Umetnost biranja

Bog reče “Neka bude roba”, te bi i škarta. Tvoj je zadatak da uprkos prividu izbalansiranosti kvalitativne upotrebljivosti itema uvek izabereš platinum primerak, ili makar uveriš okruženje da je to upravo ono što si uradio. Sve ono što jesi i što te zastupa rezultat je sleda pravilnih izbora i neprepuštanja stvari slučaju, prenaseljenom rešenjima za slabe.

Hleb

Odlaziš u prodavnicu tek posle posla, ostalo još dve vekne. Nisi programiran da ti uopšte padne na pamet da je sav “dobar” hleb već otišao, jedina misija je saznati koji je “bolji”. Miluj, pipkaj, štrpkaj, ma otkini pa ugrizi, ko mu jebe mater, ne’š nosit’ valda loš hleb kući. A kad vikendom poraniš pa su pune police, e onda fino gledaj, miriši, kritičkim pogledom odmeri komšiju koji se nameračio na isti primerak k’o i ti, pobedi i trči kući ženi po nagradu kao svaki dobar lovac i provajder.

Lubenica

O čemu razgovaramo? Šta, otići ćeš u supermarket i pokupiti pod pazuh pola prve o’lađene i oprane lubenice koja ti se zadene pred očima? Da nećeš još i kriške na tanjir da isečeš, pa da je jedeš u krugu porodice viljuškom i nožem dok popodne slušate Betovena? I posle toga treba još neko u kući da te poštuje. Ja znam šta sam od dede vid’o, pa ako su me oči lagale, lažem i ja vas – Pera iz Đurđeva što je prekjuče doterao kamion iza mesne zajednice ne sme da posumnja da si došao po lubenicu. Bio si na pošti, ‘bar dan, evo dobro, poslala te žena po paradajz, ‘oće da kuva dok je još krupniji. Ima l’ posla, onako, pa da, nema narod novaca. “A nisu ti baš ni friške na ovom suncu”, gotovo, vadi jatagan i performira majansko žrtvovanje nad primerkom veličine omanje disko kugle. Nisi ubeđen, ali bacićeš inspekciju onako sa mrgudom i uz negodovanje. Lupkaš, kuckaš, grickaš peteljku, treseš, pevaš dodole, vadiš nesrećnicu sa samog dna gomile, svađaš se još malo oko vage i odlaziš kući da zoveš unuke, da vide kakvu je deda lubenicu sokolima probrao.

Ostalo voće

Ne nosimo u genetskom kodu. Iz nekog razloga, pre bismo izabrali adekvatan omekšivač nego dobre breskve.

Lepša trećina

Kad reče žena… Jeste svejedno, ali dok to kada je reč o hlebu i lubenici nećeš shvatiti nikada, za ženu već hoćeš jednog dana. No svakako ne u sezoni parenja. “Ne b’ ja Marijinu guz’cu mijenj’o za da mi ova puši dok sam živ”, tvrdi Buca, danas zidar u Istri, za razmaženu i mladu alternativnu kevu vs. svoja žena. Laže Buca jer izbor realno ni nema, ali u pobližoj inspekciji Marijine guz’ce uviđamo da su prenaglašeni ekstremiteti u žene simbol snage i plodnosti čak i onda kada rasplod nije cilj. Ipak, ne može ženka svakog pojedinca u društvu da ima najveću sisurdu, jer je to zadatak jedne. Druga će najbolje pušiti, treća će razvlačiti kore za gibanicu tako jagodinkasimonovićevski da ćeš naplaćivati peep show, četvrta će dole mirisati na karamele. Bogufala, pa možemo raciom da nadglasamo instinkt i kažemo “meni je u mog inkubatora važno to-to-i to” i zažmurimo na jedno oko kad’ ne liči baš da bi dvadesetoro oddojila. Možda, uostalom, deo zasluge pripada i delu svesti koji je zadužen za shvatanje da i ne mo’š više k’o Bič Božiji da jebeš-ne platiš, nego treb’ to ‘raniti. Elem, opipaj, pomiriši, izaberi nešto optimalno, hvali je u društvu, tuci je kod kuće, i svi srećni. Bar dok je jebeš jednom godišnje (popularna honey moon faza).

Taxi/auto

Ti znaš! Nema veze što se kleveta da je radio poziv jevtiniji, okači mačku o rep što i kilometar u svakom udruženju možda isto košta, ti si napravio izbor i možeš da ga potkrepiš valjanim argumentima. Ne može ona da zna bolje, i ne sme da bude svejedno. Kada rešiš da odeš korak dalje i kupiš sosptveni auto, kupuj polovan. “Sve proizvedeno posle dve’iljadite ne može ni da se nazove autom”, potvrdiće svi koji takođe ne mogu da ga priušte. Neka curi gas, neka se vrata suvozača otvaraju isključivo nekim MK Fatalitijem, i neka košta više neg’ što mora. Ali “šta ti znaš o kolima mame ti, aj mi nađi ‘de je ajnšpric pumpa”. Njoj će se to do kraja naravno dopasti, jer može posle i sama neširoko poznatim pojmovima da ubeđuje komšinice u odličan pazar i sjajnu udaju.

Tehnologija

Ne umeš, al’ znaš jednog što ume. I kada umeš sam pravi se da je drugačije, niko ne poštuje ljude koji koriste reči sa više od sedam slova i/ili engleske sinonime i koriste alat koji se ‘vata sa manje od dve šake i zamahuje iz niže od ramena. Uzgred budi rečeno, ne umej da uključiš veš mašinu, makar bilo pitanje opstanka.
„Vide ga, kaže mi onaj Đurin mali to se sada nosi, na zapadu ga još nemaju“.
„A onaj trige jel’ ima?“
„Ma ima četir’ge, kaže oni što pipaš ekran nisu više, sve iznutra plast’ka jeb’o i’ Kinez, ovi su sade najskuplji sa ovije tanjirom“