Filmovi od kojih se baca pegla

Verovali ili ne, ma koliko se zgrožavali nad izbljuvcima Adama Sendlera, postoje filmovi zbog kojih se još češće izlazi iz bioskopskih sala. Pred tobom je lista od deset naslova koje definitivno ne bi trebalo da gledaš sa ribom ili rodbinom. Kao test izdržljivosti, sledeći spisak razdvaja klinčadiju od mužjaka, iako ćemo samo zagrebati površinu odvratnosti sedme umetnosti. Očekujte nastavak.

Funny Games (Michael Haneke, 1997.)


Ova svojevrsna studija sadizma nema zaplet – dva klinca besomučno se izdrkavaju nad tročlanom porodicom sat i po vremena. Znaju da su u filmu. Znaju da ga gledaš samo zbog nasilja i potrudiće se da opravdaju sva očekivanja. Nonšalantnost kojom odišu “junaci” filma, istovremeno je frustrirajuća i fascinantna. Poželiš da uskočiš u akciju i nalupaš im šamare, ali te zaista interesuje šta će se dogoditi.

Cannibal Holocaust (Ruggero Deodato, 1980.)

Kada režisera uhapse pod optužbama da je snimio snaf film, znaj da je neka dobra pizdarija u pitanju. Naravno, u pitanju su samo odlični efekti (i mrtva kornjača), ali ako je zavarao komesara Kataniju, verovatno će i tebe. CH je većinski sniman u stilu kvazi-dokumentarca koji prati ekipu filmadžija kroz Amazoniju i njihov nesrećni susret sa ne baš prijateljskim domorodcima. A Mister No nikako da priskoči u pomoć.

Irreversible (Gaspar Noe, 2002.)

Teška kategorija. Ma koliko privlačno zvučala scena seksa u kojoj učestvuje Monika Beluči, nakon iste osetićeš da je deo tebe umro. Film koji prevrće stomak, ali uspešno opravdava svaki izlet u nasilje činjenicom da je perfektan kao celina. Malo je filmova posle kojih moraš da se istuširaš. Ovo je jedan od tih. Sa čika Gasparom nema zajebancije.

 

Pink Flamingos (John Waters, 1972.)

Nadmetanje za “najodvratniju osobu na svetu” uključuje, ali se ne ograničava, na sledeće kategorije: incest, ubistvo, silovanje, koprofagija, zoofilija, kastracija, kanibalizam. Ružičasti Flamingosi pravljeni su s namerom da budu totalna trešina. I olako uspevaju u tome.

Nekromantik (Jörg Buttgereit, 1987.)

Odmah da se razumemo – Nekromantik je đubre od filma u skoro svakom segmentu. Međutim, to ne znači da nije vredan gledanja. Zbunjujuće idiotski zaplet i dijalozi od kojih trne mozak, nadjačani su prisustvom nekoliko potpuno sumanutih scena, prožetih kroz nemački čemer osamdesetih. Nekrofilija nekako uspeva da bude istovremeno i smešna i odvratna.

Eraserhead (David Lynch, 1977.)

“Šta ja ovo, koji kurac, gledam?” – pitanje je koje ćeš sebi postaviti 10-110 puta (u zavisnosti koliko si pijan) tokom ovog filma. Lynch je poznat po činjenici da više od trideset godina zajebava poštene gledaoce svojim nadrealnim filmovima, ali ti u svom prvencu daje priliku i da se pošteno ispovraćaš. Posle Eraserheada, E.T. postaje horor. I da, ja sam film shvatio kao metaforu lošeg braka. Lyncha boli kurac za moje mišljenje.

Flowers of Flesh and Blood (Hideshi Hino, 1985.)

Prvi nastavak (od ukupno šest) Guinea Pig serijala, dobrim delom odgovoran je za opšte uvreženo (i opravdano) mišljenje da Japanci nisu ljudi. Priča je nepostojeća – psihopata uhvati ribu, dovede je u svoj podrum i seče joj deo po deo tela. Ovaj kratki film sniman je tako da maksimalno podseća na snaf. Siroma Čarli Šin je nekako nabasao na FoFaB i automatski ga prijavio federalcima. Mogao je i sebe, bilo mu je usput.

Man Bites Dog (Rémy Belvaux, 1992)

Nedavno sam upoznao dve Belgijanke u KST-u i oduševljeno sam ih priupitao da li vole Man Bites Dog. Pogledale su me čudno, na finjaka mi rekle da nisam normalan, a onda su me oterale u pičku materinu i otišle. MBD je kvazi-dokumentarac koji prati harizmatičnog serijskog ubicu i postepeno moralno propadanje ekipe novinara. Teško i veoma realistično.

The Girl Next Door (Gregory Wilson, 2007)

Duboko, duboko sjeban film, kojem posebnu notu odvratnosti daje činjenica da je zasnovan na istinitom događaju. Matora kučka i nekoliko klinaca iz kraja iživljavaju se nad tinejdžerkom i njenom mlađom sestrom. Odlična gluma i zaista uznemirujuće scene, pomalo su zatrovane bednjikavom dramatizacijom, ali to se nije moglo izbeći. Ionako, sedam Guinea Pigova je sasvim dovoljno.

Tagovi:

film