Obožavam te više nego ti sebe!

Uvek sam bio antifan svih religija, ali svakako se i u njima može naći štošta pametno, kao što je npr učenje da je umerenost u svemu jedna zaista kul osobina koja čoveka izdiže iznad bubašvabe, lenjivca i hrizanteme. Ali ne, čovek voli da preteruje u svemu, pa bila to i pomenuta religija, klopa, ćepi, tršnja, baronisanje, ma bilo šta. I onda nikako ne iznenađuju naslovi tipa “D.J. iz Bačkog Jarka hospitalizovan nakon što je dobio opekotine trećeg stepena na prepucijumu svog penisa. Priznao da je masturbirao 9 sati bez prestanka, slike na sedmoj strani ispod kursne liste” Fakat je da ljudi najviše prave tripove u obožavanju drugih ljudi. Na početku to je najčešće ćale koji je car makar propio kuću i imanje. Kasnije se malo udaljimo od porodice i počnemo da lepimo Bon Džovija i Eksl Rouza umesto tapeta, skidamo šut Dražena Petrovića ili naglasak Krisa Takera. No to je sve nekako logično, klinac si balavi bez pojma u životu. Problem je što se čovek predaje pravoj idolatriji tek onda kad treba konačno da postane odrastao i misli svojom čontarom, što je paradoks samo takav. I ta idolatrija ne zavisi živiš li preko bare, u dosadnoj Finskoj, razjebanoj Ugandi ili ovde. Svi imamo neke svoje toteme koje rafinišemo, pobrišemo njihove mane, ojačamo vrline i postavimo na pijedestal u koji blenemo i divimo mu se. To najčešće i jesu ljudi koji zaslužuju kapu dole, ali niko pa ni oni ne zaslužuju toliki nivo obožavanja bez pokrića.

Profi šetač za Zorana

Pre dva dana se navršilo tačno deset godina otkako je ubijen Zoran, naš Zoki, Điki, Đinđa, Premijer… Ako bi neko izvršio analizu Savinih pedera, demona i licimura, kapiram da bi ta skupina svakako upotrebila jedan od nadimaka za čoveka koga su u matičnoj knjizi rođenih zaveli pod imenom Zoran Đinđić i šuknuli mu trinaestocifreni JMBG. Naravno, ista ta skupina je pre 10 godina imala sasvim druge nadimke za dotičnog, tipa: Krimos, Plaćenik, Izdajnik, Zapadna marioneta i slično. Jebemumater, čovek koji je na dan ubistva imao podršku na nivou Sulje Ugljanina, danas bi u slučaju da postane walking dead, sabio brat bratu jedno devedes posto na izborima. Ispade da nema popularnosti bez primljenog metka, valjda je zato 50 cent postao nako zajeban i bitan.

Đinđić mi je uvek bio kul tip, još kao klincu mi se dojmila njegova hiperaktivnost i govor na 45 obrtaja. Ono, uvek me bolelo dupe je l čovek ovakav il onakav, ali kakav god da je bio, imao je šta pametno da kaže a verovatno i da uradi. Kad su ga roknuli, bilo mi je žao al svakako da nije umro deo mene s njim. To sam ostavio njegovoj porodici i recimo dvojici njegovih iskrenih prijatelja. Danas imam problem sa otvaranjem vudi viršle jer kapiram da će umesto kačkavalja da mi iscuri Konstantin Samofalov il kakav drugi DS brabonjak i ponavlja mi citat kako prvo treba veću žabu da gutam pa tek onda manju, a ja nešto baš i ne ljubim tradicionalnu italijansku kujnu. I da, jebite se vi što kao prevrćete očima jer Vučić ostavlja venac, da nije ostavio opet biste prevrtali.

“Da mi je da ustanem iz groba pa da se popišam na sve vas šetače. Idite radite nešto” 

– Brate, ajde sa mnom u šetnju za Zorana.

– Ne mogu, farbam kapiju. Kog Zorana?

– Premijera, brate.

– Nije da nešto pratim politiku, al zar se premijer ne zove Ivica i pritom grokće?

– SKRNAVIŠ, SAMO JE JEDAN PREMIJER, TAKVI KAO TI SU UBILI ZORANA!!1

Lojalni član EKV sekte

EKV je lakmus bend koji razvrstava na jednu stranu glupe, neobrazovane i zatucane  a na drugu pametne, „hm, mogao bih Harvard, ne bolje Jejl, Stenford, ipak STENFORD!“ i kosmopolite slobodnog duha. Ovi prvi ne slušaju EKV, ovi drugi slušaju. Prethodna rečenica je istinita. Jeste kurac. E al aj ti  dokaži da nije jednom prosečnom polazniku večernje EKV dogmatske škole koji za Mladenovića neće reći da je bio pajdoman već spiritualni uživalac života koji plovi rekom satkanom od stihova i nota, dok je Margita (ček, ne Margita, to je previše hladno, bolje Magi, daje dozu topline i familijarnosti) boginja Hestija čije ruke plešu preko dirki i koja stvara blaženstvo u slušaocu dok crnom kosom miluje atome vazduha… pa jebote, to ni Samson ne može.

Evo jedna za instagram

Naslednica Katarine II je dobar bend, čak odličan, al nije jebena simfonija koju su Dvanaestorica sa Olimpa sklopili dok su pili nektar, jeli ambroziju i trpali se međusobno. Tekstovi im variraju od carskih do „Pikac, brate, smanji malo dozu“ što je i normalno jer ne postoji bend na planeti kome je sve savršeno, a pomenutoj četi blaženopočivših svakako nije. I na kraju, stvarno želim onom liku koji je na fejsu napravio grupu „Bože, vrati nam članove EKV-a, uzmi Grand“ il kako već ide, da doživi sudbu Radisava iz Na Drini ćuprija. Jako je bitno da kolac bude neomašćen i po mogućstvu čvornovat.

Bludni sin i matori pokvarenjak

Fakat 1: Prosečan svršavalac na Čarlsa Bukovskog je pročitao Bludnog sina

Fakat 2: Prosečan svršavalac na Čarlsa Bukovskog je pročitao samo Bludnog sina.

“Dok sam pisao o liku koji se budi u sopstvenoj povraćki, cirkao sam pinjakoladu i grickao bademe”

Dakle, voršiper Bukovskog (ne, stani, Čakija, Čaleta, Bukija, Čađe, ipak ti je on ortak s kojim cirkaš vops ispred zadruge u San Pedru) se postaje tako što se nakaniš da nakon Dečaka Pavlove ulice i 2 pdf tutorijala o Herojima pročitaš neko štivo. Naravno, pomenuti Bludni sin ti menja život iz korena.  Prljave čarape koje si držao ispod kreveta pomeraš na luster, kafu piješ samo iz jedne šolje koju pereš tek kad ti na vrata zakuca Aleksandar Fleming sa molbom da izoluje penicilin iz gljiva, i počneš da piješ, mnogo da piješ, čak i ako ti ne prija, jerbo nisi pravi naslednik Čađin ako se ne ponašaš kao junak njegovog romana. Ok, možda ne karaš koliko on, al zato drkaš do besvesti i šorkaš se gde stigneš pa svaki izbijen zub i polomljena nosna hrskavica osim boli nosi i dozu uzvišenja i korak je bliže ka poistovećivanju s Bludnim sinom. Naravno, nikad ne propuštaš priliku da šerneš neki Čakijev citat, čisto da i ortaci vide u kakvog si boema izrastao. Ali od svega najviše voliš rasprave o književnosti. Pa šta ako nisi čitao mnogo, jedna knjiga je sasvim dovoljna da pobiješ svakog Poa, Kafku, Džojsa ili Bulgakova. Eventualno ovaj Vidojković nije loš, ima on tu žicu da piše kako mu govno izlazi iz bulje nakon noći u kojoj je jebo, pio i drogirao se, pa posle otišao na vežbe iz GPP-a. Lud, lud hehe.