Zašto deo Srbadije ne voli Đovaka?
Svedoci smo postojanja iritirajućeg fenomena koji podrazumeva enormno uvećanje broja ”navijača” veštačkih i instant-uspešnih fudbalskih tvorevina poput Mančester Sitija, Čelsija i Donjeg Srema. Ti klubovi su toliko fejk da bi, kad bi bili žene, imali silikone u slabinama i gumenu pičku, a zvučali bi k’o hibrid kurave sa broja 041-300-200 i bus plus aparata iz osamnestice. Potpuno kontra ovog oblika populizma imamo pojavu da određeni procenat Srblja doživljava hiperalgeziju u reproduktivnim organima i intenzivne gastrointestinalne smetnje pri pomenu lika i dela nesumnjivo najboljeg srpskog sportiste svih vremena, Novaka Đokovića. E tu, na braniku oreola nedodirljivosti, nastupaju hodočasnici Džoukera sa vrlo prepoznatljivom kjokušinkaji verbalnom odbranom.
– A šta ste vi pljuvači uradili u životu? Nole duša moja, kako ima slatku bradu od dva dana i nos od po’ stope.
– Ljubomorne duše mogu da mu puše! Posle mene.
– A što vi niste terali poniku do Predejana i nabavljali ćumur za restoran na Kop’oniku i tako progurali svoje dete?
Ma koliko sve ovo imalo uporište u umotvorini koja kaže da se u nas najteže prašta uspeh, nesumnjivo postoji i još nešto u korelaciji sa tim čovekom što iritira narod. Da nije tako broj ljudi koji ne gotivi Vladu Vujasinovića, Nikolu Grbića ili Saleta Đorđevića ne bi se svodio na dalje rođake kojima nisu ‘teli da daju kintu za nov karburator na Korsi. Pa ‘ajde onda da vidimo šta to, pored činjenice da je ortak sa Troickim, sprečava Noleta da bude popularan k’o doktor Filgud ili u najmanju ruku kao Radiša Urošević
Estradni život
Mi smo izuzetno nadaren narod. Onako kolektivno. Pored toga što svako od nas smatra da upravo njemu treba da se obrati Žonpi radi usaglašavanja stavova o poziciji Veseljka Trivunovića u veznom redu, i u pogledu društvenih interakcija smo prevejani eksperti. Stoga prosečan Srbin smatra neprihvatljivim da čovek sa najboljom bekhend paralelom u univerzumu ubacuje kitu iz zaleta u ćerku Dragoljuba Bekvalca. I to na smenu sa Ćazimom poslastičarom. Jebiga, ne ide. Ako tome dodamo proverene informacije da je dotični gadljiv na guranje bakšiša u konobaričine sise, jasno je zašto on jednoj boemskoj naciji nabija besnilo u sinapse k’o podivljao šnaucer. A i smorila je više ljubav sa onom njegovom kad svi znamo da se ona arči u dupe po dupleksima nadomak S šikane u Monte Karlu.
Familija
Kada nesvakidšnji uspeh jednog momka kao nusprodukte ispljune ćaleta bahatog plejboja, strica švercera šljake i kuglagera i burazere tenisere talentovane isto onoliko koliko i Gordan Kičić, neminovno je da se pojavi grupa ljudi koja to ne nalazi za simpatično. Ako nekog nerazumnog fićfirića iz Vučitrna meleoni ošinu po centru za samokontrolu to će se manifestovati neodoljivom željom za upravljanjem uređivačkom politikom RTS-a, vođenjem teniskog saveza, jebavanjem pola skupštine plus Marijana Mateus i još mnogo čime. A ljudi to ne vole, draga im Marijana. Povrh svega imamo i rešavanje porodičnih razmirica pred polovinom planete bez crnaca, uz neizbežnu upotrebu asortimana psovki na čijoj bi im raznovrsnosti i spajanju nespojivog pozavideo i upravni odbor ciganske mahale.
Duhovitost
Nezvanično istraživanje Stratedžik marketinga u vojvođanskim predškolskim ustanovama pokazalo je da su Đokovićeve imitacije i kreveljenje sa perikom na glavi zauzele drugo mesto na lestvici smehotresnosti, tik iza doskočica Milana Kalinića. Ipak, izgleda da se tu po kraju šunja neka ekipa kojoj sve to nije urnebesno. Ne mogu da osporim da ovaj momak ima neku dozu harizme i prijemčivosti koja, potpomugnuta finansijskim momentumom, blagorodno utiče na podmazivanje napupele pičetine. Ali ne dalje od toga. Kako je u fundamentu idolopoklonstva zaslepljujuća idealizacija, teško je zameriti išta omađijanoj klijenteli. Zato i cela situacija ne bi bila nimalo tragična da dotični sebe ne smatra bardom svetske humoristike i naziva se Šaljivdžijom, a najbliže što se toj tituli primakao bilo je onomad kad su ga zvali da bude koscenarista serije Naša mala klinika. Gre’ota što je odbio.
Foliraže po terenu
Ja, na primer, mogu da podnesem čoveka koji istom rukom jede pihtiju, pravi kapi za oči i neposredno koriguje način pakovanja jaja u boksericama, ali kad vidim štopera Radničkog iz Kragujevca kako se previja po detelini jer ga žulja štucna dođe mi da mu blatobran od ponike uvalim u dupe. E isto tako ljudi ne vole odustajanja zbog loših uložaka u patikama, bljutavog šampanja u Teatru i visokog procenta kiseonika u vazduhu. To jednostavno nije viteški. A pored toga je i kurtonski pošto nezgode imaju veliku incidencu isključivo pri nepovoljnom rezultatu. Eto, vidite da Rodik nije instrumentalista u orkestriranoj antisrpskoj kampanji nego jednostavno čoveku pukla vena na kurcu od silnog Đokarinog prenemaganja. I da, ne smem zaboraviti ni kurcobolju i grimase stondiranog irskog setera čim vidi da nema ništa od kešovine i poena.
Volimo te otadžbino naša
Poznajem dva čoveka koja su uspela da održe vezu na daljinu; jedan je uz to pojeb’o pola filološkog fakulteta i tekstilne škole, a drugi nije normalan. Nadam se da kapirate analogiju; Nole ga meće na sve strane, fasovaće 3 sifilisa i 4 gonoreje – (ne)porez u Monaku, a ribi šalje poruke tipa samo tebi verni, samo tebi odani – srce u Srbiji. Ovi sa istančanim sluhom su osetili tuđe sekrete na kurčevini i napušavaju ga, ne zato što jebe, nego zato što je licemer. Ostali se navikli, dobro ševa pa trpe. Uveren sam da društvo koje mu spočitava ovakvo ponašanje nema nikakav problem sa tim što se kinta umesto u državnu kasu sliva u rezervoar jahte, ko ih jebe nisu ni zaslužili, ali smanji onda malo doping rodoljubnim hormonima, rođače, sve ti bubuljuice iskočiše, a deluje loše i na potenciju.
Ako imate da dodate nešto komentari su tu, a ako nemate onda idite čestitajte čoveku rođendan.
Tekst je poslao čitalac Hiosciamus. Ako imaš i ti nešto pametno da iskenjaš, nek ti wc šolja bude poruka na našem fan pejdžu ili šibni mejl na citaoci@tarzanija.com.
