SP Brazil 2014 – Grupa C

KOLUMBIJA

Kolumbija se plasirala na svoje tek peto svetsko prvenstvo, i to prvo posle Francuske 98. Samo jednom su prošli grupu, 90′ u Italiji, kada su u osmini finala ispali od Kameruna.

Dakle, Kolumbija zapravo i nema neki fudbalski pedigre, iako sam je ja nekako uvek računao u prilično ozbiljnu fudbalsku naciju. Za to je verovatno zaslužan moj period odrastanja devedesetih, kada se poklopilo da su oni imali svoj najbolji period u istoriji. Svi znaju za Valderamu, Asprilju, upucavanje Andresa Eskobara posle autogola u Americi 94’…Ovaj dobar period, Kolumbijci su završili osvajanjem kontroverzne Kopa Amerike 2001, na svom terenu. Posle toga, usledilo je više od decenije konstantnih razočaranja i podbačaja.

Ova generacija Kolumbijaca vraća fudbalski ponos svom narodu. Kvalifikovali su se prilično snažno, sa samo dva boda iza prvoplasirane Argentine. Kolumbija ima dobre igrače, raspoređene ravnomerno, u svim linijama. Nemaju potpuno zvučnu ekipu, i neke opcije izgledaju dosta diskutabilno, ali se i one pod vođstvom Hosea Pekermana očigledno prilično dobro komponuju.

Recimo, možda Mario Jepes zvuči prilično upitno na prvi pogled. Ovaj štoper, poznat po tome što je sa 35 godina zaigrao prvi put u stvarno velikom klubu, Milanu, danas ima dobrih 38. Međutim, ima celu sezonu u pristojnoj Atalanti iza sebe i izneo je cele kolumbijske kvalifikacije kao kapiten. Na zatvaranju, Paragvaju je u gostima čak dao i dva gola. Tu je i napadač River Plate, Teofilo Gutijerez. Kada pogledate njegovu klupsku karijeru i statistiku, ne vidite mnogo impresivniji si-vi od nekog pojačanja Zvezde ili Partizana tipa Eduardo, ili nekog ubojitog strelca Liteks Loveča. Međutim, ako Falkau ne bi računali postignute penale, Teofilo i on su izjednačeni na listi strelaca reprezentacije u ovim kvalifikacijama.

Ove stvari govore o očigledno dobroj atmosferi i energiji u timu Kolumbije. O tome, kao i snazi tima naravno, govori i par zaista posebnih utakmica koje su odigrali u kvalifikacijama. Nije da je Kolumbija samo korektnom i konstantnom igrom prošla, koristeći padove i greške protivnika. Kući su razbili Urugvaj sa 4-0. Odneli su i uverljivu pobedu u Čileu, od 1-3, a kući su protiv istog protivnika stigli šokantno ranih 3 gola minusa. Iz nekog razloga su imali problema sa Venecuelom, gde su uzeli samo bod iz dvomeča. Sa Argentinom su odigrali iks u Argentini, i izgubili kući. Međutim, mora se napomenuti da je taj poraz bio na početku ciklusa, i da trener nije bio Pekerman.

Pekerman je poznat najviše kao trener koji je vodio Argentinu u Nemačkoj 2006. To je poslednje prvenstvo kada je Argentina bila ozbiljan tim najviše klase. Sada njih kao takve tretiraju samo klinci i budale, koji misle da je Mesi dovoljan za dobar tim, bez obzira što sredinu i odbranu popunjavaju igrači kalibra Dinamo Moskve i Sporting Lisabona poput Roha, Garaja, Bilje, Kampanjara, Romera, Gaga i ostale ekipe, koja je toliko nevrhunska da je Pablo Zabaleta velika uzdanica a Maskerano bog otac. Pekerman bi međutim trebao da bude poznat po još jednom podatku. On je kao trener osvojio tri Fifina svetska prvenstva za u-20 igrače, 95, 97 i 01. Deluje da je u pitanju inteligentan trener koji vidi dublje dimenzije menadžmenta i stvara dobar pokretački duh svojoj ekipi.

To je jedan od razloga zašto mislim da izostanak Falkaa neće previše naštetiti performansu Kolumbije na ovom Mondijalu. Vidljiva i osetljiva dobra energija i pozitivan zamah koji Kolumbijci donose na prvenstvo, kao celina, kao tim. Naravno, drugi razlog je jačina Kolumbije i bez Falkaa. Međutim, Kolumbija ima dobre špiceve da ga zamene. Tu je Karlos Baka, Džekson Martinez i pomenuti Gutijerez. Oni naravno nisu klasa Falkaa, ali pogotovu prva dvojica jesu vrlo dobri evropski igrači, koji ako ceo tim ima dobar takt, energiju,flou, postaju takođe opasni šrafovi takvog tima kao što je Kolumbija. Ona ni sa Falkaom nije mogla da osvoji ovo prvenstvo ili u realnom smislu, da igra polufinale. Urugvaj je svež primer, ali Urugvaj je imao ogroman džak sreće kakav se retko dešava. Oni imaju svoj limit kao tim. Svakako da je bolje da igra što bolji igrač na svakoj poziciji, ali Falkao je igrač koji pun potencijal pravljenja razlike, kao vrhunski igrač, ostvaruje u što boljem timu, pogotovu sa pozicije špica. Neće previše narušiti odnos plafona mogućnosti špic sa Bakom ili Martinezom, ako ceo tim bude na nivou. Pogotovu ako Džejms Rodrigez i Kvardado budu na nivou. Ovo su opasni igrači i pogotovu će u grupi C svakom moći da utrpaju gol.

Sa sredine terena i sa krila, protivnicima Kolumbije dolaziće jednako velike muke kao od napada. Rodrigez i Kvardado su talentovani, mladi, željni dokazivanja. Na samom centru bi trebao da bude Fredi Guarin, uparen sa nekom radilicom slabije reputacije i kvaliteta ali dovoljne sposobnosti za izvršavanje zadataka. U odbrani, pored Jepesa nalazimo Zapatu, štopera Milana i veoma dinamičan par bekova, Armero i Zuniga. Na kraju nije pozvan Luis Perea, koga se sećamo iz Atletiko Madrida, po nekim izuzetnim intervencijama ponekad, ali generalno po nekonstantnosti. Na golu je Ospina, čovek meča u bezgolnom remiju sa Argentinom u gostima, mlad golman. Pozadina Kolumbije nije toliko u priči, u fokusu je izostanak Falkaa i opasan duo krila, ali mora se podvući crvenim, da je odbrana Kolumbije bila najbolja južnoamerička odbrana u kvalifikacijama.

Kada ukombinujem podatak da su samo jednom prošli grupu u istoriji, sa dobrom atmosferom i dobrim, osvežavajućim sastavom, ne mogu da ne tipujem na prolazak grupe. Međutim, ovo je veoma opasna grupa i svašta može da se desi.

GRČKA

Od legendarnog osvajanja Eura 2004, Grci su kiksnuli samo u prvim sledećim kvalifikacijama, za Nemačku. Otada, Grci se konstantno plasiraju na svako veliko takmičenje, uglavnom bez većih problema i uverljivo. Ovaj put su u duetu sa Bosnom izdominirali svoju grupu, ali su imali i lošiji međusobni duel, a i gol-razliku, pa su se zaputili u baraž, gde su izbacili Rumuniju.

Problem sa osvajanjem Eura, je što su ljudi počeli da tretiraju Grčku kao neku neverovatnost, bag, kontinuiranu svetsku ironiju i zanimljivost. I ok, naravno da je njihovo osvajanje Eura stvarno legendarnost za istoriju. Ali to ne znači da Grčka nije veoma dobra i ozbiljna evropska reprezentacija. Celih 10 godina posle tog momenta oni su i dalje konstantni, dobri. Iskoristili su svoj momenat sudbine, stoje na zemlji, znaju koliko realno mogu i to nemilice uzimaju. Kapa dole za Grke.

Ni ove kvalifikacije nisu odstupili od svog tvrdog fudbala. U 10 mečeva su pobedili čak osam, a postigli su 12 golova. Ali su zato primili četiri, od toga u tri u jednom meču, u Bosni. Istina, grupa im nije bila baš spektakularna, posle Bosne, najjača ekipa je bila Slovačka, a tu su bile još i Letonija, Litvanija i Lihtenštajn. Ali, Grci su svoje šeširske pozicije zaradili krvavo, niko im nije poklonio to, a drugo, Grci igraju svoju igru protiv svakog jebenog protivnika, bio to Brazil ili Lihtenštajn. Stvarno legendarno deluje da su oni i Lihtenštajn pobedili sa dva i jedan prema nula, baš kao i Litvaniju. Najveću pretnju, Slovačku, su iskusno skinuli sa kurca sa dva puta po 1-0. To su iste one pobede kao nad Portugalom u finalu Eura.

Grci su jednostavno svoji. Prvo i osnovno imaju muda do poda. To je i u globalu osobina grčkog naroda. To nisu iritantno kurčevita muda Lole Smiljanića, to su stamena, kul muda grčkih bradonja ( gledam album, imam sve Grke, od 17 ljudi samo Holebas nema bradu, a Ninis i Manolas imaju od tri dana. ), muda za tuču sa policijom u kornjača opremi jer se ukida trinaesta plata.  Oni se ne plaše nijednog protivnika, i apsolutno nikada ne padaju u paniku. I uvek su realni. Oni znaju da je njihov Euro legendarnost. Na prvo sledeće takmičenje su došli sa potpuno istim majndsetom kao i uvek. Čvrsto, defanzivno i da probamo da prođemo.

Druga stvar, Grci uopšte nemaju lošu ekipu. Njihova odbrana se sastoji od defanzivaca Olimpijakosa, koji je ove sezone bez ikakvih problema mogao da igra četvrtfinale LŠ. Odatle dolaze Manijatis, Holebas i Manolas. Zatim je tu odlični Torosidis, koji je pre dve godine iz Pireja otišao u Romu, i u ovoj odličnoj vučicinoj sezoni bio prilično standardan. Na kraju, tu je i Papastopulos iz Borusije, koji dobro igra ozbiljne utakmice na ozbiljnom evropskom nivou.

Sredina Grčke ne oduzima dah. Ali, i dalje su tu neumirući Karagunis i Kacuranis, i i dalje rade posao. Možda ne baš kao pre 10 godina, ali nikako nisu za zajebavanje. Verovatno možemo očekivati i Ciolisa, klasičnog grčkog DMC-a. Ima i nekih novih lica kao što su Šiptar Panajotis Kone i Samaris. Ninis je dugo bio talentovano dete grčkog fudbala ali nije baš avanzovao previše i za ovo prvenstvo nije na konačnom spisku.

I onda sledi napad Grčke, koji je ustvari, oduvek njihovo najbolje oružje. Odbrana Grčke nikad nije bila vrhunska. Ona je samo solidna sama po sebi, ali celokupni grčki tvrdi, odbrambeni duh svih 11 igrača je to što čini Grčku tako teškom za primanje golova. Ali kao pojedinačni deo tima, napad mi je uvek bio najgotivniji. Grci jednostavno, uvek imaju igrača koji zna da meće golove. A sad bogami, imaju nekoliko. Tu su Samaras, opasni prljavi Salpingidis, stara kuka Gekas i najbolji od svih, Mitroglu. Ovaj pogrčeni Turčin zaista ima evropsku klasu što je i pokazao na startu svoje premijerligaške karijere u Fulamu, pre nego što ga je povreda sasekla. Od četiri gola koja su Grci dali Rumunima u dvomeču, Mitroglu je dao tri. Ako neko od navedenih, sa posebnim tipom na Mitroglua, uspe da zavalja po koji gol u grupnoj fazi u pravom momentu, Grčka itekako može u osminu finala. 

OBALA SLONOVAČE

Obala Slonovače je godinama bila jedna od najishajpovanijih ekipa na svetu. Prevashodno zbog “crnci trče brzo” efekta na averidže širom sveta.

Međutim, oni jesu bili niz godina, dobra ekipa sa par odličnih pojedinaca poput naravno Drogbe i Jaje Turea. Problem je uvek bio što su se usled tog efekta, igračine pravile i od Zokore, Arune Dindana, Boke, Žervinja i ostalih solidnih igrača. Što zbog tog pritiska i hajpa, što zbog toga što realno nisu bili toliko dobri kao što se pričalo, Obala nije osvojila apsolutno ništa u svom “zlatnom” dobu. Tako dobra ekipa je realno zaslužila bar jedan Kup Afrike. Međutim, tu ih je dva puta sačekao dominator tog takmičenja, Egipat, 2006 i 2008. Egipat nikako ne uspeva da se kvalifikuje na Mondijal iako svih ovih godina i on ima veoma dobru ekipu, a pogotovu u to vreme. Ali oni su barem postali vladari Afrike, a Obali nije ostalo ništa osim grupa svetskog. 2010 ih je izbacio Alžir, a 2012, na prvenstvu gde nije bilo Egipta, Nigerije i Kameruna, uspevaju da ne osvoje, izgubivši na penale od Zambije u finalu.

Ni na ta dva svetska prvenstva, Obala Slonovače nije prikazala previše. 2006 su se fino držali i protiv Holandije i protiv Argentine ali su ipak, suvereno izgubili oba meča. Na kraju su zamalo uspeli da izgube od Saleta Ilića, Ergića, Duljaja i Gavrančića ali se Dudić svesrdno potrudio da se to ipak ne desi. Četiri godine kasnije, opet dobro držanje protiv Portugala ali bez pokazivanja potrebne klase za veće domete, pušenje kurca od Brazila i Severna Koreja.

Sada je možda pravi momenat da Obala prođe grupu. Hajp je umro, a oni i dalje imaju dobar tim. Drogba jeste sada već dosta mator, ali ovo je pravo takmičenje, prava grupa i prave okolnosti da takav majstor ode. On nikako nije ružno omatorio fudbalski, i dalje je više nego opasan. Tu je Jaja Ture, koji igra fudbal života. Naravno, takav general i majstor neće, baš kao ni Falkao, toliko praviti razliku u ovakvom timu, pogotovu što je ovo reprezentacija, skup ljudi koji se retko skupi da opika fudbala zajedno, ali ipak je jedan od najboljih veznjaka sveta i vođa.

Podržavajuća ekipa zvezdama je ponovo dobra. Samo se sada od tih igrača ne pravi nešto više nego što jesu, tako da je to možda prava stvar. Kalu, Žervinjo, Kolo Ture, Boka, svi su oni i dalje tu. Ipak,  klasična sredina terena je problematična, posle Jaje Turea tu je najbolji igrač Čejk Tiote, a on nije baš majstor fudbala.

Trener ove ekipe je Sabri Lamuši, ako ga se sećate. To ne zvuči baš  ohrabrujuće, ali nije ni preterano bitno. Ovo je prava šansa za Obalu Slonovače, ali možda se sve ovo sa umiranjem hajpa i ne ispostavi dobro za njih, možda su se oni zaista u celosti izduvali, a i grupa je mina, svako može da prođe i svako svakog može da pobedi.

JAPAN

Japan je nacija koja dolazi na svoj peti uzastopni Mondijal, i prvi su se na svetu kvalifikovali za njega.

Ipak, u pitanju je azijska grupa. Dva tima idu direktno, a jedini ozbiljan rival je bila Australija, koja dugo nije delovala slabije. Ni njih nisu pobedili, dva remija od po 1-1. Takođe, nisu oduševili ni u prijateljskoj utakmici u Srbiji, mada opet, u prijateljskim su pobedili Belgiju i igrali nerešeno sa Holandijom. Svakako, prijateljske utakmice nisu ozbiljno merilo.

Japanci su jednostavno mali i slabi. Oni možda mogu da produkuju velike sumo rvače, ali fudbalski tim će im uvek delovati kao skupina 11-oro dečaka. Ta puka fizikalija je nešto što se ne može tek tako prevazići, a oni opet,  nemaju dovoljno nekih drugih kvaliteta da to prevaziđu.  Ali, jesu dovoljno tehnički potkovani i znaju fudbala dovoljno da mogu da budu ozbiljan protivnik.

Kada se na to doda njihova najveća osobenost, japanski mentalni sklop, ova reprezentacija uvek postaje faktor. Možda ne veliki faktor, ali faktor. Japanci su se jebeno zakucavali avionima u protivničke brodove. Njih boli kurac za takve stvari kao što su psihološko padanje u utakmicama, gubljenje meča u glavama u svlačionici, preveliki respekt protivnika i slična balkanska sranja. Ja ipak mislim, da njihov psihološki sklop nosi i neke minuse sa tim plusevima, i da oni upravo zbog toga kakvi su, ne mogu da urade ni ništa stvarno veliko, ali mi ovde pričamo o prolasku grupe a ne osvajanju svetskog prvenstva.

Naravno, Japan ima i par jednostavno, veoma dobrih igrača. Tu su pre svega Honda i Kagava, ali pažnju treba obratiti i na iskusnog Jasušita Enda i Makota Hasebea. Ostatak tima uglavnom dolazi iz solidnih evropskih klubova i iz Džej lige. Nisu da padneš na dupe, ali ih je većina pristojno.

Možda Japan ne deluje zajebano, ali on nikad ne deluje zajebano. A prošlo prvenstvo su dobili dve utakmice u grupi, Kamerun i Dansku, a onda na penale ispali od Paragvaja. Mogli su komotno da igraju četvrtfinale. Kao što i sada, mogu komotno da prođu ovu grupu.