30/09/2014

Mobilni telefoni – od nastanka do danas

Posted on 29. Feb, 2012 by in Svet Oko Nas

Većina vas koji čitate ovaj tekst seća se vremena dok nije bilo mobilnih telefona, ili bar vremena dok ih nisu imali svi od sedmogodišnjih balavih klinaca do baba koje na pijaci prodaju kradene Deverike. Neko će reći da je tad bilo bolje, ali činjenica je da su mobilni telefoni obeležili prethodnih par decenija kao jedan od najkorisnijih uređaja koji se pojavio na tržištu. To je jednostavno tako, koliko god matorci bombardovali nostalgijom za vremenom kad su devojke agitovale za snošaj naparfemisanim pismima zapečaćenim crvenim karminom, umesto MMS-ovima dojkare u prirodnoj veličini i vrhunskoj rezoluciji kao što je danas slučaj.

Kako je sve počelo znamo svi, a kako će završiti ne zna niko. Osim možda nekog Japanera koji trenutno ulazi u završnu fazu razvoja gedžeta koji će se ugrađivati u umnjak i u srednje uvo od poslednjeg kvartala 2015. godine.

Prvi mobilni telefon

Motorolin DynaTAC iz 1973. godine. Prvi mobilni telefon za koji ti nisu bila potrebna kolica za malter ili motokultivator kako bi ga transportovao. Skidanje đane, odnosno prvi poziv sa pravog mobilnog telefona upućen je konkurentskoj kompaniji Bell Labs sa kojom se Motorola godinama borila za pol poziciju na tržištu. Ova figurativna šamarčina konkurenciji je ipak bila preuranjena jer im je trebalo još 10 godina da se telefon nađe u serijskoj proizvodnji i to po astronomskoj ceni od 4000 dolara.

Motorola DynaTAC - sa njim bi sad bio car.

Šest godina kasnije, dakle 1989. Motorola lansira MicroTAC koji je utrpala u znatno manje kućište od svog prethodnika i time praktično razbija šampanjac o brod mobilne telefonije. Monstrum je rođen.

Motorola MicroTAC - Pravi muški telefon.

Motorola StarTAC

Ovaj model dolazi 1996. i značajan je po tome što je prvi preklopni uređaj koji se pojavio na tržištu i prvi uređaj koji je imao vibraciju ne računajući ženske sprave za samozadovoljavanje. I pre njega su kompanije usavršavale svoje proizvode ubacivanjem kalendara, kalkulatora, časovnika i sličnih pomagala. Koliko god ti sad sve to deluje banalno, današnje ekvivalent tome je da recimo imaš detektor mirisa u telefonu kojim možeš utvrditi da li te devojka vara sa lokalnim autolimarom i da li musaka treba još da se peče. Ipak, preklop je izazvao veći bum od svega toga jer je bukvalno polovio dužinu telefona i jer su opsednuti fanovi Zvezdanih staza vadili zlatne zube iz živih baba kako bi mogli kupiti bar taj mali komad svog nepostojećeg sveta.

Motorola StarTAC - poprilično gadan, al ima neki šmek. K'o Jelena Janković.

I vibracija je otvorila jedno novo poglavlje čija je najtužnija stranica ispisana time da više nisi mogao lagati ženu da se nisi javio jer nisi čuo zvono od pevaljke ili laveža pasa.

U međuvremenu u Srbiji

Kod nas je negde 2001. godine posedovanje mobilnog telefona postalo realnost i za ljude koji se ne bave švercovanjem cigareta, opojnih droga ili politikom, pa im je mobilna veza preko potrebna da umaknu pandurima i švalerkama. Svi ostali koji su imali mobilni pre ili za vreme bombardovanja su ga koristili uglavnom samo za pokazivanje pred komšijama. Nije ni mogao imati mnogo veću upotrebnu vrednost kad su njegovi preponosni vlasnici poznavali još jednog ipo čoveka koji ga poseduje, pa nisu ni imali sa kim da pričaju osim da nazovu babu na fiksni.

Među popularnijim u to vreme:

Ericsson 628 - Poslovni.

Alcatel DB - Za po kući.

Čak nije bilo ništa čudno da neko fura telefon bez kartice jer je i ona tad koštala k’o kokain zbog toga što su Milošević i Karić tukli takav monopol da je čak i Mišković danas malo dete.

NOKIA 7110

Lansiran 1999. godine. Značajan zbog toga što je prvi imao WAP i zaštitnu masku preko tastature koja se elegantnim potezom palca spuštala i rezultovala lučenjem vlage kod žena i lučenjem ljubomore kod muškaraca. Prvi deo filma Matriks je zaslužan za neverovatnu popularnost ovog modela mada i među dizajnerskim timom Nokie i dan danas kulja misterija zašto bi neko na bilo koji način želeo da podseća na Kijano Rivsa.

Užasno lep telefon čak i kad je zelen.

NOKIA 3210

U godini kad je Savo Milošević postao najbolji strelac evropskog prvenstva dogodilo se još jedno, ipak za nijansu manje čudo. Pojavio se prvi telefon sa T9 predikcijom teksta i bez nečega još bitnijeg. Dvehiljadite godine se izlegao prvi telefon bez antene čime je Nokia pljunula po konkurenciji, započela svoju dominaciju, a njeni dizajneri verovatno nagrađeni doživotnim potrebama manekenki i zlatiborskog kajmaka.

Jednostavnost.

Nazad u Srbiju

Ta dvehiljadita godina je bila značajna po tome što su mobilni operateri postali svesni da rušenjem Miloševića postaje moguć dolazak konkurencije. To ih naravno nije sprečilo da kradu, ali su počeli da kradu manje. Kartice više nisu naplaćivali bezobraznih 200-400 maraka nego su ih spustili na 100 ili nešto ispod.

Te dvehiljadite godine izbačen je po mišljenju mnogih najbolji telefon u istoriji posla – Nokia 3310. Mlađi brat Nokie 3210 je bio manji, lepši, imao je pečovanu zmijicu i bio je jednostavno neuništiv. Danas stoji kao uspomena na to koliko puta je sam silazio niz stepenice, koliko puta je upao u pisoar i koliko pivskih flaša je njime otvoreno. I dalje – potpuno funkcionalna uspomena.

Bogotac.

Te dvehiljadite godine se dogodio i Simens A35 koji u svetu ni po čemu nije bio poseban. Kada je stigao kod nas, ljudi u Simensu su se verovatno krstili i levom i desnom i lupali glavu o vodokotlić zbog čega dođavola u Srbiji svi živi kupuju ovaj model kad i oni sami znaju da je govno. Ono što ljudi u Simensu nisu znali, a skoro godinu dana ni ljudi u Mobtelu je činjenica da su sa tog telefona poruke bile besplatne. Naime, dok telefon procesuira slanje u jednom trenutku ga je bilo potrebno poništiti pritiskom crvene slušalice – poruka bi stigla kom je i namenjena ali kredit ne bi bio skinut.

Pošto je dopisivanje u to vreme bilo neverovatno popularno, Simens A35 je u Srbiji imao toliko jak adut da ga apsolutno ništa što je stizalo od konkurencije nije moglo pobiti. Kada je operater provalio šta se događa i ispravio bag ljudi su ga dali mlađem bratu ili bacili u đubre.

Što je džabe i bogu je drago.

SHARP J-SH04

Model koji se pojavio 2001. godine. Do zla boga ružan – grozan. Ipak imao je nešto što ostali nisu, ali što će nakon njega imati svi. Integrisan fotoaparat je bio dovoljan razlog da ljudi polude za ovom grdobom iako su slike koje on proizvede ličile na paštašutu razmazanu po španskom zidu.

Ipak, dokazao je da ništa ne može da utiče na popularnost kao inovacija, bez obzira o kojoj frakciji života pričamo. Tako bi i ružna žena sa ugrađenom kamerom i frižiderom za pivo bila popularnija od one sa dobrim sisama. Bar u početku.

Rokaj snimaj veseli drugari.

Budženje i samo to

Nakon toga kompanije su tehnološki već pronašle način da u telefon uvale šta god požele. Tako da su tržište samo držale na leru ubacivanjem stavke po stavke kako bi svaku pa i najmanju inovaciju mogle da naplate. U tom periodu, dok su svi pokušavali da osmisle što napredniji proizvod, tim Nokie je opet udario pesnajom u meso. Odlučili su da ne budu mali Mujo pa da idu kud i svi, već su 2003. godine izbacili Nokiu 1100. Model go k’o pištolj, jadan i bedan. Konkurencija je bila u čudu, ali nije imala u vidu da je Nokia napravila telefon za tržišta u razvoju da bi sirotinji prodala 200.000.000 komada. Opet manekenke i kajmak, ali ovaj put za komercijalni deo kompanije.

Bestseler.

Ciljna grupa:

Vidi šta mi Mauhtura Džej Džej Okoča poslala. Bezobraznica.

Pomak u Srbiji

Telenor nam je došao 2006. godine, a 2007. je stigao i Vip. Sa već postojećom Telekomovom mobilnom mrežom formiran je trougao čija međusobna konkurentnost ide u korist potrošača. Od tada bar više nismo morali karticu da plaćamo kao telefon i da gledamo u štopericu kad razgovaramo da nam 96 sekundi priče ne bi pojelo dnevnicu.

NOKIA N95 

Nokija je već Princ Nasim Hamed u svetu mobilnih telefona. Melje. Ovaj model je izbacila 2007. i u njega integrisala sve osim friteze i aparata za gašenje požara. Jedini koji je bio blizu da pomuti slavu modela 3310. Zamalo.

Šurnajst u jedan.

APPLE iPHONE

Iste godine kad se na policama našao N95, pojavilo se i nešto što može ravnopravno da se takmiči sa Nokiom. Pojavio se iPhone, prvi potpuno funkcionalni serijski telefon sa onim što danas zovemo tačskrin. Amerikanci su se tukli cegerima i prazilukom ispred supermarketa da bi se još više kreditno zadužili kupujući svoj prvi iPhone. Stiv Džobs je odjednom uradio ono što je Nokia taktički radila godinama. Upakovao je svu moguću inovativnost i kreativnost u jedan telefon. Poslužio se još jednim Nokijinim zaštitnim znakom – napravio ga je brate da valja. Kvalitetnog, a ne kao ostali konkurenti da vrisne čim odeblji čovek preko zadnjeg džepa farmerica sedne na njega.

Ima vaser vagu u sebi. Ozbiljno.

Od Ajfona do danas 

Ništa – postalo je dosadno. Slabo šta novo kompanije imaju da ponude, već samo budže i filuju već viđeno. Slično kao u visokobudžetnoj pornografiji. Ta melanholija će trajati dok neko ne izbaci neko prozirno čudo za ekranom u 3D tehnologiji koje može da te upozori da umesto švalerki ustvari ženi kucaš poruku: „Ona moja rospija misli da sam sa kumom na pecanju, dolazim za sat vremena da se krešemo dok nas hitna pomoć ne razdvoji jer smo se zalepili“. Do tada, bar u Srbiji i bar koliko sam ja primetio, cela ova farsa odavno guši, ljudi su shvatili da nemaju potrebu za telefonima od 1000 funkcija od kojih koriste pet ipo.

Nekad je bilo čudo što neko ima mobilni telefon i neretko je bio deklarisan kao kriminalac. Danas je čudo kad neko nema mobilni telefon i neretko je deklarisan kao budala.

I, šta sad?

To je to… sad idem da upalim moj matori 3310 i probam da srušim lični rekord u zmijici star 10 godina. 2850 bato!



Tags: