30/08/2014

Rat generacija: Zašto su ćale i deda hejteri?

Posted on 05. Jan, 2012 by in Svet Oko Nas

Naši bliski preci su izuzetni ljudi. I to onako đuture, generacijski. Recimo ćale koji uglavnom pred televizorom mrsi muda u potkošulji, navrće bešiku apatinca, i svakodnevno sahranjuje ambicije u piksli, pored pikavaca plavog šljakerskog bonda i tiketa na kojem je fiks bio slovački hokej, Žilina-Skalica dvojka. Ili deda koji sa odobravanjem gleda Žikinu šarenicu.

Obojica vole da smaraju rečenicama koje počinju konstrukcijom „U moje vreme…“, a nastavljaju se kritikom modernog društva, kapitalizma, omladine i pominjanjem predsednika Tadića u kontekstu nabijanja na kurac. Jer u njihovo vreme sve je bilo drugačije i bolje, lepše, vedrije i ispravnije. Valjda je od domaće hrane bila kvalitetnija sperma pa su pravljeni i kvalitetniji ljudi nego mi što smo.

During the war...

Izgleda da cela Srbija ima mutual dedu. Taj deda je, između ostalog:

- Pešačio 10 kilometara do škole, kroz smetove i prašumu, eskivirajući vukove i drekavce. I uvek je stizao da uradi domaći, namiri stoku i okruni kuruze.
- Prvi put izašao sa 18 godina, na igranku, tamo je upoznao babu. Seksa nije bilo pre braka, drkao nije nikad. Prvu rakiju popio je na ispraćaju u vojsku gde je bio tri godine.
- Jeo je kačamak i šta mu fali.
- Uživo je gledao takvog virtuoza i nadasve gospodina fudbalske igre – Miloša Milutinovića Plavu Čigru – svakako najboljeg našeg fudbalera ikada.

Ćale je takođe mutual svima i ne zaostaje mnogo za dedom. On je činio sledeća ekstraordinarna dostignuća:

- Bio odličan đak, trenirao fudbal, izlazio jeste, ali se vraćao kući do devet, slušao je samo probrani rok i bio je skroman.
- Išao na radnu akciju u Bihać, tamo upoznao kevu. Seksa nije bilo pre veridbe, drkao nije nikad. Prvo pivo popio na ispraćaju u vojsku, gde je istetovirao JNA na ruku. Prvu pljugu zapalio kad je Divac 1986. izgubio loptu u polufinalu protiv SSSR-a.
- Jeo je sve što se pred njega postavljalo.
- Uživo je gledao takvog virtuoza i nadasve gospodina fudbalske igre – Dragana Džajića Džaju – svakako najboljeg našeg fudbalera ikada.

Bilo je to vreme u kojem su mutual deda i mutual ćale bili mladi. Dedu nije zatezalo u lumbalnom delu, nije mozgao da li da kupi ceo leba ili pola, a i Tito je bio živ. Ćale je bio visok i lep, još uvek neuhvaćen u Bermudski trougao u čijim uglovima čuče nadrkani šef, nadrkana žena i TV. Zato matorani vole da idealizuju celu svoju mladost – tada je sve bilo toliko bolje nego danas.

Da li ćemo i mi biti takvi? Da li ćemo smarati sinove i unuke kako je sve što oni rade pogrešno i kako u naše vreme to nije moglo tako? Nego šta ćemo! Doći će neki drugi svet, neka druga mladost – koja nije naša. Zato ćemo nemilosrdno ponavljati da smo uživo gledali takvog virtuoza i nadasve gospodina fudbalske igre – Mateju Kežmana – svakako najboljeg našeg fudbalera ikada.

10. maj 2037, 2:57h, negde u Srbiji:

- Ćale, što ne spavaš jebem te ludog?
- Kreno na pišanje. A ti, šalabajzer? Gde si pošao u tri ujutru?
- Idem kod Bobija, gledamo 29. deo Pirata s Kariba na hologramu, pa posle palimo u grad.
- Aha. Mada je i Džoni Dep propao. A i drugo je vreme. Nekad je to sve bilo normalnije, znalo se – u grad se kreće oko ponoći. Ne mešaju se pića, osim piva i rakije i milina.
- E, ćale, mojne predavanja da mi držiš, Bobi završio neki WQX pa da ne čeka.
- Šta beše taj WQX?
- Ma taktilna droga, pređeš prstima preko pločice i bude ti do jaja tri dana.
- E kakve ste vi generacije! U moje vreme se znalo, džokavac haša, džokavac skanka i milina. Spid baš kad su neki festivali, a ne kao vi da se drogiramo svako veče.
- Ček, ček… Javlja mi Bobi na Fejsu da dođem kasnije, jebe trenutno.
- Gde ti je bre Fejsbuk, ti misliš da je matori izlapeo?
- Ma u naočarima ćale, sad je to povezano sa mislima…
- Razumem. U moje vreme je to bilo normalnije, lepo sedneš za komp, provodiš do 12 sati dnevno za Fejsbukom i milina. Vi se danas ne odvajate od tog sranja.
- Dobro, ćale, dobro… Nego jesi gledao tekmu sinoć? Kako je Svonzi odvalio Barsu!
- Ma gledao sam. Serem se u Ligu šampiona kad je Svonzi osvaja. I onaj njihov vlasnik, Kinez, milijarde daje za igrače. U moje vreme se znalo – pošteni Arapi i Rusi kupuju engleske klubove, a ne tamo neki mutni biznismeni iz Šangaja…
- Ma pusti to… Jesi video kakav gol je d…
- A Strajnić viče: AJMO MILIVOJEEEE… i Milivoje ga metne, hladnokrvno. Kakva je to igračina bila, centaršut i sve…
- Ćale, ti to plačeš?
- Jesi ti normalan, pizda ti materina? Upala mi mušica u oko. Nego gde ćete posle grada?
- Na pljeke, standardno.
- Kod „Bucka“?
- Naravno.
- Hvala kurcu da se bar to nije promenilo…
- I od priloga u pljeku standardno: đumbir, ribizle i rendani brokoli.
- Idite bre, deco, u pizdu lepu materinu…



Tags: ,