Društvene mreže – kamen temeljac svakog poštenog studentskog govneta
Imao sam ja jednog drugara, opasan student bio. Prosek 10, sve u roku, lep, zgodan, visok, 32 zuba, svi ekstremiteti na broju, pametan, harizmatičan, sportista, građen kao Apolon, ma savršen – ribe otkidaju na njega. Jednom on u klasičnoj akciji odvajanja ribljeg komada, taman sve da završi i da je za ruku vodi u mrak, kad zove ga keva, kaže ispala joj proteza, otkotrljala se pod krevet a njoj jadnoj kičma sjebana, ne može da se saginje. Taj moj drugar inače pravi car; voli kevu, kupuje joj cveće za osmi mart i rođendan, nije se ništa dvoumio, rešio odma da ide kući i pomogne materi. Dečko zna prioritete, prvo porodica, knjiga pa tek onda ribe. Pičaka i onako ima ko salate. Ipak, ta riba beše opasna i on nije hteo da je tek tako izgubi i tražio joj je broj telefona. FIKSNOG. Fiksnog, jebotebog. Riba kad je to čula počela da se smeje i valja po podu od smeha i od uva do uva vest se pročula po celom kafiću, a kasnije po gradu. Sad svaka riba zna da je moj ortak muvao nekog s forom “daj mi broj fiksnog” i otad ne može ništa da jebe.
Stoga, pamet u glavu dragi studenti, odma pitajte za ključeve od vrata bar dve društvene mreže.
