Starvors: Buđenje sile – kritika bez gledanja

Do sad ste valjda svi pogledali novi starvors, neki i do šest puta. I svi imate svoje mišljenje. Koje je uglavnom da je do jaja. I novi starvors i vaše mišljenje. Sve je to kul, braćo gikovi, kapiram, bili smo kod istog doktora, veruje vam brat. Al evo ja nisam još uvek pogledao, a razlog je što sam hteo da napišem kritiku bez da ga pogledam, jer je i moje mišljenje do jaja, a još više je do jaja to što je tačno iako nisam pogledao film.

Da raščistimo dve stvari odmah. Prvo: ovo nije hejterski tekst, kao sad sam car koji je obrno Contru jer bacam hejt na nešto što je trenutno gigapopularno, mada moram priznati da mi jeste malo muka u jajima sad od cele te hajp mašinerije. Meni je starvors lep deo sećanja na klinaštvo, gotivno mi je to sve, čak sam i nekako zaglupljeno uživao i gledajući drugu tj. prvu trilogiju (uglavnom jer sam bio navaren). Ali realno nisam baš neki fan, nikad bio ma ni deseti delić toga koliko sam zaluđeno voleo Tolkinova dela, dotle da razlikujem Fingolfina od Finarfina i znam šta znači Dagor Bregolah, jeste tužno je malo al jbg ajm džast gona šejk šejk šejk šejk

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Inače, Bitka iznenadnog pramena[/typography]

Drugo i poenta teksta: pre nego što skočiš da mi kažeš kako je debilski pisati kritiku bez gledanja filma, odmah da ti kažem da se slažem… da je bilo koji drugi film u pitanju. Ali ne i kada je u pitanju novi starvors. Zato što je apsolutno kristalno jasno kakav je film novi starvors – i zašto je do jaja i zašto je sranje i zašto ne moram da ga gledam da imam (tačno) mišljenje o tome. I to bez da sam čuo išta konkretno o samom filmu – nisam pričao ni sa kim (mada su ortaci probali) niti sam čitao prikaze, znači totalno sam spojler-fri, možda je uleteo poneki status od ortaka na fejsu ali ništa što bi uticalo na ono što ću sada izneti.

Zašto je novi starvors sranje

Od kada je objavljeno da Džejdžej Abrams kreće sa snimanjem novog starvorsa, preko prvog i drugog trejlera, beskonačne lavine sitnih tizera, fotki sa seta i špekulacija šta je sa Lukom Skajvokerom, svakome ko ima taj izgleda redak spoj fanovštine i sposobnosti kritičkog razmišljanja bilo je očigledno da će ovaj film biti jedan veliki rimejk prva tri dela, najverovatnije prvog, a možda i sva tri nagurana u jedan. Što bi se reklo, fanservis odvrnut na 11. Znači, u principu ništa novo, Kembelovo herojsko putovanje u novoj reinterpretaciji. S tim što reinterpretira lobanja koju je moj ortak ispravno prozvao Tapijem režije, što je onako, ambivalentno. Ne može se baš reći da je to što Džejdžej radi loše, kao recimo što nije neophodno loš čovek koji je dizajnirao epl voč.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Iako nekako osećamo da nas neko zajebava[/typography]

Ali je brate bez ikakvog autorskog pečata. Lukas je bar imao one lakrdijaške prelaze između kadrova, a kasnije i opsesivno-kompulsivnu potrebu da digitalno predrka i prerasporedi svaki snimljeni kadar. A pogledajte bilo koji Džejdžejev film, to je to, kadrovi iz različitih filmova su mu međusobno zamenljivi jebote, što se kapiram izuzetno ceni u dobu mehaničke reprodukcije, gde je menadžment rizika bogotac Savaot i svja za veliki kapital.

I zato je režiser ovog filma mogao biti samo Džejdžej. Zato ecce jebote homo Abrahams na vrhu piramide, zato je najznačajniji holivudski film decenije (kada je reč o parama a uvek je u Holivudu reč o parama) Dizni poverio pola čoveku pola giku čije je najveće dostignuće što je uspeo da potpuno nestane iza kamere, da ne stvori ni jedan spermatozoidni nagoveštaj sopstvenog stila i da tako zaradi gomilu para (drugima). A zašto je to bitno? Pa zato što nam govori mnogo o filmu. Bez da ga pogledamo.

Meni je recimo sasvim dovoljno da znam da je baš Džejdžej dobio priliku da ispuni mokri san svakog fenfikšn gika, pa da mi bude jasno da ćemo dobiti vernu reprodukciju svega što smo voleli u starvorsu kad smo bili deca debili. Zaključivanje je prosto, u dva koraka: 1) gledao sam prva tri filma, gledao sam trejlere za ovaj, jasno mi je šta je zaplet. 2) Gledao sam druge filmove Džejdžeja, znam kako će da izgleda i da bude režirano.

I kada znaš priču i režiju, šta onda ostaje novo? Nove face? Koga boli kurac, neki glumci i novi sladak robot, dobro to je kul, hehe sladak robot. Nova muzika? Daj, isti tip je komponovao, a i to je u suštini nebitno. Ne, nema tu ničega zanimljivog za gledanje osim nove doze droge zvane nostalgija, tog jedinog eliksira mladosti koji kao civilizacija za sada poznajemo, mada čujemo da ima neki lek za dijabetes koji ne šljaka loše al još ga istražuju.

A do tad, tu je novi prolet kroz poznato, od novih božanstava nam stiže novi kanon, nomokanon koji se perfektno nadograđuje na stari, sa novim i naravno obavezno i zauvek sa starim junacima i poznatim lokacijama i situacijama. I pretvoriće novi bogovi starvors iz frančize u pravi filmski univerzum, baš kao Marvel koji je isto njihov i videće da je dobro jer je dobro njima a bogami dobro i nama, makar na par sati.

Zašto je novi starvors do jaja

Naravno, starvors se odavno ne folira da je išta više nego bezmoždana vožnja, zabava za masu i podloga za prodaju merčendajza, avantura i akcija koje su smeštene u svemir eto tek da bude šareno, a mogu da budu i na Karibima, nije baš toliko bitno. Dakle nije ovo ništa novo niti mnogo različito od onoga što je Lucasfilm radio, samo je brate zastrašujuće efikasnije, ko nanoboti da su preuzeli jebote. Ozbiljno, marketing kojim Dizni raspolaže je bukvalno zastrašujuć, mene plaše ljudi koji tamo rade i koristim termin “ljudi” veoma širokogrudo, za multikulturalnu mešavinu androida, reptiloida pod maskama i holograma.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]AJMO CEO DIZNI TIM SELFI TAAAJM[/typography]

Ovo će biti broj jedan blokbaster svih vremena, pre svega jer se ta neviđena hajp mašina potrudila da prezupči svakog ko je ikada gledao starvors ili čiji su roditelji gledali starvors. Jer ima nas stotine miliona koji se sećamo kako nam se piškalo u ćega kada smo prvi put videli onaj krol tekst na početku pa kad odmah uđemo u svemir pa krenu pćiju pćiju laseri, pa se dva broda jure, pa fajt u brodu niz hodnik, pa prvi storm truperi u belom, pa još pobiju govna pobunjenička, a onda na scenu stupi njegovo crno veličanstvo Dart Vejder i znate već priču, ispadne ipak da su Dart i ekipa loši momci, koje razočarenje.

Ukratko, svi su toliko želeli da ovaj starvors bude do jaja i svi su skapirali da to u stvari znači da mora da bude što više istiji kao stari dobri starvors, kada je sve bilo do jaja i ništa nije bilo sranje nego sve do jaja i kuće od čokolade i prozori od marmelade. Tako da je ovaj starvors stvarno do jaja. Tako smo se dogovorili, to je ta konsenzus realnost i tiću tamo.

Starvors je bre ko luna park, a ko još mrzi luna park, možda Vulin eventualno. Što narod ne bi uživao par sati u svemirskoj pucačini i lomačini koja je još pride napravljena tako da nepogrešivo isfolira auru patine koja se u ovom hiperkopirajućem i hiperkonzumirajućem svetu danas izjednačava sa autentičnošću? Svima lepo, nema problema.

Zašto je novi starvors važan

Pošto je režija nebitna tojest svedena na zanat, pošto ni priča nije mnogo bitna tj. svedena je na omaž i pastiš, a opet imamo savršeno funkcionalan i hiperkomercijalan film,  novi starvors se može posmatrati kao svojevrstan singularitet, tačka u kojoj se ukazuje antifilm, trijumf koncepta filma kao “amjuzment park rajda” nad konceptom filma kao filma. Novi starvors ništa ne izražava, on je tu samo da crpe naše emocije (i naše pare), kao međuzvezdana vampirčina, nakačena da sisa dokle god imamo da damo, biće brate starvors filmova dokle god nam ne dokurče, evo ima jedan novi već 2016, mislim zašto fabrika da prestane da proizvodi masovni proizvod kad je savršeno nabaždaren tako da se svidi što široj populaciji, majonez fazon? Ali jebiga, što reče Bil Hiks, ceo život je samo “rajd”, a i ja volim majonez isto kao i ti sirotinjo.

Dovoljno ga volim da ću, čim stignem, i ja da odem da pogledam Buđenje sile. Jer ne mogu da odolim tome da malo uživam u eskapizmu, u tome što ću da zaronim ponovo u jedan fiktivan svet koji je svojom memetičkom gravitacijom – time što je toliko miliona ljudi mislilo o njemu, uložilo sebe u njega i vezalo svoja životna iskustva za njega – zaslužio da mu se baci svaki respekt i postao praktično jednako stvaran kao ovaj naš, kao što nam oduvek govoraše džedaj Marko Bulat.