biti siguran, jer kakav god bio, čovek je, samo, nažalost. Drugi i veći problem je opet to što NUME jer realno šta on zna o visokoj politici i međunarodnim odnosima, jebote za njega je Vuk Jeremić lično Bžežinski i to je možda najstrašnija stvar navedena u ovom tekstu. I treći i najveći problem je što je ovde u Srbiji danas, čak samo delimično krivicom ove vlasti, mada se njen udeo ne može osporiti, sve veća sirotinja, i to je očigledno čak i penzosima koji bistre dnevnu štampu u bibilioteci „Nihat Kantić Šike“ u Raškoj, naročito kada uporede Vučićeve priče sa svojim buđelarom i vide da su tu negde po praznoći.

Pitanje koje bi trebalo da nas u ovom trenutku najviše zanima jeste dokle će psihopata biti spreman da ide da bi ostao na vlasti? Nagoveštaj odgovora smo imali tokom ovog ludila sačinjenog od hiljadu manjih ljudila koje su nazvali državnim udarom i za koji niko uopšte nije siguran da li je gotov, izgleda čak ni Vučić sam. Za sada je kulminacija bila u tome što je otišao na taj poligraf, a Slina se pojavio na komferenciji za štanpu sa jedno dvaes uniformisanih klipana da saopšti da je Premijer položio sa desetkom i pčelicom, a ova službena lica iza mene, a to je onako, nema veze što može ladno da se tumači kao najava vanrednog stanja, što je ne skandal nego u najmanju ruku krivično delo zloupotrebe službenog položaja, a ima i elemenata državnog udara.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]E da, a pre toga Zlatomorž Lončar vitla javno dokumentom s dijagnozom onog lika iz Kurira, što je povreda bar dva člana krivičnog zakonika.[/typography]

Nije ni ironija, nego je pre svega apsurd, što je dakle jedina naznaka državnog udara došla baš i isključivo od vlasti koja se kurobeca da je udarena i koja se svakodnevno, u najgrđem apsolutističkom stilu, poistovećuje s državom. Tačnije, jedan čovek to čini.

Samo, šta će taj čovek učiniti ako stvarno počne da gubi podršku naroda, ambasada, dupeliza? Jebiga, šta reći, biće sranja jer iz prikazanog se čini da je spreman da ide jako i do samog kraja. Prosto, nije smislio šta će posle. U njegovim planovima postoje jedino Sline i Vulini odavde do večnosti. Nema opcija ako više nema vlast, to je za njega jednako ništavilu. Dobre vesti su da se njemu po svemu sudeći čini da već sada postoji opasnost od toga, čim je potpalio ovoliko luđenje.

I meni se odavde tako čini, naročito kad čujem šta kažu penzosi koji bistre dnevnu štampu u biblioteci u Raškoj. Ili nekom drugom gradu, nije bitno. Ne čuje se više „Vučiću, pederu“. Pre je fazon „Vučiću, aj duvaj ga više“.